Teško je krenuti od velikog minusa

Novi Kneževac se prostire na krajnjem severu Srbije, na tromeđi između Rumunije, Mađarske i Srbije i ima 11.500 stanovnika. Ono što je čini, između ostalog, različitom od ostalih opština je da se u selima broj novorođene dece smanjuje, a u gradu je dosta porodica koje imaju troje ili četvoro dece i zbog toga se kapaciteti u gradskim vrtićima povećavaju.

Trenutno je u ovoj opštini na berzi rada prijavljeno 1.100 nezaposlenih, mada i taj podatak nije tačan. Mnogi se više i ne prijavljuju, jer im posle dugogodišnjeg čekanja nije nađen posao. Većina stanovnika živi od socijalne pomoći ili od penzije od koje se izdržavaju i mlađi.

Za Novi Kneževac se može reći da je siromašna opština sa budžetom od svega 420 miliona dinara i nasleđenim dugovanjima od preko 360 miliona. Novoizabranog predsednika dr Radovana Uverića pitamo da li, po njemu, ima opravdanja za ovakvo stanje u kome se danas nalazi opština Novi Kneževac i da li smatra da će, zajedno sa novim rukovodstvom, uspeti da promeni sliku ove opštine.

Ja jesam, po prirodi, optimista i smatram se da ćemo se izvući i izaći iz ovih problema, mada nam neće biti lako. Srednju školu sam završio u Futogu, a Fakultet veterinarske medicine u Beogradu. Jedan sam od retkih koji se vratio posle završenih studija u svoju opštinu gde sam rođen. Imam svoju privatnu veterinarsku stanicu, koja dobro radi. Šta me je motivisalo da dođem na čelo opštine? Moji prijatelji su insistirali da prihvatim i dođem na mesto predsednika opštine, jer smo gledali kako se ništa ne dešava i ništa se ne preduzima. Ja sam smatrao da se privredne aktivnosti u Novom Kneževcu mogu pokrenuti.

Nova vlast, koja sada vodi opštinu, nije krenula sa aktivnostima, čak, ni od nule već od velikog minusa. Pošto smo ih nasledili, nadam se da će nam Republika i Pokrajina pomoći da se, donekle, rešimo velikih dugovanja kojima je opterećen naš budžet.

Kneževac je nekada bio jedna od razvijenijih opština u Srbiji. Ovde su uspešno poslovale poznate firme: Aleva, Lepenka, Tisa, Građevinar, Čelik, Mlin, Veliki salaš... Neke su zapošljavale i do 1.200 radnika i sve su se bavile proizvodnjom. To potvrđuje da se na ovom području mogu uspešno razvijati privredne aktivnosti. Nakon 90-ih je, kao u celoj zemlji , sve je krenulo u sunovrat i preduzeća su prestala sa radom. Za desetak godina stanovništvo nam se upola smanjilo. Sada nam je teže da postavimo kvalitetne ljude na odgovorna mesta jer od manjeg broja ljudi teško je naći kvalitetne koji će se uključiti u rad za unapređenje opštine.

Stanovništvo nam se iz sela iseljava tako da u selima imamo mnogo napuštenih, ne praznih kuća, gde su dvorišta zarasla u šume. U tri sela u 462 kuće smo prekinuli i popis. U svakom selu više je od 150 napuštenih kuća i za većinu se ne može utvrditi vlasnik ili naslednici, jer čak nisu ni u Srbiji.



Da li su svi dugovi koje ste nasledili od prethodne vlasti opravdani?

Naš godišnji budžet je 420 miliona, a pre mesec dana imali smo dug od 323 miliona, a pre nekoliko dana nam je stigao i dug od oko 40 miliona. Svaki dan ispliva nova obaveza od milion-dva. Posledica nasleđenih dugova je da smo danas u blokadi i ova nova vlast mora tako pod blokadom da funkcioniše.

Prethodna lokalna samouprava, koja je u dva mandata bila na čelu opštine, Novi Kneževac je zavila u crno. To govorim argumentovano jer za sve postoje podaci i dokumenta kako je prethodna vlast radila. Za osam godina nije bilo nikakvih investicija, sem kanalizacije koja, doduše, nije bila mala, ali ni ona nije završena.

Neverovatne sume novca su trošene na reprezentaciju, nabavku velikog broja raznoraznih artikala za čega su potrošene enormne sume novca. U periodu od 1. juna 2015. do 31. maja 2016. godine potrošeno je 7.836.428,24 dinara. Samo je raznim restoranima, kafanama, hotelima... plaćeno 4.290.513,03. Za reprezentaciju su nabavljana raznovrsna alkoholna pića. Nemilice se trošilo na kafu, sokove, šećer, mesa i suhomesnate proizvode i ta cifra je iznosila 3.545.915,21 dinar. Kupljeno je i 166 boca viskija i 193 boce rakije. Neverovatno je da je samo za jedan dan 6. januara 2016. godine kupljeno 90 litara rakije i 28 litara drugog žestokog pića, u iznosu od 104.000 dinara, zatim osam boca šampanjca, vina 285, 2.256 limenki piva i 250 kilograma kafe... Ovo je samo deo spiska koji je prezentovan na sednici Skupštine. Ono što je, takođe, neverovatno je da je tri puta manje od utrošene reprezentacije 2.840.000,00 izdvojeno za Dom zdravlja.

Kratko je vreme od kada ste izabrani za predsednika opštine, da li ste pokrenuli neke aktivnosti kako biste zainteresovali buduće investitore?

Mi smo obećali, pre izbora, da ćemo promeniti sliku Novog Kneževca - nabolje. Već smo doveli jednu proizvodnu firmu koja će u početku zaposliti oko 100 ljudi sa osnovnim i srednjim obrazovanja. Oni su već krenuli sa radom. Imamo i nekoliko ozbiljnih investitora sa kojima pregovaramo i očekujem pismo o namerama. Trebalo bi da oni dođu i da vide lokacije, a mi moramo prethodno da sredimo papire oko lokacija. To su velike investicije koje bi mogle potpuno da pokrenu Novi Kneževac. To znači da bi se mladi ovde zadržali, a nadamo se da bi se i oni koji su otišli vratili u Kneževac. U našoj opštini je i nedostatak ljudskih resursa postao problem.

Sa timom ljudi, koji vodi opštinu, sagledali smo šta se može učiniti. Uključili smo sve koji mogu i žele da pomognu da pokrenemo razvoj u opštini. Veoma mnogo ljudi, u poslednjih pet-šest godina, iselilo se. Neki su uzeli mađarsko državljanstvo i otišli u zapadnu Evropu ili Ameriku da rade. Ostalo je malo obrazovanih i malo mladih ljudi. Od oko 10.000 stanovnika, 50 posto su stari oko 55 godina.

Da bi se ljudi zadržali i ostali da žive u Novom Kneževcu, pored posla, moramo im obezbediti i kulturna i sportska dešavanja i druge aktivnosti koje deca i omladina na drugom mestu imaju.

Da li ste odredili lokacije koje ćete ponuditi budućim investitorima?

Ne mogu da kažem da imao probleme sa lokacijama. Ali imamo zemljište koje je na neki način, po nekom nivou ne zna se kojem - zaštićeno područje i to zbog retkog bilja trave bikice. Po meni je ta trava običan korov kojeg ovde ima koliko hoćete to uopšte nije retko bilje. Ja sam to nedavno saznao i to nam pravi problem jer se ne zna ni kojem je stepenu zaštite. Ali rešićemo mi to jer imamo dosta lokacija.



Pošto spadate u siromašne opštine, smatrate li da bi trebalo da dobijete finansijsku podršku od državnih i pokrajinskih institucija?

Naravno, ali sve lokalne samouprave očekuju pomoć od Republike i Pokrajine, međutim, realno gledano, ne možemo se samo oslanjati na njih da nam dovedu investitore i da nam daju pare. Mi se trudimo da dovedemo investitore, a država, eventualno, da nam pomogne, da omogući investitorima da lakše dobiju potrebne dozvole da bi što pre počeli da rade.