Rano za nacionalnu žalost

Foto AP

Američki teniski komentator Stiv Tignor imao je nekoliko interesantnih misli povodom kraja Đokovićeve vladavine duge sto dvadeset dve nedelje, četvrte najduže od 1973, kada je ATP počeo da broji.

Đoković bi kad-tad izgubio od Čilića, i možda je okršaj sa kraja sezone najbolje vreme da mu se to desi. Nikada, međutim, nije dobar znak kada vrhunski igrač počne da gubi od onih od kojih nikada gubio nije. Federeru je to počelo da se događa 2010, kada je imao 28 godina, a Nadalu otprilike u istim godinama, 2014. Đokoviću je 29. Ne znamo da li će ovaj poraz, ili ovaj period nesigurnosti, išta dugoročno značiti. Ali ovo je prvi put od 2011. da Đoković nije dominirao završetkom sezone.

Ipak je prerano za nacionalnu žalost. Đoković može da se vrati na mesto najboljeg tenisera planete već na završnom turniru sezone u Londonu, da i ne pominjemo notorno komplikovan sistem ATP bodovanja koji igračima sa lošim rezultatima u jednoj sezoni daje prednost u sledećoj. Pri tome, treba se setiti da je broj teniskih vladara od kada ATP proglašava iste relativno mali, to jest da ih je svega 26, što znači da su padovi kraljeva konstantna pojava u tenisu. DŽon Mekinro i DŽimi Konors su od avgusta 1981. do februara 1983. jedan drugog svrgli sa trona sedam puta, a Mekinro se vraćao na presto u trinaest navrata. I samom Đokoviću je upravo završeno stolovanje, mada najduže, bilo treće u karijeri.