Slonovi u budžetskoj radnji

Foto Zoran Lončarević

Samo što su srpske vlasti ispratile misiju MMF-a iz Beograda, seireći zbog pohvala na račun uspešne fiskalne konsolidacije, zahvaljujući kojoj su se i ovi međunarodni revizori saglasili sa povećanjem plata i penzija, stigla je ne tako dobra vest. U svom najnovijem izveštaju o fiskalnim kretanjima, Fiskalni savet, veći MMF od samog MMF-a, ustvrdio je da bi se moglo ispostaviti da je povećanje plata i penzija preuranjeno. Ocenjuju da je rizika po srpske javne finansije previše, pa bi deficit mogao ponovo da počne da raste, rashodi bi se povećavali, a trajektorija javnog duga, kako to vole da kažu i ekonomisti i premijer Vučić, opet bi krenula uzbrdo, iako je teškom mukom i odricanjima taj negativni trend konačno zaustavljen.

Analiza budžeta pokazuje, naime, da je stezanje kaiša, naročito ukoliko to uporedimo sa prethodnom godinom, završeno. Za razliku od 2015. gde je manji budžetski deficit bio posledica smanjenja rashoda, u ovoj godini deficit od oko dva odsto BDP-a postići će se isključivo zahvaljujući značajnom rastu prihoda u srpskoj kasi. Fiskalni savet je izračunao da bi ti prihodi na kraju godine mogli biti veći od planiranog i za oko 110 milijardi dinara, ali će istovremeno i rashodi budžeta probiti zacrtani plan za 35 do 40 milijardi dinara, jer državu očekuje da sanira dug Petrohemije NIS-u, da isplati penzionerima jednokratnu pomoć...

Kako premijer Vučić u svojim nastupima već najavljuje dalje povišice plata i penzija i u narednoj godini, srpski ekonomisti, kao i članovi Fiskalnog saveta, zaziru od mogućeg rasta budžetskog deficita. Pogotovo, ukoliko se taj rast rashoda za plate i penzije bude ostvarivao uporedo sa daljim odlaganjem restrukturiranja državnih gubitaša, preuzimanjem njihovih dugova ili, još gore, padom prihoda projektovanih za 2017.

Fiskalni deficit iznosiće dva odsto BDP-a, što je dobar rezultat, jer će biti upola manji nego što je planirano. Spuštanje deficita na oko dva odsto je naročito značajno, jer obezbeđuje blago smanjenje udela duga u odnosu na BDP i to godinu dana ranije nego što je predviđeno, pohvalno piše Fiskalni savet, ali odmah zatim dodaje: Postoji nekoliko razloga zbog kojih je ovaj deficit visok, a prekomerno fiskalno popuštanje problematično i opasno. Prvo, Srbija je i dalje veoma zadužena zemlja, sa javnim dugom od 74-75 odsto BDP-a i jedan spoljni šok je dovoljan da se nađe na korak do krize javnog duga, zbog čega je neophodno dalje smanjenje deficita i javnog duga ka udelu od 60 odsto BDP-a. Drugo, dobar fiskalni rezultat nije postignut smanjenjem rashoda do nivoa koji odgovara snazi srpske privrede, već iznenađujuće dobrom naplatom javnih prihoda, čija održivost nije sasvim izvesna.

Održivost prihoda je neizvesna zbog odlaganja reforme Poreske uprave, kojoj nedostaju i kadrovi i obučenost i zarade adekvatne poslu koji se od njih očekuje, pa se domaći ekonomisti pitaju zbog čega se zarade poreznika ne povećavaju adekvatno povišicama ostalim zaposlenim u javnom sektoru. Rast prihoda, koji je sve iznenadio, vide kao posledicu blagog ekonomskog rasta, ali i borbe protiv sive ekonomije, koja bi mogla da stane ukoliko to odluče vlasti ili ako Poreska uprava na pretrpi ozbiljnu reformu, ne bi li postala kadra da izvršava svoju osnovnu obavezu. Zato reformu ove institucije Fiskalni savet kvalifikuje kao prioritet ekonomske politike države u narednim godinama.

Ipak, mnogo je više pretnji po stabilnost srpskih finansija na rashodnoj strani budžeta, tvrde i Fiskalni savet i ekonomisti sa kojima je NIN razgovarao. A kao najveću prepoznaju Srbijagas, kojem država i sada vraća dugove, RTB Bor, čije pravo finansijsko stanje teško ko može ispratiti, petrohemijski kompleks, Resavicu, ali i preduzeća poput Galenike, Simpa, Laste, čija privatizacija nikako da se okonča. Tu su i gomilanje dugova i kašnjenje u plaćanju lokalnih samouprava i njihovih komunalnih preduzeća, kao i potpuni zastoj u racionalizaciji broja zaposlenih u javnom sektoru.

Planirane uštede u 2016. neće se ostvariti, a pojavljuju se i neki neplanirani troškovi... Racionalizacija broja zaposlenih ne samo da neće doneti uštede, već se nije sprovodila na dobar način. Reforma javnih preduzeća se izbegava, a odlaganje rešavanja statusa preduzeća u restrukturiranju povećava fiskalni rizik, analiza je Fiskalnog saveta, koji kao jedini pozitivan primer ističe veća izdvajanja iz budžeta za javne investicije.

Premijer Vučić već je objasnio da RTB Bor živi zahvaljujući poreskim obveznicima koji plaćaju 100 miliona evra godišnje, iako, dodaje Fiskalni savet, potrebnog smanjenja broja zaposlenih i promene menadžment nema, dok su Azotara i MSK samo tokom ove godine napravili novih 50 do 100 miliona evra duga prema Srbijagasu ne plaćajući potrošeni gas.

Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, kaže za NIN da postoji veliki rizik da se fiskalna ravnoteža ne učvrsti, odnosno da se ono što je za nekoliko godina fiskalne konsolidacije postignuto, začas pokvari političkim odlukama o daljem povećanju rashoda. Najveće fiskalne rizike vidi u nereformisanim državnim preduzećima, čiji bi se gubici mogli prebaciti na teret poreskih obveznika, kao i u preranom povećanju plata u javnom sektoru i penzija, neusklađenom sa ekonomskom moći države. Najnovije povećanje ne mora imati negativne efekte po budžetsku ravnotežu, ako se ovakav trend ne nastavi, ali populistički pritisci da se to radi i u budućnosti su veliki. Već se najavljuju još veće povišice, iako bi rast plata i penzija morao da bude manji od rasta BDP-a u narednim godinama. Udeo rashoda za plate i penzije u BDP-u mora da se smanjuje, a samo ako očekujemo da naredne godine nominalni BDP raste za oko pet odsto, koliko će biti povećane i plate, udeo ovih rashoda neće se smanjivati, kaže Arsić.

On objašnjava i da ova povećana primanja neće znatnije pokrenuti rast privredne aktivnosti, jer tome smo već bili svedoci tokom prethodnih godina. Rast tražnje će se više odraziti na rast uvoza i produbljivanje spoljnotrgovinskog deficita, nego na povećanje privredne aktivnosti. Srbija ima ograničenja u pogledu proizvodnih kapaciteta, pa su nam za snažan rast privrede potrebne visoke investicije u izvoznu proizvodnju, dodaje Arsić, uz opasku da strahuje od toga šta će biti nakon februara 2018. kada istekne aranžman sa MMF-om, ako je Vlada već sada dogovorila povišice plata za čak pet odsto.

Pogotovo, ako se te povišice upare sa daljim pokrivanjem dugova državnih i neprivatizovanih preduzeća. A koliki su ti dugovi najbolje ilustruje analiza koju je za NIN uradio Dragovan Milićević, na osnovu finansijskih rezultata samo četiri problematična preduzeća - Azotare, RTB Bor, MSK i Petrohemije. Nijedna kompanije nema sopstvenog kapitala. NJihov kumulirani gubitak iznad visine kapitala je oko milijardu evra, dok je ukupni gubitak nešto malo manji od dve milijarde evra, što je oko 20 odsto budžetskih rashoda Srbije. Vrednost njihove imovine pokriva tek 60 odsto kratkoročnih obaveza, koje dospevaju na naplatu do godinu dana, pa finansijski gledano, ova preduzeća nemaju nikakav potencijal da obavljaju svoju poslovnu funkciju, zaključuje Milićević.

Slonova je očigledno previše da bi pod njihovim teretom krhke srpske javne finansije mogle da izdrže, a vlast mora da odluči koga će žrtvovati.