Dleto iz Humske čuke

Da me moj prijatelj Musa, inače, kralj niških harmonikaša, nije odveo u kafanu Mrak nadomak Komrena, sigurno ne bih među prvima doznao da je na arheološkom nalazištu Velika humska čuka pronađeno bakarno dleto staro sedam hiljada godina! A što sam zapeo da idem u Mrak? Eh, što! Hteo sam, po svaku cenu, da vidim gde je to Edi Rama, po preporuci iz Vučićevog kabineta, jeo pljeskavicu od ovčijeg mesa zbog koje bih, bajdvej, izdao državu, ako države još ima. Ako ovo nije samo prćija stranih ambasadora. Mada posle Rige, može da nas krene pa Srbija postane kapija Kine kroz koju će svašta da nagrne. Ah, pljeskavice, pljeskavice od ovčetine! To je nama, na jugu Srbije, ostalo od dedovine...

Elem, u Mraku sretnem Milomira Koraća, srpskog Indijanu DŽonsa iz Viminacijuma, ali i Aleksandra Bulatovića, a on je rukovodio arheoistraživanjima u pomenutoj Velikoj humskoj čuki. Pored bakarnog dleta nađena je i figurina ženske osobe u ritualnom plesu i ima formu ženskog tela sa širokim bokovima i nogama koje se sužavaju prema stopalima, a to odgovara predstavama žena iz starijeg bakarnog doba sa prostora Bugarske, južne Rumunije, Srbije i Makedonije. Svuda, dakle, gde su živeli Nojevi potomci.

Arheolog Bulatović ističe izuzetno redak osećaj umetnika tog doba za estetiku, ali i tehniku slikanja bojama. Pomenuta figurina je oslikana crvenom bojom sa kombinovanim geometrijskim motivima koje će neko nekada rastumačiti kao što je vinčansko pismo rastumačeno.

Bakarno dleto iz Velike humske čuke dugačko je jedanaest santimetara, a pravougaonog je preseka 1,4 puta jedan centimetar. Ovakva dleta poznata su iz starijih ostava u Pločniku, u neolitskom naselju kod Prokuplja, a pripadaju vinčanskoj kulturi. Nađena su još na nalazištima iz bakarnog doba u Bugarskoj i Rumuniji, ali, sem Pločnika, ne i na našoj teritoriji. Bulatović se nada da će ovaj nalaz iz Humske čuke baciti više svetlosti na kontinuitet metalurgije bakra i tehnologije izrade bakarnih predmeta u Srbiji nakon perioda vinčanske kulture.

Iz kafane Mrak nateram Musu da me vozi do Velike humske čuke. I bude mi sve jasno još izdaleka. Jer, Humska čuka, na severnoj periferiji sela Hum kod Niša, nalazi se na dominantnom uzvišenju sa čijeg se platoa površine jednog hektara vidi veći deo Niškog polja. Tu mi, odmah, sine zašto je bakarno dleto nađeno baš na Humskoj čuki. Tu su se, moj batice, sklonili ljudi od biblijskog, Nojevog potopa. Jer, nadošle vode sa severa nisu Panonskim morem grunule samo kroz Đerdap. Grunula je vodurina i dolinom Morave, i nadalje dolinom Vardara do Egejskog mora...

K. G. Jung, moj guru iz Švice, sluša me netremice, pa usklikne: Bravo, dečače, bravo! U prilog ti ide i to što je evropska arheološka nauka složna u tome da je biblijski Potop bio pre oko osam hiljada godina i da je, tom prilikom, Nojeva zemlja nestala ispod Crnog mora. Iz toga, pak, dalje sledi da stari srpski kalendar beleži vreme od Potopa do današnjih dana. Nismo li danas, po tom kalendaru, u 7525. godini?

Tu se prisetim da je Enoh doneo sa Sirijusa, od naših daljih rođaka, i znanja o metalurgiji, valjda i pravljenju bakarnog dleta... A u Vidovu me moja Crna dočekuje rečima: Baš me interesuje da li će neko, za sedam hiljada godina, da se pita - otkud u pećinama Suve planine Biljine hromirane šerpe i lonci koje ćemo, valjda, tamo poneti kada se zarati ili grunu neki novi potopi.