Pretio mi je Tomislav Nikolić

Foto Zoran Lončarević

Tiho i gotovo neprimetno, pre no što je stigao u našu redakciju, bilo je tu njegovo obezbeđenje. Više od decenije živi kao pokretna meta Srba, Bošnjaka, Hrvata, svejedno, svih onih koji pravdaju zločin u ime kvazipatriotizma. Punih 13 godina bio je lovac na ratne zločince, u Srbiji i regionu eks-Jugoslavije, koja je većinski odbijala suočavanje sa odgovornošću za kršenje Ženevske konvencije tokog građanskog rata. Jedni su ga targetirali kao izdajnika, drugi veruju da je učinio mnogo da skine balast kolektivne krivice sa srpskog naroda. Veruje da je mnogo toga išlo u njegovu korist, kao čoveka ubeđenog da pravda nema naciju kao i da zločin ne zastareva.

Ali u zemlji bez dugoročne strategije, u kojoj izbori menjaju mnogo toga, pa i relativizuju zločin, a i same dokaze, jednog dana, a bilo je to pre no što su ga januara ove godine penzionisali, legao je kao profesionalac, sledećeg jutra, Vladimir Vukčević, prvi srpski tužilac za ratne zločine, probudio se kao državni neprijatelj.

Vi ste jedan od onih sa spiska agenata CIA?

Taj spisak agenata CIA je budalaština. Slušao sam to dugo. Protiv mene i mojih saradnika Marjan Rističević je podneo krivičnu prijavu za krivično delo špijunaže. To me od njega ne čudi, pravno je polupismen, ali je očigledno instruisan. Prepoznao sam po načinu pisanja ko je to mogao da piše.

Rukopis profesionalca?

Da, to je radio profesionalac, ali je promašio. To je pokušaj diskreditacije celog tužilaštva.

Rističević je podneo krivičnu prijavu da ste iznosili službene tajne savetnicima ambasade SAD? Da ste 10. novembra 2010. u prostorijama tužilaštva na sastanku sa pravnicima ambasade SAD ustupili tajna dokumenta?

Netačno. Nikome nikada nije palo na pamet da pruži na uvid bilo kakav zapisnik o saslušanju, niti osumnjičenog, niti svedoka. Imali smo sastanke oko predmeta za koji su se interesovali Amerikanci, a to je slučaj braće Bitići. Oni su imali punomoćje tadašnjeg ministra pravde. Imao sam sastanak sa pravnim savetnikom ambasade Semom Razarom, koji je bio tužilac i sa kojim sam imao izvanrednu saradnju. Sem njega, bio je uključen FBI. Tako da su imali jedino podatke iz tog predmeta. Nisu se interesovali za druge predmete.

Sastajali ste se dakle sa agentima FBI, CIA?

Nisam se sastajao nikada sa agentima CIA, već sa agentima FBI šta nije neobično. Mogao sam da se sastanem sa bilo kim kao tužilac. Agenti FBI su radili paralelno istragu sa nama oko slučaja braća Bitići i bili su uključeni u našu istragu.

Advokati Gurija pitaju na osnovu kog zakona je njima dozvoljena istraga?

Na osnovu kog zakona?! U pitanju su američki državljani, i Amerikanci su imali interes da vide šta se dogodilo s njihovim državljanima. I njima, odnosno bratu žrtava, Fatosu Bitićiju, dozvoljeno je da ima uvid u istragu, a on je dao punomoćje tadašnjem pravnom savetniku američke ambasade. Tako su se uključili i agenti FBI u tu istragu. Oni su iz tog razloga bili sve vreme prisutni. A obećali su i određenu pomoć. Napominjem da je sve to rađeno uz saglasnost tadašnjeg ministra pravde.

Ispitivali ste Gurija?

Pre osam godina. Ali nijednog momenta nije bio pod istragom. Sve vreme je u takozvanom predistražnom postupku, jer nismo imali dokaza da ga stavimo pod istragu. Da smo imali, ne bismo čekali ni sekunda.

Premijer Vučić je pitao kako to odjednom Guri postaje interesantan u slučaju Bitići od trenutka otkako postaje član SNS? Dok nije bio član SNS, bio je potpuno bezbedan što se tiče ove istrage?

Nisam čuo šta je izjavio Vučić. Nama Guri 12 godina figurira kao procesno interesantno lice, kao jedan od rukovodilaca kampa gde su Bitići pronađeni i ubijeni.

Je li znao, organizovao, ubistvo?

Neću razgovor da svedem na Gurija. Guri je bio operativno interesantan, ali nismo došli do dokaza. Nije stavljen pod istragu. Tačka.

Dobili ste političko usmerenje da to ne uradite?

Nikakvo političko usmerenje nije moglo nas da opredeli da tužimo ili ne.

Zašto je FBI fokusiran na Gurija?

Mislim da nisu to Amerikanci, koliko Fatos Bitići. Veliku ulogu odigrala je Nataša Kandić. Ona i još neki prilično su smetali našoj istrazi. Pravno neuki, nenamerno, ali su nam smetali. A nije FBI zainteresovan za Gurija, nego za otkrivanje istine.

Jedni kažu da je dobio političku zaštitu ulaskom u SNS, a drugi da je dolazio u NATO bazu pre toga i da to nije bio problem?

Da, ali to je bilo pre 12 godina, pre no što je istraga pokrenuta. Bio je u bazi NATO i čak su ga nagrađivali Amerikanci. A nama je kao svako lice povezano sa tim slučajem bio operativno zanimljiv.

U svakom slučaju, vi ste sada na spisku agenata CIA? Imate obezbeđenje, osećate li se bezbedno?
Ko su vaši neprijatelji i čiji ste sve vi neprijatelj?

Mislite na Šešeljevom spisku sa Vikiliksa? To je sve procena nadležne službe. Moj posao je vrlo rizičan i težak. Potvrđena je, na primer, optužnica protiv osam lica zbog

Za Srebrenicu?

Zbog zločina u Srebrenici. Osam lica, i svi su na slobodi. Po optužnici, to su ljudi koji su izvršili masovna ubistva. Ima još takvih predmeta, lica koja nimalo nisu naivna, bezbednosno opasna po mene, a na slobodi su, odatle ta potreba za obezbeđenjem. Ako mislite da imam utisak da živim u Švajcarskoj, nemam.

Ali ste postali, izgleda, i državni neprijatelj, iako ste državni tužilac?

Ne znam kako sam postao državni neprijatelj. Kakva je to država u kojoj ja kao tužilac mogu da postanem državni neprijatelj? Ja, koji sam bio neprijatelj najgorih kriminalaca i zločinaca. Je l to nije u redu nešto sa mnom ili sa njima?!

Predsednik Nikolić kaže da

Evo ja mogu da vam kažem šta kaže predsednik Nikolić. Izjavio je da tužilac koji je najavio istragu protiv generala Dikovića razmisli šta on to kopa po Srbiji Odgovorio sam: Sve ćemo ispitati, nema sumnje. Svaku dojavu proveravamo, i Dikovića. Nema tog Dikovića koji je iznad zakona.

Nikolić vam je uzvratio: Sad će meni jedan čovek iz Srbije, koji je vrhovni tužilac za tu materiju u zemlji, 16 godina posle bombardovanja da kaže da će nešto da ispituje! A i mandat mu je istekao. Neka razmisli šta on to kopa po Srbiji! Ali nije jedini, počela je ponovo neka orkestrirana kampanja

Tako je rekao.

Je l to vama pretio predsednik, kao tužiocu?

(smeh) Da mi je poslao čestitku za rođendan, nije. To je bila pretnja. Očigledno. Da. Ja sam posle 16 godina pokrenuo istragu. Da, ja sa pozicije tužioca za ratne zločine. Jer, ratni zločini ne zastarevaju, ni posle 16, ni posle 66 godina. Posle su mu skrenuli pažnju, pa je prestao. Sretao sam ga posle na prijemima, bio je vrlo srdačan.
To je taj antihaški lobi. To je ono ključno, da je izostalo suočavanje sa zločinima. Taj antihaški lobi uopšte ne može da shvati da moramo da se suočimo s tim šta se nama desilo kako bismo skinuli teret kolektivne odgovornosti. Tematika je visokopolitizovana, ispunjena emocijama.

Napadate patriote, smatra antihaški lobi?

Napravio sam psihološki profil zločinaca. U gotovo svim predmetima uočio sam neverovatnu želju ratnih zločinaca da se prikažu kao borci, predstavljajući svoje zločinačke poduhvate kao akcije. Svi oni su pokušavali da me ubede da su ratnici koji su izvršavali svoju dužnost, primali naređenje, boreći se u ime Srbije i za Srbiju. Međutim, razlika između ratnika i ratnih zločinaca je velika. U ratu je legalno, i za borca moralno prihvatljivo, ubiti u jeku borbe, i to isključivo naoružanog neprijatelja koji dejstvuje. Borac ne ubija ženu, decu, stare, nemoćne ranjenike, ratne zarobljenike. Ratni zločinac se od ratnika razlikuje ne samo po tome koga ubija, nego i zašto ubija, iz kojih pobuda i šta oseća dok ubija. Zločinac ubija zbog iživljavanja, nagomilanih ideoloških, nacionalističkih i šovinističkih strasti, kao i zbog pljačke. Imate to na svim stranama.



Hrvatski branitelji traže ukidanje zakona o univerzalnosti nadležnosti za suđenje ratnim zločincima?

Sad Hrvati kažu, proglasili su domovinski rat, napadnuti su, morali su da se brane. I za njih, u toj odbrani, sve što učine, nije ratni zločin. E, pa ne možete vi u toj odbrani da zarobite neprijatelja, streljate bez suđenja, ili civile, paravojne formacije kada polože oružje. NJih štiti Ženevska konvencija. Kada ga ubijete činite ratni zločin. Branitelji Hrvatske traže obaranje zakona o univerzalnosti suđenja ratnim zločincima, dakle da sudi svako svojima i zbog toga Hrvatska blokira poglavlja 23, 24 u pregovorima sa EU. Međunarodna obaveza za uspostavljanje univerzalnih nadležnosti koja proizlazi iz Ženevske konvencije funkcioniše i u Nemačkoj, Belgiji, Francuskoj, Luksemburgu, Sloveniji, Švedskoj, Švajcarskoj, Velikoj Britaniji. Tako da je, na primer, i danas na snazi u Hrvatskoj optužnica protiv generala Aleksandra Vasiljevića.

Neka ratnom zločincu svako sudi. Imate slučaj Ajhmana, Izraelci su ga oteli iz Argentine, sudili mu, obesili ga. Sve civilizovane države treba da sude svakome koga uhvate i tačka. Ovaj zakon nije predstavljao barijeru među eks-ju republikama donedavno. Imali smo izvanrednu saradnju na liniji Beograd - Zagreb - Sarajevo - Podgorica. Bila je to saradnja na dnevnom nivou. Dnevno je razmenjivano nekoliko stotina informacija.

Sve to vreme, dok ste bili državni tužilac za ratne zločine, ko je bio vaš šef?

Moj šef?! Niko! Šefa nisam imao! Bio sam još republički tužilac za ratni zločin kada su stigle optužnice Haga protiv četiri generala. Odbio sam nalog tadašnjeg tužioca koji je rekao da Koštunica traži da mi optužimo ta četiri generala kako bismo blokirali njihovo izručenje Hagu. To su generali Pavković, Ojdanić, Lazarević i Lukić. Rekao sam da Hag ima prioritet po statutu.

Jeste li nekada razmišljali šta je tu državni interes pri donošenju odluka da im bude suđeno ovde ili u Hagu?

Interes za mene kao tužioca je da svi koji su izvršili ratno delo zločina budu procesuirani. To je moj cilj. A postojala je podela. Hag je držao najviši i srednji rang, mi smo radili najniži. Prema tome, ja to nisam mogao da uradim. I Koštunica je dao nalog za moju smenu.

Jeste li nekada imali dilemu?

Ne. Prateći cilj svog mandata kao tužioca mislim da sam najbolje branio interes države. Tako sam 2007. u Monte Karlu dobio prestižnu nagradu za najboljeg tužioca u regionu.

Da li je Koštunica u stvari hteo da zaštiti optužene za ratne zločine?

Koštunica je isporučio najveći broj haških optuženika kroz takozvane dobrovoljne predaje pre formiranja Akcionog tima. Preko 40.

Imate obezbeđenje koje vam je dodelila država, zbog pretnji, ali blokiraju vas u nastojanju da postanete advokat, nakon što vam nisu produžili mandat?

To je jedan član SNS tražio. Vlada Petrović, advokat koji je član UO advokatske komore, a ima ih 14. Tako da to nije stav advokatske komore.

On je tražio da se Vlada Srbije izjasni o vašoj dostojnosti?

Ne može to Vlada Srbije. To su potpuno nekompetentne osobe. Da se Odbor za KIM i Drecun izjašnjavaju?!

Protiv Drecuna postoji krivična prijava u tužilaštvu za ratni zločin za ratnohuškačku medijsku delatnost?

Da. Mnogi slučajevi nikada nisu ugledali svetlost dana, kao i taj. Mi smo taj slučaj Drecun radili, ali nismo imali kapaciteta da to završimo. Mali broj ljudi, a mnogo posla. Ali to nije jedina stvar.

Zašto? Ko to sprečava?

Odgovorio sam da to niko ne sprečava, ali jednostavno nismo imali kapacitete.

Da su mnogi predmeti procesuirani možda ne bismo sada bili na temama iz devedesetih, opasnom proganjanju, etiketiranju novinara pripadnicima CIA, izdajnicima, podizanju tenzija na liniji Beograd - Zagreb - Sarajevo - Podgorica. I tu su ponovo svi u priči, i Moskva, Vašington, Brisel

Situacija u regionu je znatno lošija no pre nekoliko godina. Pokvarila se potpuno ta saradnja u regionu koja je dala rezultate. Jedan od poslednjih primera uspešne regionalne saradnje, iako je to ličilo na nešto sasvim suprotno je slučaj Nasera Orića. On je mislio da je, kada je oslobođen u Hagu, završio svoje obaveze prema ratnom zločinu. Ali našao se pod našom optužnicom.



Posle svih ovih godina, mislite li da je Haški sud politički?

Vrednost Haga je bila u tome da kada je osnovan 1993. jedino je on mogao ljudima na čelu tih zahuktalih kompozicija zla svojim optužnicama da kaže: Pazite šta radite, odgovaraćete jednog dana. Bio sam u Ninbergu u čuvenoj sali gde je suđeno nacističkim glavešinama. I tamo sam video iznad optuženičke klupe fotografije Geringa, Jodla, sve te glavešine koje zabrinuto gledaju u pravcu sudskog veća, svesni da im se tu kroji sudbina. Pomislio sam tad da mi je žao što naši tadašnji lideri u regionu, Milošević, Tuđman, Izetbegović nisu prošli kroz ovu sudnicu kada su pravili putujući cirkus po tadašnjoj Jugoslaviji, da vide uznemirenost ovih mnogo moćnijih od njih, jer Nemačka je tada bila jedna od najvećih sila sveta, i vidite kakva ju je sudbina snašla. Da su to videli ovi naši, malo bi se zamislili.

Napadali su vas da ste fingirali potrage sve dok se Ratko Mladić nije razboleo? I Karla del Ponte vas je često optuživala?

Ne, nikada. U principu nikada ne lažem. Laž je đavolska stvar.

Optužuju vas da su procesuirani Srbi, a Bošnjaci i Hrvati ne?

Tu nema asimetrije. Kao i svakom tužiocu važno mi je ima li dokaza ili ne. Ne možete ljude za koje nema dokaza da optužujete. Imali smo suđenje za Gnjilansku grupu Kod trgovine organima, to su uglavnom žrtve Srbi. Otkrivanje tog zločina nije zasluga Dika Martija, nego Tužilaštva za ratne zločine Srbije. To nije ni zasluga Karle del Ponte. Došli smo do saznanja kroz naš rad i uz pomoć Amerikanaca.Tragali smo za sudbinom oko 600 nestalih Srba. Došli smo do saznanja gde bi mogli da budu sahranjeni posmrtni ostaci. Otišao sam u Albaniju i porazgovarao sa lokalnim tužiocem. Zamolio sam Sema Nazara, Amerikance, da nam pruže logistiku. Pitali su o čemu se radi, kazao sam da imamo saznanja da je izvršena trgovina organima, i dolazi tužilac iz Amerike i kaže možemo. Pomaže mi da odem u Tiranu, organizuje obezbeđenje tamo, i susret sa albanskom tužiteljkom. Kažem: Imamo 11 lokacija za koje sumnjamo da su pokopani posmrtni ostaci i molim da mi omoguće ekshumaciju. Skrenuo sam pažnju da ništa ne rade na tim lokacijama, jer smo zatražili da se lokacije satelitski prate. Svaka vaša aktivnost biće registrovana, rekao sam i ona je to primila dosta ozbiljno.

Niste blefirali?

Ne, imali smo podršku američkog tužioca. Rekao sam ako nećete meni da omogućite, obratićete se Diku Martiju i Evropskoj komisiji. Dva sata nije prošlo od tog sastanka i dobijamo odgovor, prvi od Salija Beriše, tadašnjeg njihovog predsednika koji kaže: Ovo može samo neki neuropsihijatrijski slučaj da smisli. To je trebalo da budem ja. Ali uspeli smo to da izguramo. I slučaj je preuzeo, uz dokumentaciju, Dik Marti. To su dokumenta za koja me optužuju da sam predao američkoj ambasadi. Tako da, meni nikada ništa nisu mogli, mislim, da narede da radim, ili ne. Sad je druga stvar što ovde svaka budala može da vas ubije.
I da vam kažem, ta dokumenta nisam dao na uvid samo američkoj ambasadi. Među našim žrtvama bilo je i oko pet Rusa, za koje smo sumnjali da su žrtve trgovine organima. Tako me je nazvao prvi sekretar ruske ambasade, znači glavni ruski špijun, došao kod mene, zatražio uvid, i evo, izvolte, rekao sam, dajući mu dokumenta. Tako da sam i Rusima dao. Tako da sam i ruski špijun?