Čišćenje neistomišljenika

Foto Robert Getel

Taman kada se akademska javnost, posle samo dve godine merkanja situacije i analize da li su neki od političkih moćnika kraduckali tuđe radove, odlučila da stane na put sumnjivim doktoratima u pomoć joj je pritrčao Pravni fakultet u Novom Sadu. Imamo sasvim pogodnu žrtvu manje-više je glasila poruka koju su poslali uz obaveštenje da je doktorat oduzet advokatu Slobodanu Beljanskom, bivšem predsedniku Saveza advokatskih komora Jugoslavije i Advokatske komore Vojvodine, filozofu prava i borcu za vladavinu prava. Doduše, nije ni kraduckao a još manje plagirao čitava poglavlja svog doktorata ali je definitivno loš momak jer nije primetio da taj isti Pravni fakultet traljavo vodi papirologiju.

U rešenju o oduzimanju doktorata se navodi da ga je Beljanski prijavio 1987. da je od odbrane odustao 1992. a da je Nastavno naučno veće Pravnog fakulteta u martu 2001. donelo odluku (tek tako, iz čista mira) da formira komisiju za odbranu njegove disertacije i da ga, valjda, prisili da pred nju izađe. A kada su se svi ti eminentni profesori skupili, kada je već u komisiju ušao i legendarni Momčilo Grubač, valjda je Beljanskom bilo neprijatno da ne dođe i ispriča nešto na temu Jugoslovenski krivični postupak i međunarodni pravni standardi i pokorno odnese kući potvrdu o doktoratu koji nije ni prijavio, ni želeo da brani.

Dakle, razloga da Pravni fakultet u Novom Sadu, prvi put u istoriji, oduzme nekom doktorat bilo je više nego dovoljno: neko je, možda, pre 15 godina napravio proceduralnu grešku. Tačno je da afera sumnjivih doktorata nije otvorena baš ovim već doktoratom Nebojše Stefanovića, ali ministar policije je kao garanta kvaliteta imao lično premijera Vučića (Tvrdnja o plagijatu je najveća glupost koju sam čuo), dok su se protiv Beljanskog udružili čak i botovi: Ja ovo baš vidim kao pomak, da u ovoj napaćenoj zemlji konačno počnu da se preispituju nevažeći doktorati!!! Ovo nije nikakva osveta, već čista pravda! Samo nastavite sa pobijanjem ovakvih doktorata.

Osveta? Ma kakva osveta! Zna li iko nekog u ovoj zemlji ko bi se svetio doktoru pravnih nauka jer je izjavio da sudstvo nije nezavisno ili vršio odmazdu prema advokatu Beljanskom zato što je povodom čistki na RTV-u izjavio da je na delu moguće kršenje ljudskih prava, mobing, diskriminacija, povreda dostojanstva, ugleda, profesionalnog integriteta, pa i izazivanje straha, ali i slabu verovatnoću da će se na sudu išta ispraviti. Kakvi su im izgledi, nažalost, potvrđuje i izjava premijera, koji je objasnio da je tu sve čisto, u skladu sa zakonom i da je Upravni odbor radio po zakonu. Po mojoj oceni, na taj način on je potvrdio osnovanost jednog dela izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije u kojem se govori o kršenju pretpostavke nevinosti od strane predsednika vlade i pojedinih ministara, objasnio je Beljanski.

Naravno da niko ne veruje da bi to mogao biti povod za maltretiranje, baš kao što ne veruje ni da bi taj manevar oduzimanja doktorata Pravni fakultet izveo samo zbog toga što je Slobodan Beljanski nekoliko puta zastupao stranke u sporovima protiv fakulteta, a trenutno je u toku parnica u kojoj zastupa Savez mađarskih učenika u vezi s diskriminacijom prilikom polaganja prijemnog ispita na maternjem jeziku.

Na žalost skeptika baš se o tome radi u pravno sređenoj državi kao što je naša, pa je Advokatska komora Srbije ovakvu odluku dovela u vezu sa činjenicom da je Beljanski imao primedbe na račun rukovođenja Advokatske komore Vojvodine, ali i njenog predsednika Srđana Sikimića, dok je Kuća ljudskih prava izdala saopštenje u kome se kaže: Slučaj advokata Beljanskog je samo jedan u nizu sramnih poteza visokoškolskih ustanova u Srbiji koje se odriču najkvalitetnijih ljudi, dok u isto vreme odbijaju da reaguju u očiglednim slučajevima plagijata državnih funkcionera. Kriza morala koja takvim postupanjem postaje sve očiglednija omogućava sve druge negativne pojave u društvu i državi, uključujući rušenje vladavine prava i ugrožavanje fundamentalnih demokratskih principa.

A Beljanski govoreći za NIN ističe: Odluka je u toj meri paradoksalna da prosto sama ukazuje na razliku između javno navedenih razloga i prikrivenih motiva. Ako nije u pitanju puka činovnička revnost, pritom loše sprovedena, ti motivi mogli bi biti samo vanpravne prirode. Sumnja može pasti i na političke i na lične: uklanjanje oponenta, odmazda prema neistomišljeniku i zastupniku suprotstavljenih stranaka, prokazivanje kritičara vlasti i prilika u društvu. Za sada to su pretpostavke. Jedina pretnja koju sam dobio, u smislu da treba da znam šta me čeka, upućena mi je u Advokatskoj komori Vojvodine, posle kritike koju sam o nekim potezima njenog rukovodstva izneo pre nekoliko meseci na zasedanju skupštine. Akcija na Pravnom fakultetu usledila je neposredno posle toga. Ne mogu da tvrdim da su te stvari povezane.

Kada su kreatori skandala konačno shvatili da odluka o oduzimanju doktorata ipak neće proći tako glatko, ponudili su dodatne argumente. Jedan je izrekao član komisije koja je osporila doktorat, Branislav Ristivojević, aludirajući da je odbrana bila u smutnim vremenima (tu tezu je naknadno ponovilo i rukovodstvo fakulteta) i glasila je: To je 2001. godina, nakonpetog oktobra, je l` se sećate kakvo je bilo stanje u ovoj zemlji? Ko je upravljao institucijama, da li legalno izabrani organi ili krizni štabovi? Je l` treba da vas podsećam na to?. Drugi argument je izložio neko ko se predstavlja kao Pravni fakultet, uz primedbu da sada govore (ono što oni hoće a ne što su ih novinari, računajući i NIN, pitali) i da više neće odgovarati na pitanja (ali i dalje ne kažu odakle im ideja da baš taj doktorat preispituju posle toliko godina) i glasi da Beljanski nije magistrirao, a da je zakon po kom je bilo moguće doktorirati bez magistrature u međuvremenu promenjen.

Ozbiljni argumenti, nema šta. I te kako se sećamo te 2001. kada je premijer bio Zoran Đinđić, čiji doktorat nikada nije bio pod pitanjem, baš kao ni doktorat tadašnjeg predsednika Vojislava Koštunice, i kada su jedno kratko vreme na vlasti bili zbilja obrazovani ljudi sa i te kako validnim diplomama. Danas imamo predsednika koji ima neku diplomu ali nije baš sigurno gde ju je stekao, imamo njegovog bliskog saradnika Predraga Mikića, sa važećom diplomom, koji je sa falsifikovanim dokumentima upisao Višu poslovnu školu u Leskovcu i završio je za manje od godinu dana, a na sudu je oslobođen optužbe za falsifikat jer su ga podmetnuli neki ljudi bez njegovog znanja. A kao kuriozitet imamo i Aleksandra Martinovića, šefa poslaničke grupe SNS-a, koji je pet godina zaredom, kao asistent na Pravnom fakultetu u Novom Sadu falsifikovao sopstveni naučni rad i objavljivao jedan isti tekst (menjao je samo naslov) u naučnom časopisu te visokomoralne ustanove i za to dobijao autorski honorar.

A povodom drugog argumenta Beljanski kaže: Nastavno-naučno veće PF u Novom Sadu, na sednici održanoj 10. 6. 1987, utvrdilo je da ispunjavam uslove propisane statutom, potrebne za sticanje doktorata nauka. Drugim rečima, prema pravilima koja su tada važila, meni je odobreno da, na osnovu do tada objavljenih stručnih i naučnih radova, doktoriram i bez magistrature. Istim aktom dekana br. 01-3/6 od 19. 6. 1987. (tada prof. dr Slavko Carić) obavešten sam da je NNV prihvatilo i temu doktorske disertacije Jugoslovenski krivični postupak i međunarodni pravni standardi jer je ocenjeno da rešavanja pitanja predložene teme može predstavljati samostalni doprinos nauci. O tome su obavešteni svi pravni fakulteti u Jugoslaviji. Nakon predaje disertacije, sve ostalo bilo je u rukama fakulteta, uključujući i staranje o propisima i odluci NNV (br. 0101-3/2 od 1. 3. 2001), kojom se imenuje Komisija i određuje da se do 30. 4. 2001. okonča postupak odbrane. Po mom mišljenju fakultet je na ovaj način ispravio sopstvenu grešku iz 1992. I na kraju, želim da napomenem da mi titula više ništa ne znači, pogotovo kad potiče od fakulteta koji pribegava ovakvim potezima.

Logično, ko bi je i želeo. Ali ako Beljanski odustane od nje, onda će uskoro još neko morati da odustane, velika metla je počela da radi, a kao doktori i intelektualna eminencija će nam ostati samo oni zbog kojih je afera plagiranih doktorata i otpočela.