Arhiva

Ćirino srbovanje

Dragana Pejović | 20. septembar 2023 | 01:00
Ćirino srbovanje
I Sergej Lavrov i američka ambasada u Prištini već su počeli da se otimaju o plen, ali Brisel se nije osvrnuo na krizu, koja je plovila šinama od Beograda do Kosovske Mitrovice. Politički interes medijatora briselskog dijaloga da u žarištima koja otvaraju Priština i Beograd ostane neutralan, bliže je želji da se pošto-poto ovaj proces podvede pod uspeh EU, nego njenoj misiji da sačuva mir u regionu. Jedan voz ofarban u pravoslavnu ikonografiju iznutra, a spolja u boje srpske zastave, ispisan rečenicom „Kosovo je Srbija“ na 21 jeziku, bio je na probnoj liniji i vozio bi zapravo 318 kilometara devet sati. Prespor za putovanje, oduvao je prašinu sa ratnih truba dovoljno brzo da od predsednika Tomislava Nikolića napravi skoro pa majora Dragutina Gavrilovića koji svoj narod hrabro predvodi u odbranu. Nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost Nikolić je poručio da će poslati oružane snage na KiM, kojima će se lično pridružiti, ako bude potrebe da tako brani Srbe. Nad predsednikovom i premijerovom reakcijom na konferenciji za novinare dan ranije, nije se zapanjio samo onaj deo javnosti koji za Kosovo nije zainteresovan, nego su iznenađeni bili i Srbi na severu, jer nijedan od prethodnih brojnih i uspešno realizovanih napada na srpske sredine nije doveo ni do sastanaka, a kamoli do podizanja vojske na noge. Povod, nimalo bezazlen - snimak o podmetanju mine na deo pruge naveo je Aleksandra Vučića da naredi zaustavljanje u Raški, a Priština je, sa svoje strane „velikodušno“, na sever poslala oklopna vozila, policiju - KPS i specijalce ROSU. Marko Jakšić, jedan od osnivača Narodnog pokreta Srba na KiM „Otadžbina“, koji, osim bivšeg pokrajinskog odbora DSS-a okuplja i neke bivše članove SNS i DS, podseća da od 1999. do 2006. nije bilo saobraćaja na liniji Kosovska Mitrovica - Kraljevo, a da je tada linija koja i sad saobraća uspostavljena tiho, bez pompeznih najava, iako i tada protiv volje Kfora. „Nažalost, sada se postavlja pitanje da li se stvarno želelo da voz prođe ili je ovo bio start kampanje na kojoj je Vučić želeo da srbovanjem pokaže da nije izdajnik i da Briselski sporazum ništa ne znači, rukovodeći se logikom - ako prođe, prošao je, ako ne, ponovo će biti faktor mira i stabilnosti na Balkanu.“ Jakšić kaže da nakon što je Ustavni sud ocenio da je integrisano upravljanje prelazima neustavna odluka, Beograd sebe nije smeo da dovede u situaciju da član Vlade dobije krivičnu prijavu Prištine zato što je hteo da uđe na KiM. „Potom su Nikolić i Marko Đurić morali da odustanu od posete Štrpcu na Badnji dan, a na Božić ni Vučiću nije bilo dozvoljeno da poseti Patrijaršiju, porodilište i bolnicu, kako je planirano.“ Za kratko vreme, to je, prema Jakšiću, mnogo šamara. „Briselski sporazum je razorio srpsku odbranu na KiM, pre čijeg potpisivanja nikome nije padalo na pamet da sprečava dolazak vozova. Sada se ROSU, prvi put nakon 2011, kada se pred Srbima povukao i od tada ne ulazi na sever, ponovo našao na toj teritoriji.“ Kosovski premijer poručio je da Beograd nema razloga da se angažuje u odbrani Srba, jer ih, kao manjinski narod, štiti Priština, koja je formalno reagovala bezbednosnom proverom pruge istog dana. Ali je Isa Mustafa izostavio da objasni zašto su sa zadatka tog dana skinuti svi pripadnici srpske nacionalnosti. Pod pokroviteljstvom Beograda srpski policajci integrisani su u kosovski sistem, što sukob Srbije sa ROSU i KPS čini apsurdnim. Političarka s Kosova Rada Trajković veruje da se ROSU na tom zadatku upravo i našao da bi se pokrenulo „sređivanje severa“. „Zaključak albanske štampe, političkih i drugih uticajnih krugova je da je srušen zid upadom ROSU u Mitrovicu. Iz akcije su bili isključeni Srbi koji su u policiji godinama i ona se podelila po nacionalnom principu. Ako je to moguće, onda ne treba da čudi što sve više ljudi Briselski sporazum doživljava kao predavanje Srba institucijama koje su potpuno nedobronamerne.“ Radu Trajković zabrinjava prevelika frustracija albanske većine prema manjini. „Da je Beograd čak poslao voz sa namerom da provocira, taj nivo asimetrične sile koja je angažovana je za svaku osudu. Linija je bila probna u svakom smislu - i kao testiranje albanske tolerancije, koja je toliko niska da ovde čak ne govorimo više o želji da se proteraju samo Srbi nego i njihovi simboli. Jer Priština je, ovog puta, poslala snage na identitetsku ikonografiju Srba.“