Među zvezdama

Izbor za predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti prošao je u najboljem redu. Opskurni portali su objavili mutnu fotografiju za koju su tvrdili da dokazuje kupovinu glasova, jednako opskurna udruženja su ispred Akademije protestovala protiv „izdajnika“ - svako sa po jednim predstavnikom, čini se po slikama - a čak je i jedan Vasilije Krestić u toj pobuni ražalovan u čin „lobiste liberalnosoroševske linije“. Zato je Krestić za govornicom SANU besedio o bravi stana ispunjenoj lepkom i šoferu koji ga je oslobodio „papagajkama“, a sama Akademija se žalila na „organizovane i sinhronizovane medijske napade“, na „praćenje članova SANU“, na izmišljanje zavereničkih sastanaka. Sve je, dakle, bilo kao što na izborima i treba da bude, što je dokaz da SANU nije mimo naroda, kako joj se u napadima zdesna često zamera. Novi predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti je astronom Zoran Knežević, a o njemu srećom ima šta pametno da se napiše, za razliku od prethodnih redova. Zoran Knežević je rođen 1949. godine u Osijeku, i čini se da nije mnogo nedostajalo da među zvezde stigne drugim putem, muzičkim. U gimnaziji je svirao sa školskim drugom Dadom Topićem i Josipom Bočekom. Bend se zvao Đavolji eliksiri, po delu čuvenog nemačkog romantičara E. T. A. Hofmana. Na pitanje kako je uopšte dospeo među astronome, verovatno bi u šali odgovorio „Đavo bi ga znao“. „Dok sam šetao gradom sa prijateljem, sreli smo jednog njegovog poznanika. Rekao je da studira astronomiju, a ja sam ga pitao: ’Šta je to?’ Zaista o astronomiji tada nisam skoro ništa znao. Dvadesetak minuta razgovora sa njim bilo je dovoljno da se prelomim i rešim da upišem astronomiju“, prisećao se Knežević u jednom razgovoru za časopis Planeta pre dvadeset godina. Roditelji nisu bili naročito oduševljeni, pa je porodični zaključak bio: „Dobro, studiraj to, ali upiši paralelno prava za svaki slučaj, ako to ne bude išlo.“ Ta paralela nije bila potrebna, i Knežević je završio Prirodno-matematički fakultet u Beogradu. Ubrzo je dobio posao u Astronomskoj opservatoriji. Zaposlili su ga u Grupi za apsolutne rektascenzije, a pošto smo propustili priliku da i sami postanemo astronomi i razumemo šta su „apsolutne rektascenzije“, ostaje nam da verujemo Kneževiću da je na početku naučne karijere određivao položaj nebeskih tela. Potom se u njegovu karijeru umešao još jedan slučaj, ovaj put skoro čitav vek star. „Milutin Milanković, najveće ime naše astronomije i jedno od najvećih imena naše nauke, rodom je iz Dalja, sela 25 kilometara udaljenog od Osijeka. Milanković je završio gimnaziju u koju sam i ja išao. U autobiografskim delima govori o starim profesorima osječke gimnazije o kojima sam i ja slušao. To je uticalo da se opredelim za nebesku mehaniku, za koju je Milanković bio specijalista.“ Nebeska mehanika se bavi kretanjem nebeskih tela, objašnjavao je Knežević za Planetu. NJega su zainteresovali asteroidi. Danas, kaže NASA, poznajemo milion i kusur tih stenovitih gromada, ostataka ranog svemira. Neke u prečniku imaju manje od deset metara, neke više od petsto kilometara, i uglavnom veselo kruže i sudaraju se između Marsa i Jupitera. Često privuku pažnju i nas laika, jer se barem nekoliko puta godišnje u svetskim i domaćim medijima pojavljuje vest da nam se neki od njih opasno približio. Svaka takva vest je senzacionalizovana do nivoa laži, ali je nevolja u tome što su te nestašne gromade baš zgodne za paničarske naslove. Udar asteroida u Zemlju je po svoj prilici uzrok čuvenog „K-T izumiranja“, katastrofe u kojoj pre 65 miliona godina nisu nestali samo dinosaurusi, već 75 odsto vrsta života na našoj planeti. U svetlu te činjenice dosta je mudro znati gde se asteroidi tačno nalaze, a Zoran Knežević se pre dvadesetak godina bavio i time. „Profesor Andrea Milani sa Univerziteta u Pizi i ja radili smo na različitim projektima, i uključili smo se u tim kada je projekat ’Nebeska straža’ postao aktuelan. NJen osnovni zadatak je da na vreme pokuša da otkrije asteroide koji bi mogli da predstavljaju opasnost po Zemlju. Postoje dva tima koja neprestano prate šta se događa - jedan je u Pasadeni, u Kaliforniji, a drugom je sedište na Univerzitetu u Pizi. Profesor Milani je šef tog drugog, a ja sam član, jedan od ’nebeskih stražara’... Doprineo sam tome da danas u Pizi postoje računari koji automatski prate šta se događa, skidajući posmatranja sa svih teleskopa na svetu. Čim procene da ima opasnosti od asteroida, alarmiraju posmatrače i objekat stavljamo na ’stranu rizika’...“ Profesor Andrea Milani je danas nažalost pokojni, a na njega podseća asteroid po imenu 4701 Milani. Za ovu priču zanimljivo je još jedno ime - 3900 Knežević. Istina je da su asteroidi imenovani po svemu i svačemu, ali je i dalje nesumnjiva počast kada neki ponese vaše ime. Još je veća, kažu poznavaoci, kada je to asteroid okruglog broja, kao u slučaju Zorana Kneževića. Najveća počast, međutim, jeste to što su Kneževićeve metode koje određuju putanje asteroida danas svetski standard u nebeskoj mehanici. Kada se govori o astronomiji, nužno se govori o svetu. „Astronomija je nauka okrenuta međunarodnoj saradnji. Ona ne poznaje granice, jer nam je nebo, kako volim da kažem, svima zajedničko“, rekao je Knežević u još jednom razgovoru za Planetu, 2013. godine. Godinu dana ranije završio se Kneževićev predsednički mandat u takozvanoj Komisiji 7 za nebesku mehaniku i dinamičku astronomiju u sklopu Međunarodne astronomske unije. To je bila najviša međunarodna funkcija do koje se vinuo neki srpski astronom. Dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 2009. godine. Direktor Astronomske opservatorije, u kojoj se prvi put profesionalno zagledao u nebo, bio je od 2002. do 2016. U prvim izjavama nakon što je izabran za predsednika SANU Knežević je rekao da nije siguran da čovek može da se pripremi za takvo breme. Diplomatski se zahvalio i akademicima koji nisu glasali za njega, dodao da su vremena teška, i izrazio nadu da će SANU „ubuduće imati više razumevanja i pažnje javnosti“. Primetio je da u srpskom društvu „uvek postoji niz društvenih i političkih problema“ i naglasio da Akademija nije politička partija koja se takvim pitanjima bavi na dnevnom nivou. „Dnevna politika je postala suviše ozbiljan posao da bi se njime bavili ljudi koji nisu političari, kao mi u Akademiji. Politika političarima. Mi ćemo da pomognemo koliko treba i koliko nas pozovu“, rekao je Zoran Knežević. Novi predsednik SANU je tokom sjajne astronomske karijere shvatio čuda mnogo veća od Zemlje. Valjda će onda shvatiti i nešto sasvim prizemno, to jest da je jedan od razloga zbog kojih se srpska politika pretvorila u svinjac - uz izvinjenje svinji, sasvim poštenoj životinji - upravo to što smo politiku prepustili političarima. U suprotnom, njegovo šefovanje Akademijom biće đavolja rabota kakvom se Đavolji eliksiri sigurno nikada ne bi bavili. Marko Lovrić