Pipanje pulsa

U štampi se tokom proteklih mesec dana osim vašeg pojavilo još nekoliko članaka sa temom izgradnje nuklearnih elektrana u Srbiji. U nekima se novinari koji su ih pisali pozivaju na navodne izjave kolega fizičara dr Subotića i dr Petrovića. Duh tih članaka je da se u njima zagovara izgradnja nuklearnih elektrana u Srbiji.

Radi umirenja čitalaca savetujem da ih čitaju i dožive isključivo kao “nabacivanje teme” ili “ispitivanje reakcije građana Srbije”.

Naime, sadašnji tekst predloga Strategije razvoja energetike Srbije, koji je pripremljen vladi za usvajanje, ne operiše sa nuklearkama. Strategija je prvenstveno zasnovana na racionalizaciji potrošnje električne energije, u svim domenima potrošnje (čiji su deficiti sada oko 5-7 odsto). Potom na revitalizaciji većine postojećih elektrana (što EPS i čini), i konačno, posle 2010. godine na izgradnji novih hidro i termoelektrana

(ugalj i eventualno gas).

S obzirom na cene instalisanog kNJ u nuklearnim elektranama i potom troškova za odlaganje nuklearnog otpada i zatvaranje nuklearnih elektrana, očigledno je da ovakvom stavu i redosledu u Strategiji nema alternative.

Upitajte se i sami, zašto bi se Srbija sada zaduživala za četiri milijarde dolara za izgradnju nuklearki, kad se po prirodi stvari i predlogu u Strategiji odluka može odložiti za sledeću deceniju a u njoj, po navodnim rečima prof. Petrovića treba očekivati novu, čistiju tehnologiju u domenu nuklearnih elektrana? Smatram da bi, za početak, iskorišćenje preostalih hidropotencijala u Srbiji, kako za državu tako i za Elektroprivredu Srbije, bilo i investiciono i eksploataciono povoljnije.

Prof. dr LJubomir Gerić