Arhiva

Praznični ton

Marija Ćirić | 20. septembar 2023 | 01:00
Najavljen kao „uvertira“ za jubilarne, pedesete Beogradske muzičke svečanosti, ovogodišnji Bemus ponudio je neveliki, ali pažljivo odmeren program. Festival, kao i pre tri godine, počinje uz ovacije horu Glinka i dirigentu Vladislavu Černušenku. Ruski umetnici koncipiraju program kako to uobičajeno čine: udruživanjem izrazitih segmenata duhovne i narodne ruske horske tradicije (uz dodatak, Dostojno jest Zorana Mulića), u raskošnoj, gotovo dramskoj strukturi. Neposrednost u obraćanju auditorijumu, zvučna punoća i sklad jesu konstante ovog ansambla, te se i moglo očekivati da ulaznica za koncert u Kolarčevoj zadužbini neće biti dovoljno. Stoga su Černušenko i njegovi muzičari odlučili da publici načine poklon. Novi program (duhovne muzike) izveden je dan kasnije u Crkvi Svetog Marka. Resital violiste Dejana Mlađenovića je među stožerima ovogodišnjeg festivala. Odvažan umetnički projekat uglednog srpskog umetnika pretpostavlja suočavanje sa kompleksnim strukturama triju Bahovih dela namenjenih solo violini (violi): Sonata br. 1, uokvirena dvema Partitama (br.1 i 2). Svedoci smo Mlađenovićeve usredsređenosti i kapaciteta da obimne partiture sprovede u jednom dahu; daje im sopstveni glas, utemeljen, reklo bi se, podjednako na brižljivom promišljanju koliko i na finoj intuiciji, što njegova tumačenja čini toliko samosvojnim. Osam decenija od osnivanja FMU u Beogradu povod su da se i Bemus uključi u obeležavanje jubileja: koncertima najuspešnijih studenata i Katedre za etnomuzikologiju. Gudači Svetog Đorđa imaju sličan povod za slavlje - 25 godina od osnivanja. Nastup na Beogradskim muzičkim svečanostima, opet, nije sumiranje ostvarenih dometa, već možda ukazivanje na neke nove saradnje i smerove kojima će se ansambl kretati. Jožef Žiga, koncertmajstor Teatra u Braunšvajgu, prvi put koncertira sa Gudačima Svetog Đorđa. Dve Tartinijeve sonate za violinu i kontinuo (ovde, kamerni orkestar), demonstriraju kompatibilnost interpretatora. Ansambl će se pokazati u punom sjaju u drugom delu programa, u Bahovom Brandenburškom koncertu br. 3 i Respigijevim Antičkim arijama igrama (svita br.3). Edin Karamazov, čest gost beogradske muzičke scene, na ovogodišnjem BEMUS-u muzicira sa Nurijom Rijal. Vokalna lirika španskih autora (Palomo, Granados i De Falja) otkriva slušaocu gibak i zvonak lirski sopran, lakoću iskaza španske umetnice. Karamazov i Rijal spontano komuniciraju sa publikom. U dvorani Kolarčeve zadužbine, gitari je ipak neophodno ozvučenje. Aleksandar Sinčuk, reprezent mlađe generacije ruskog pijanizma, oblikuje program svog resitala kroz postupno usložnjavanje izvođačkih zahteva. Besprekorna stilska postavka (i u smislu osvežavanja izraza odveć znanih dela), kao i elokvencija umetnika u čijem stavu nema ničeg suvišnog niti razmetljivog, kulminaciju dostiže u muzici Rahmanjinova (Etide-slike), približavajući se, u pogledu bogatstva izraza i zvuka, razmerama simfonijskog orkestra. Finalno veče otvoreno je porudžbinom Bemusa mladom kompozitoru Damjanu Jovičinu. Matematički san (za simfonijski orkestar) jeste refleksija autorovog opažanja (vlastitih) stvaralačkih procesa: brojna sučeljavanja kontrastirajućih tekstura, koja možemo razumeti kao „subjektivni perceptivni kvalitet“ (Jovičin). Potom, nova zvezda ruskog izvođaštva, Jurij Revič, koji spretno spaja vrtoglavu virtuoznost sa belkanto-linijama Paganinijevog Violinskog koncerta br. 2. Očekivani efekat, međutim, nekako je izostao. Bojan Suđić i Simfonijski orkestar RTS prezentovali su, u drugom delu programa, izbor iz Prokofjevljevih svita iz baleta Romeo i Julija, dajući uzbudljiv, praznični ton završetku festivala.