Arhiva

Bez trikova

Mića Vujičić | 20. septembar 2023 | 01:00
Prvih dana decembra umro je književnik Žan d’Ormeson (1925–2017), autor blizu četrdeset objavljenih dela, predsednik Francuske akademije (posle smrti Klod Levi-Strosa), stari urednik lista Figaro i značajna ličnost javnog i kulturnog života. Biografije navode da je imao izvrsno znanje filozofskog i humanističkog usmerenja. U romanu Otići ću jednog dana ne rekavši sve (izdavač: Klio) pripovedač kaže da je imao dvojicu učitelja – Žana Ipolita, prevodioca i tumača Fenomenologije duha i Ferdinanda Alkijea, autora Želje za večnošću. „Ipolitu dugujem gotovo sve. Patio je od astme, pa je u naporu da udahne njegova reč postojala nekako patetična.“ Tri celine s naslovima Sve prolazi, Ništa se ne menja i Iznad nas postoji nešto sveto, koje sadrže desetine i desetine vrlo kratkih i uzbudljivih poglavlja, oranizovane su kao katalog. Nakon što posle reči bestseler izgovori i jedno fuj, glavni junak nabraja omiljene junake i pisce (među njima i Andrića), shvatajući da spisak liči na posmrtnicu. Ističe da nabrajanje mrtvih predstavlja jednu od najklasičnijih vežbi u svetskoj književnosti. Zato je valjda Ormesonova (autobiografska) proza tako živa. Ne zaboravljajući nikada svoju ljubav Mariju (pita se kako proizvesti nešto toliko dobro poput slike u kojoj Nausikaja liči na mlado palmino drvo u Odisejevim očima), glavni junak knjige Otići ću jednog dana ne rekavši sve razmišlja i o putovanjima, prošlosti, detinjstvu, ratu. („Kakva vremena! Nije bilo putera, ni mesa, ni ribe, ni obuće, nije bilo ničega. Naš spasilac zvao se Staljin.“) Misli da su se danas naokolo uzvrteli drugorazredni tipovi; u literaturi iskaču majstori trikova i pozeri. A Fejsbuk? „Fejsbuk je pričešće bez Boga izmešano sa ispovešću.“ Voli zabave, dokolicu; dangubi i sanjari. „Pošto nisi ni za šta“, kaže mu Marija, „treba da nešto pišeš. Voliš da čitaš. Često mi pričaš o piscima koji su ti se svideli. Događa se i da ih hvališ. Radi, dakle, ono što oni rade. Piši.“ Počinje da kombinuje reči, uviđajući da taj redosled ne nastaje slučajno i da nije proizvoljan.