Arhiva

Prosek ni 400 evra

Milan Ćulibrk | 20. septembar 2023 | 01:00
Prosek ni 400 evra
Građane Srbije Republički zavod za statistiku obavestio je da su zaposleni, koji su imali sreću da im poslodavac isplati zaradu, u decembru 2017. dobili neto po 54.344 dinara ili 456 evra u proseku. Vladi naklonjeni mediji nisu propustili priliku da za tu vest stave naslov „Nikad veća prosečna plata u Srbiji“, ističući u prvi plan da je ona bila nominalno i realno za 14,2 odsto veća nego u novembru, ali ne i da je realno bila za 1,3 odsto - manja nego u decembru 2016. Iako je tako podvučena crta, zvanično još uvek niko nije saopštio koliki je bio prosek za celu prošlu godinu. NIN je otkrio zašto se verovatno nikome od državnih funkcionera baš i ne žuri da građanima saopšti tužnu vest. Jer, kako da im objasne da, posle silnih obećanja da će već do kraja 2017. prosečne plate u Srbiji dostići 500, 450 ili bar 440 evra, one nisu dogurale ni do 400 evra? Prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija prosečna neto zarada do kraja oktobra bila je 47.276 dinara, ili 388 evra, jer je u tom periodu prosečan kurs evra bio 121,81 dinar. Kada se tome dodaju primanja za novembar – 47.575 dinara i decembar – 54.344 dinara, NIN je izračunao da je prosek za celu godinu bio 47.890 dinara ili 394,6 evra, tako da je za više od 100 evra manji nego što je u januaru 2016. na TV Pink prvi put obećao tada premijer, sada predsednik Aleksandar Vučić. Tri i po meseca kasnije, uoči vanrednih parlamentarnih izbora, u aprilu Vučić je ponovio isto obećanje, da bi potom dostizanje „granice snova“ od 500 evra odložio za kraj mandata Vlade Srbije, odnosno do proleća 2020. Teško je nabrojati sve cifre sa kojima se u međuvremenu licitiralo, ali je od marta 2017. nekako najčešće pominjano da će „do kraja 2017. prosečna plata dostići 440 evra“. Ispostavilo se, nažalost, da je i taj cilj nedostižan. Ekonomistima je, doduše, od početka bilo jasno da je plata od 500 evra u 2017. moguća skoro kao i obećanje Mlađana Dinkića da će svaki od građana prodajom besplatnih akcija državnih preduzeća dobiti 1.000 evra, a sve sa isplaćenim dividendama one sada vrede jedva 80 evra. Znalo se da je i prosek od 440 evra nerealan, jer bi to podrazumevalo da za samo godinu dana, uz planirani rast bruto domaćeg proizvoda od tri odsto, plate rastu pet i po puta brže, za 17 odsto, s obzirom da je 2016. svaki zaposleni mesečno dobijao 374,4 evra. NIN-ova računica pokazuje da je u 2017. prosečna plata u dinarima bila za 3,9 odsto veća nego 2016. Taj rast je manji od zbira realnog rasta BDP-a (1,9 odsto) i potrošačkih cena (tri odsto) i da domaća valuta u međuvremenu nije ojačala - da prosečan kurs evra nije pao na 121,35 sa 123,12 dinara koliko je bio 2016. - prosek za prošlu godinu ne bi bio ni 390 evra. Ako se pođe od planiranog rasta BDP-a od 3,5 odsto i ciljane inflacije od tri plus-minus 1,5 procenata, moglo bi se, pod nepromenjenim drugim okolnostima, predvideti da prosečna zarada u 2018, bez obzira na to šta političari obećavaju, ne može biti veća od 51.720 dinara. Ako domaća valuta ne nastavi veštački da jača i ako prosečan kurs evra za celu godinu bude 120 dinara, u 2018. zaposleni mogu da računaju u proseku na nešto više od 430 evra. S obzirom na to da su od 1. januara za pet do 10 odsto povećane plate za nekoliko stotina hiljada zaposlenih u javnom sektoru, a za 10 odsto je veća i minimalna zarada, koju prima više od 300.000 radnika, nije sasvim nemoguće da prosek dogura i do 54.000 dinara, ili skoro 450 evra. Više od toga teško da je moguće, čak i ako se privatni poslodavci ugledaju na državu, a u nedavnoj anketi vlasnici tek svakog četvrtog malog i srednjeg preduzeća su rekli da planiraju povišice. Tako ćemo verovatno i na pragu 2019. za 50 evra biti daleko od obećanih 500 evra. Osim ako novi način obračuna, koji je počeo da se primenjuje u januaru (od sada ćemo podatke o proseku čekati 55 dana) ne bude za posledicu imao sličan efekat kao nova metodologija za utvrđivanje stope nezaposlenosti. Ako je za utehu, bar će nam se prosek za 2018. približiti zaradama iz decembra, za koje provladini mediji potenciraju da su „nikad veće“. Pa, kako onda iko može da traži više?