Nema dokaza

Navodi se da "farmaceutske firme drže u tajnosti dobar deo doktorskih podataka o svojim lekovima, narocito o neželjenim dejstvima. Mnogim lekarima je poznata tragedija iz 1988. u kojoj je šezdesetogodišnjak sa blagom depresijom posle uzimanja leka seroksata dohvatio pušku i pobio sve u kuci".
Klinicka psihofarmakologija, nauka koja se bavi psihofarmacima i njihovim efektima na klinickom planu, doprinela je radikalnim promenama u psihijatriji poslednjih 50 godina. Medutim, postoji niz problema prilikom ispitivanja novih lekova. U poslednje vreme, posebno u sudnicama Sjedinjenih Država, dokazuje se veza ispoljenih agresivnih radnji i primene antidepresiva iz grupe selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina (skr. SSRI).
Proba sa zdravim dobrovoljcima sprovedena sa paroksetinom kasnih 80-ih i ranih 90-ih u Velikoj Britaniji, na uzorku od 271 osobe, našla je da se kod tri ispitanika ispoljilo hostilno ponašanje u odnosu na kontrolnu grupu. Notirana stopa spada u niske (1,1%) i zahteva dalje pracenje. Najdramaticniji slucaj zabeležen je kada je Donald Sel nakon dva dana upotrebe leka iz grupe SSRI - "paroksetina" (genericki naziv), a seroksata (zašticeni naziv), usmrtio suprugu, kcer i unuku, nakon cega je izvršio i suicid. Nakon sprovedenog postupka, porota je na sudenju zakljucila da je firma Glakso, Smit i Klajn delimicno odgovorna i naložena je isplata velike svote novca - osam miliona dolara clanovima porodice. Lek nije povucen iz upotrebe i koristi se u velikom broju zemalja.
U lecenju se pored psihofarmaka koriste i psihoterapijske metode, kao i elektrokonvulzivna terapija, a i neke relativno nove metode npr. terapija svetlom (light therapdž). Depresija ni danas nije dovoljno prepoznata i dijagnostikovana tako se od te bolesti, cija je globalna prevalenca 65 miliona, izleci samo 23 odsto obolelih. Upotreba antidepresiva na odreden i strukturisan nacin je danas najefikasniji nacin lecenja. Ali ne postoji nijedan lek iz grupe antidepresiva koji univerzalno leci širok spektar depresivnih poremecaja, niti postoji sredstvo koje ne nosi u sebi neki rizik od neželjenih ispoljavanja. Zbog toga registrovani lekovi nakon rigoroznog ispitivanja u pretklinickim, a potom u IV faze klinickog ispitivanja, ostaju na stalnom pracenju i preispitivanju.
Za sada za iskljucivanje, u tekstu pomenutog psihofarmaka, nema dovoljno dobro medicinski argumentovanih dokaza.

Dr S. Milovanovic,
asistent pri Katedri za psihijatriju Medicinskog fakulteta u Beogradu