Strah od Abramoviča

Ponuda ruskog tajkuna, bliskog poslovnog partnera Romana Abramoviča, finansijera londonskog fudbalskog kluba “Čelsi” da svojim kapitalom kupi (privatizuje) nacionalnu fudbalsku instituciju “Crvenu zvezdu”, izazvala je gotovo paničan strah. Najviše, naravno, među onima koji rukovode klubom u ime grupe građana.

“Crvena zvezda” nije na prodaju! - očajnički je uskliknuo Milan Vujin, potpredsednik Upravnog odbora kluba, nekada čuvar mreže zrenjaninskog “Proletera”, zagrebačkog “Dinama” i zemunske “Galenike”. Advokat po struci i neko vreme zastupnik optuženih u Haškom tribunalu, Milan Vujin je, u intervjuu za “Večernje novosti” objasnio zašto je to tako. “Kad je u pitanju privatizacija, posebno u fudbalu, mnogi sebi dozvoljavaju da o tome pričaju, iako ne poznaju stvari! Udruženje građana, kao građansko pravno lice, stiče u svojinu i sredstva od članarine, poklone... U slučaju prestanka postojanja, s njegovom imovinom postupa se po statutu Udruženja. To znači da su sva sredstva njegova, a ako bi se udruženje građana i ugasilo, ono bi opet odlučivalo kome će dati sredstva.”

Čije je zemljište stvarno i pravno vlasništvo, gde se nekada, između dva velika svetska rata, nalazilo igralište fudbalskog kluba “Jugoslavija”? Vujin tvrdi da je to državna svojina. Mi bismo dodali, nešto poput Mitićeve rupe na Slaviji. Vujin još tvrdi da je fudbalski klub svojom voljom dao deo donje zgrade (upravna) sportskom društvu. Znači, na poklon? Praktično, po znanju ovog advokata, “Zvezda” se ne može privatizovati ili prodati tamo nekom ruskom tajkunu.

“Od privatizacije nema ništa”, kategoričan je Milan Vujin, uz objašnjenje da “Zvezda” hoće i planira da ponudi akcije i izvrši dokapitalizaciju kluba. Jedino što je sve to teško vrednovati. Ko je koliko doprineo postojanju kluba. “Država nije ništa dala ‘Zvezdi’ a korišćenje zemljišta je naplaćivala”, odgovor je advokata Vujina.

Nekada predsednik, a sada član Izvršnog odbora FK “Crvena zvezda”, dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Božidar Cerović je (1998) napisao nacrt za elaborat privatizacije, pre svega profitabilnih fudbalskih klubova. “Naše iskustvo sa privatizacijom u privredi je skromno, a uz to dosta specifično. Onda i nije iznenađenje što je privatizacija u sportu u velikoj meri nedorečena i validan zakon nije donet. Dosadašnja iskustva sa privatizacijom u sportu, ili da kažem ulazak privatnog kapitala (popularno nazvanog - sponzorstvo) jednom broju klubova je omogućio da preživi teške ekonomske prilike u zemlji. Međutim, time nije bitno unapređena sportska i poslovna strategija tih klubova”, tako je za NIN govorio profesor Cerović.

Osnov svega je, prema rečima profesora Božidara Cerovića, da se definiše šta je to imovina kluba, a da nemamo društvenu svojinu kao takvu već udruženje vlasnika imovine. Sa tako čistom situacijom mogli bismo da uđemo u aranžmane sa svetom i novim ulagačima. Profesor Cerović takođe kaže da klubovi u Srbiji iako de facto raspolažu sopstvenom imovinom de iure samo upravljaju društvenom svojinom. Fudbalski klub “Crvena zvezda” se može privatizovati, u ovom trenutku najpre kao akcionarsko društvo.

Elaborat profesora Cerovića za sada je samo mrtvo slovo na papiru. Ipak, strah od privatizacije, u konkretnom slučaju Fudbalskog kluba “Crvena zvezda”, očigledno je prisutan među njenim čelnicima i drma ih svom snagom. Do sada su imali pregršt privilegija, a gotovo nikakvu odgovornost. Privatizacija je čisto ekonomsko pitanje za bitisanje svakog kluba zbog čega bi, valjda, trebalo isključiti prisutan strah.