Ko svlači Karlu

Da li je gospođa sa naslovne strane Nedeljnog telegrafa koja se u toplesu sunča negde na Azurnoj obali Karla del Ponte ili pak neko ko neodoljivo liči na nju predmet je ovonedeljnih čaršijskih spekulacija, podgurkivanja i podsmeha.

Ovakvo predstavljanje u medijima jedne više nego ozbiljne političke figure kao što je glavna tužiteljica Haškog tribunala, dođe naciji kao neka vrsta ventila za osećaj političke frustriranosti.

A da je Karla del Ponte na slici koju je objavio Nedeljni telegraf, kratko i jasno je za NIN demantovala i Florans Artman, portparol tužilaštva Haškog tribunala: “Karla del Ponte u to vreme nije bila na odmoru niti je ikada bila u tom mestu gde je fotografija snimljena.” Propratni tekst uz sliku takođe podupire mit o lukavim i mangupastim Srbima oličenim u uredništvu koje je predupredilo bilo kakvu mogućnost tužbe - nigde se eksplicitno ne pominje ime glavne tužiteljke Tribunala ali se više nego očigledno aludira da je to ona.

Ovakav podrugljivi mehanizam odbrane je često bio nadoknada za domaću diplomatsku nesposobnost.

Prema Draganu Popadiću, profesoru socijalne psihologije, ovakvi primeri su “neka vrsta nepristojnih i grubih patrijarhalnih refleksa koji više govore o nama nego o onom kome je ta uvreda namenjena”. “Postoji sijaset takvih slučajeva omalovažavanja žena, političkih protivnika što se ovde doživljava kao znak legitimisanja vlastitog patriotizma. Pri tom njihovi protagonisti ne idu na pridobijanje ili podilaženje javnosti već zaista dele takve seksističke stavove.”

Dubravka Đurić, urednica časopisa Profemina smatra da su ovi primeri deo iste mizogine matrice koja je ovde prisutna i po kojoj se podrazumeva da žena treba da bude lepa i glupa a koja onda lako postaje meta vulgarnih ismevanja: “Takva poruka je onda upućena svim ženama koje u okviru svoje profesionalne delatnosti žele funkcije koje podrazumevaju odgovornost i odlučivanje.” To pokazuje i primer Nataše Mićić, koja je kao predsednica Skupštine u javnosti morala da dokazuje da nije samo vlasnica lepih nogu koje su onomad osvanule i na naslovnoj strani NIN-a i izazvale razne reakcije. “To je neki vid degradacije koji je dopušten samo u slučaju žena. Takva vrsta fokusiranja na nečiji fizički izgled a ne na političke stavove ne bi se desila da je u pitanju muškarac”, smatra Dragan Popadić.

Dubravka Đurić kaže da je problem i u tome što naše društvo još uvek nije razvilo jedan nivo javnog govora koji isključuje nisko i nedostojno tretiranje političkih protivnika. “Mi treba puno da radimo na podizanju standarda i nivoa u politici i sferi svakodnevne komunikacije, to jest da naučimo da poštujemo čoveka u čoveku, bez obzira da li je to žena, pripadnik manjine ili druge rase. Nepoštovanje drugog je jasan simptom da nešto nije u redu u društvu.”

Da nešto nije u redu pokazuje i nedavna izjava Duleta Savića, fudbalske legende i kandidata za gradskog odbornika na listi DSS-a koji je takođe razmišljao na temu ravnopravnosti polova i politike. Ukratko, žene treba da sede kod kuće i da rađaju decu. I da batale muške poslove kao što je politika. Isto važi i za homoseksualce iako nam navodno i jedne i druge u strogim kvotama preporučuje dekadentna Evropa. Eto, Dule je već zakucao svoj prvi autogol. A glupost nema rodni predznak.