Milorad-Bata Mihailović

Rođen 8. februara 1923. godine u Pančevu gde je naučio da vozi bicikl. U Beogradu završio osnovnu školu, a kako mu je majka Bosiljka bila učiteljica, vodila ga je sa sobom u školu kad je imao pet godina. Najpre je upisao Četvrtu mušku gimnaziju, potom je prešao u Osmu i konačno završio Petu. Kaže da je gimnazije menjao jer “malo sam bio nemiran, a malo sam se bavio politikom”. Otac Petar ga je, dok je bio u vojsci, upisao na Pravni fakultet na koji je otišao samo jednom - “da se ispišem”. Na Likovnu akademiju je primljen odmah na drugi semestar, i od sreće je ljubio odlivak Miloske Venere koji se nalazio u hodniku. Pre toga se prekrstio pred njom. Kasnije je sa Zadarskom likovnom grupom napustio Akademiju, a potom i Beograd. Od 5. maja 1952. živi i radi u Parizu. I Beogradu. Imao je stotinak samostalnih izložbi na svim kontinentima, slika svakodnevno. Kad je o nagradama reč, pored onih koje je dobijao, pamti da je bio u Rimu kad su mu iz Beograda javili da je dobio neku nagradu, ali su mu je odmah oduzeli. Orden Belog orla dao mu je Vojislav Koštunica u vreme kada je bio predsednik SRJ. Oženjen slikarkom LJubinkom.

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Da one koji danas vladaju svetom zamene oni koji umeju da vole čoveka.

Šta je vaša najveća nesreća?

- Kad vidim decu koja čuju zvuk sa neba i s radošću gledaju gore, gladni a nasmejani. Verovatno očekuju ono što bi ih najviše obradovalo... a dobiju bombe.

Kad vam je neprijatno?

- Kad izgubim nerve, a sklon sam tome.

Koju pesmu volite da pevate?

- Uz inat, ja mnogo volim da teram inat, pevam Ustajte, vi zemaljsko roblje...

Šta vas izluđuje?

- Izluđuje me cinizam nekih moćnika. Em nisu inteligentni, em nisu emotivni, rečju - ne postoje. A cinici su. Kako je to moguće?

Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?

- Kad nekoga bar malo usrećim.

Prijatelji i neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Pokojnim roditeljima, naravno.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- Pojma nemam.

Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- Ne idem u saunu da ih ne vidim gologuze. A verujem da su tačno onakvi kakve su im i glave.

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Ne znam. Ali, opasnije je kad ćute.

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Ovaj koji uporno zloupotrebljavam, još uvek verujući da ga imam.

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- Kada bih stvarno to znao, bio bih mnogo srećniji i trčao bih iz sve snage da se izvinim.

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- Verovatno mi je dobra osobina to što najiskrenije ne tražim uvažavanje. Iz dubine duše se pitam da li zaslužujem tako nešto.

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo?

- Da budem manje prek, manje prgav. To mi je prečanska osobina. Kad sam takav, obično govorim ono što mislim, a to je grozno. Posle se kajem, a šta mi vredi.

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- To što postoje bližnji. Često pomislim šta bi bilo kad ne bih imao njih i onda se na smrt uplašim.

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- Pojma nemam.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- To što izgledam grub i oštar, to je samo ko bajagi. Međutim, to sada prvi put kažem, ja sebe ozbiljno ne poštujem.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- Šta mu vredi da se opisujem. Rekao bih mu da smo kao braća.

Razum i želje

Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- Poklonio bih je, zauvek, onom savetu mudraca koji su imali stari Grci.

Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina?

- Nemam osećanje vremena.

S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- Gandi, Dostojevski, Servantes... to su ljudi koji su sačuvali radost deteta, koji su bili dragoceni čovečanstvu.

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- Poštujem Borhesa, Joneska, Markesa, Andrića... To su ljudi koje nikada ne čitam ispočetka nego gde otvorim, odatle počinjem.

Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?

- Kad bi oni koji odozgo vladaju svetom imali moć da narede da svi bogati ljudi na planeti odvoje po jedan dinar, za sirotinju, za gladne, za unesrećene... sve bi bilo drugačije.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Poštujem El Greka koji je za mene najveći slikar, on je izrastao iz Vizantije.

Život i večnost

Kao dete hteli ste da budete...

- Mator.

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Ne znam.

Kako biste voleli da umrete?

- Odjedanput.

Gde želite biti sahranjeni?

- Nigde.

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- Voleo bih da ćutanje bude jedini oproštaj sa mnom.

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- Od kada se reč umešala u ljudsku sudbinu, čovek je izgubio radost.