Zašto je Piksi izdao Državnu?

Od nacionalne televizije nije se ni očekivalo da pobedi komercijalne televizije u tržišnoj utakmici za pravo prenosa Italijanske lige i emituje tri utakmice “kalča” nedeljno. Kao normalno se prihvatilo i da američka NBA liga pređe sa RTS-a na B92. Odlazak košarkaške Evrolige na BK je opravdavan time što su Karići sponzori “Partizanu”, koji igra tu ligu pa nije tako neuobičajeno da oni dobiju i prava prenosa. Gubljenje prava na fudbalsku Ligu šampiona, i to u godini kada je jedan naš klub konačno izborio učešće u ovom takmičenju, nije primljeno tako mirno i propraćeno je nadom da “oni to neće moći izvesti bez pomoći velike televizije”. Ispostavilo se da mogu.

Posle svega toga, valjda kao logičan nastavak došao je i transfer utakmica fudbalske reprezentacije sa RTS na Pink. E, to je zabolelo. Zar i reprezentacija? I da li je to budućem javnom nacionalnom servisu namenjeno da skuplja mrvice dok će kolač deliti Željko Mitrović, Bogoljub Karić i Veran Matić? Jer, vaše pravo da znate sve (slogan nacionalne televizije) je u nesaglasju sa njihovim pravom da kupe sve.

Prava na televizijske prenose kao i reklame oko terena pripadaju organizatoru događaja. Za svetska prvenstva TV prava poseduje i prodaje FIFA, za Evropska UEFA, dok su kvalifikacione utakmice za ta takmičenja, kao i prijateljske, “u vlasništvu” saveza koji organizuje utakmicu. Konkretno, naš Fudbalski savez je za ovaj kvalifikacioni ciklus sva prava preneo na “Sportfive”. To je jedna od najmoćnijih svetskih specijalizovanih agencija za distribuciju TV prava koja je nastala nedavno ujedinjenjem francuskog “Kanala plus” i agencije “UFA sport” iz Hamburga. “Sportfive” je vlasnik prava za utakmice reprezentacije SCG za ceo svet s tim što ostavlja mogućnost našem savezu da za utakmice koje organizuje, za teritoriju SCG ustupi prava određenoj televiziji koja je u stanju da ispuni zahteve “Sportfajva”. A oni traže da je televizija koja s njima sarađuje u stanju da proizvede adekvatan signal i da je kadrovski i tehnički u mogućnosti da prenos obavi po svetskim standardima. Eventualno, i da ispoštuje određene razumne zahteve u vezi sa terminom odigravanja utakmica. Poželjno je, ali ne i nužno da ta televizija ima i nacionalnu pokrivenost. Posle dugogodišnje saradnje sa RTS-om Fudbalski savez Srbije i Crne Gore je ove godine za partnera izabrao Televiziju Pink. Isto je postupio i “Sportfive” koji je utakmice u kojima naša reprezentacija gostuje takođe ustupio Pink televiziji.

“Priznajem da sam očekivao drugačiji razvoj situacije na našem medijskom nebu”, kaže dr Rade Veljanovski, predavač na Fakultetu političkih nauka i jedan od autora Zakona o radiodifuziji. “Jer, iako zakon kaže da postoji potreba za nacionalnom televizijom koja će biti pretvorena u javni servis građana naši politički činioci ne čine ništa da se to i ostvari. Čak naprotiv. Izgleda da su našim političkim krugovima bitniji ljudi kao što su Mitrović i Karić, s kojima se razvija specifičan odnos blagonaklonosti i saradnje nego jak, nezavisan javni servis na koji neće lako moći da utiču. Javni servis, sa svim onim što bi on trebalo da bude, očigledno ne pogoduje našoj nezreloj političkoj situaciji” - smatra dr Veljanovski.

On kaže da za zemlju uopšte nije loše da ima jake privatne televizije velikih tehničkih mogućnosti ali da je jako loše ako ima slabu državnu televiziju odnosno javni servis. Naša državna televizija, upozorava Veljanovski, ako se nastavi ovo prolongiranje može doći u to stanje da transformacija u javni servis više neće biti izvodljiva.

Iako u evropskim zemljama postoji nepisano pravilo da se utakmice državne reprezentacije prenose na državnoj televiziji treba reći i da ukoliko privatna televizija ima pokrivenost i tehničke mogućnosti na istom ili većem nivou nego nacionalna televizija, ne postoji prepreka koja bi joj onemogućila da uđe u borbu za dobijanje prava prenosa. Rade Veljanovski kaže da u slučaju “prelaska reprezentacije na Pink” Radiodifuzni savet ili neka stručna državna komisija mora bar da proveri da li Pink ispunjava ove minimalno propisane uslove u vidu pokrivenosti i dovoljnih tehničkih kapaciteta.

Sa sličnim problemima kao i mi susrela se nedavno i susedna Hrvatska. Naime, RTL - moćna, evropska televizijska kompanija sa sedištem u Luksemburgu - kupila je, pre šest meseci Treći kanal Hrvatske televizije i odmah je krenula licitacija za najgledanije programe u Hrvatskoj. Nenad Radalj, tehnički direktor UFA medije, našeg zastupnika “Sportfajva” kaže nam da se oko kupovine prava prenosa kvalifikacionih utakmica Hrvatske vodio pravi rat i da je cena prava umnogostručena (uvećana je za nekoliko stotina procenata). Na kraju, HRT je dobio pravo prenosa za utakmice Hrvatske koje igra kao domaćin dok je RTL dobio pravo da prenosi “kockaste” kada igraju kao gosti.

Međutim, treba znati da je HRT u neuporedivo boljoj poziciji nego RTS. Jer, Hrvatska televizija je u tehničkom i produkcionom smislu najbolja televizija u regionu i ima stabilno finansiranje putem pretplate građana dok je RTS nakon svih devastiranja proteklih godina, u očekivanju transformacije u javni servis, zavisna od trenutne političke vlasti. A u ozbiljnim poslovima kao što je kupovina prava prenosa to poprilično vezuje ruke. Recimo, američka TV stanica NBC je već kupila prava prenosa za Olimpijske igre 2010. i 2012. iako se još ne zna ni ko će biti domaćin Igara. Za radoznale, to zadovoljstvo je platila 2,2 milijarde dolara.

Tatjana Vojtehovski-Stevanov, generalni PR menadžer Pink televizije Piksijevi i Mitrovićevi vozači Kupovina prava prenosa utakmica fudbalske reprezentacije Srbije i Crne Gore od strane Televizije Pink, pored pitanja da li utakmice reprezentacije treba da se prodaju po sistemu ko da više, izazvala je i nemalo iznenađenje i neke vrlo žučne reakcije. Da li je ovo došlo iznenada ili je posle svega i “reprezentacija na Pinku” logičan sled događaja, pitali smo portparola Pink televizije Tatjanu Vojtehovski-Stevanov (vlasnik Željko Mitrović se u vreme pisanja ovog teksta nalazio u inostranstvu). - Televizija Pink već dve godine u svojoj programskoj shemi ima vrhunske sportske događaje koje je publika odlično prihvatila, tako da ovo treba da shvatite kao logičan sled događaja. Da li se Pink u donošenju odluke da kupi prava na kvalifikacione utakmice reprezentacije rukovodio komercijalnim razlozima ili je ovo zapravo kupovina imidža? - I jedno i drugo, ali i treće, što je i najvažnije: uređivački kolegijum RTV Pink je bio jedinstvenog mišljenja da nam je svima dojadilo da gledamo slike iz sveta gde publika puni stadione i bodri svoju reprezentaciju dok su kod nas stadioni poluprazni a našim igračima publika zviždi. S obzirom na to da imamo najveću pokrivenost Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, našli smo zajednički jezik sa Fudbalskim savezom da snagom naše televizije pomognemo ozdravljenje domaćeg fudbala. Moramo svi da shvatimo da imamo samo jednu fudbalsku reprezentaciju. Smatrate da Pink može da doprinese boljem tretmanu naše reprezentacije!? - Naravno, mi nismo samo kupili prava prenosa, mi smo razvili medija plan koji ima zadatak da vrati poverenje u našu reprezentaciju. Time se televizija nikad nije bavila ali mi hoćemo. Direktor nacionalne televizije Aleksandar Tijanić je doveo u pitanje legitimnost načina na koji je “Pink” došao do prava na prenose ovih utakmica. Spominjano je potplaćivanje, licitiranje reda radi, prijateljstvo supruga Željka Mitrovića i Dragana Stojkovića. - Možda bi trebalo istražiti da li je Piksijev vozač služio vojsku sa vozačem Željka Mitrovića pa smo tako došli do sklapanja ugovora. Šalu na stranu - s obzirom na značaj institucije iz koje u javnost dolaze ovakve optužbe - da nije tužno bilo bi smešno. Koji su dalji planovi Pinka u ovoj sferi. Svetsko prvenstvo u fudbalu? Evropsko? Evropsko u košarci? - To je poslovna tajna.

S obzirom na postojeće stanje, nama je od hrvatskog, gde se nacionalna televizija ravnopravno bori sa komercijalnim, mnogo bliži mađarski model, gde je državna televizija izgubila bitku sa komercijalnim TV stanicama i pala ispod deset odsto gledanosti.

S druge strane, kako ističe Nenad Radalj, Pink pametno radi, širi se i na teritorije susednih država i ne bi trebalo da nas iznenadi ako uskoro postane apsolutni lider u regionu.

A nakon što su potpuno izmenile medijsku scenu moćne komercijalne stanice prete da izmene i samu igru. Naime, direktor nemačkog televizijskog kanala “Sat 1” Fred Kopel zatražio je da se fudbalska utakmica podeli na trećine između kojih će biti po deset minuta pauze a Helmut Toma, prvi čovek RTL-a, zalaže se za uvođenje tajm-auta u toku fudbalske utakmice (prema njegovom predlogu, svaka ekipa imala bi po dva dvominutna tajm-auta po poluvremenu). Naravno, sve u cilju da se dobije što više vremena za reklame.