Arhiva

Smečovanje planete

Z. Preradović | 20. septembar 2023 | 01:00
Kada neko u samo godinu dana objedini evropsku i svetsku titulu, a upravo to su uradile srpske odbojkašice, jasno je da se radi o dostignuću kakvih je uopšte malo u svetu sporta. Zapravo, ovaj podvig u čitavoj odbojkaškoj istoriji izvele su svojevremeno još samo odbojkašice Sovjetskog Saveza. U Japan su ispraćene tiho, nakon što su njihove muške kolege osvojile četvrto mesto na planetarnom šampionatu i skoro je izvesno da su samo selektor Zoran Terzić i devojke smeli u pola glasa da razgovaraju o najvišim dometima. Sedam vezanih maksimalnih pobeda na startu bacili su, međutim, svetla reflektora na Terzićeve izabranice, a apetiti su narasli bar do osvajanja neke od medalja. A kada su Tijana Bošković, Brankica Mihajlović i ekipa dodale „recku“ u vidi trijumfa nad moćnim Brazilom (gde odbojka uz fudbal ima status nacionalnog sporta) svima je postalo kristalno jasno da se sprema nešto veliko. Dva trijumfa nad Italijankama od kojih se onaj u finalu, u pet setova, komotno može nazvati epskim, odbojkašice Srbije odvela su u istoriju. Ključ uspeha ne leži u tome što je Tijana Bošković najbolja odbojkašica sveta, a ostatak tima igra u najjačim evropskim klubovima, jer to smo znali i ranije, već u činjenici da ih Zoran Terzić poznaje od kada su „prohodale“ i njihovoj bezrezervnoj veri da Terza zna kuda i kako i kad ne ide. I šta sad? Selektor će, kako je najavio, pokušati da održi ovaj tim na okupu do Olimpijade u Tokiju 2020. i učini nešto što nikada nikome nije uspelo. Osvoje li zlato u Tokiju, devojke komotno mogu da batale odbojku. A država će biti dužna da im obezbedi status sportskih ikona i podigne bar jedan spomenik. Što, kad mogu Ilhamu Alijevu, predsedniku Azerbejdžana, odbojkašice su to svakako višestruko zaslužile.