Demokratski, čistka

Pobeda Smiljka Kostića na izborima za gradonačelnika Niša otvorila je političku krizu. Konstituisanje organa Skupštine grada Niša neće biti okončano ni u ponedeljak za kad je zakazan nastavak sednice, a u toku su intenzivni pregovori o formiranju većine. Kako će izgledati nova vladajuća koalicija još uvek nije jasno. Za sada je sigurno da najbrojnija odbornička grupa DS - SPO koja broji 18 odbornika, ne želi da učestvuje u novoj gradskoj vlasti. Ostatak tzv. demokratskog bloka nema potrebnu većinu za formiranje skupštinske većine.

Na osnovu strukture nove Skupštine grada ne da se naslutiti kako će izgledati buduća vladajuća većina. Podsećanja radi, SRS ima 12 odbornika, DSS osam, G 17 plus i Pš po sedam, SPS pet i NS četiri mandata. Ako se ima u vidu stav DSS i G 17 plus da neće ulaziti u koaliciju sa SPS-om i SRS-om, ali i sa PSS-om, onda je jasno da formiranje skupštinske većine danas izgleda ka nemoguća misija.

“I pored saopštenja DS da neće ulaziti u gradsku vlast, u direktnim kontaktima sa njihovim čelnicima dobili smo informacije da oni još uvek razmišljaju o ulasku u gradsku vladu”, kaže za NIN dr Goran Ilić, predsednik Gradskog odbora DSS-a u Nišu. “Mi smo stranka sa najvećim koalicionim potencijalom i ako bismo formirali koaliciju od stranaka demokratskog bloka, imali bismo 37 odbornika što bi činilo stabilnu većinu”, objašnjava Ilić.

Takvu mogućnost delimično najavljuje i prvi čovek niških demokrata. Ali, predsednik GO DS Vladimir Domazet tvrdi da sigurno neće ući u ekipu Smiljka Kostića i njegovu izvršnu vlast. Međutim, još uvek ostaje otvoreno pitanje da li će ući u zakonodavnu, odnosno skupštinsku vlast. “O tome se još raspravlja i stav GO je bio da treba omogućiti Kostiću i onima koji su ga podržali da tu skupštinsku većinu i obezbede. U četvrtak ćemo imati sednicu GO i videćemo da li ćemo doneti drugačiju odluku. Za sada čekamo da vidimo šta će Smiljko Kostić i njegovi koalicioni partneri uraditi”, kaže Domazet.

Iako kaže da još ne razmišlja o najnepopularnijem rešenju, Ilić tvrdi da će DSS učiniti sve da ne dođe do prinudne uprave. Ukoliko DS ostane pri svom ranijem, tvrdom stavu, ostaje pitanje da li je moguća saradnja sa SPS-om i SRS-om, mada ni tu opciju ne isključuje, pod uslovom da te stranke predlože nestranačke kadrove ili ljude koji se nisu kompromitovali. On sumnja da će u ponedeljak doći do dogovora, ali je uveren da će se na sledećoj sednici parlament konstituisati. Svako dalje odlaganje predstavljalo bi vraćanje na početnu poziciju, i u tom slučaju bi se pregovori odužili preko 60 dana, nakon čega bi došlo do prinudne uprave.

Domazet je svestan da se nova vladajuća koalicija ne može napraviti na principijelan način, najavljuje mogućnost prećutne ili čak direktne podrške novoj vladajućoj koaliciji od SPS-a ili radikala. To argumentuje na sledeći način: “Ako su mogli da se svi udruže da bi onemogućili pobedu našeg kandidata, moguće je da će to pokušati i u Skupštini.”

Odluka niških demokrata da nakon osam godina vlasti postanu “konstruktivna opozicija” uslovljena je porazom kandidata za gradonačelnika Gorana Ćirića. Rezultati drugog kruga pokazali su da su gotovo svi birači ostalih partija glasali protiv dotadašnjeg predsednika Skupštine grada. Po Domazetu, na taj način je prekršen dogovor Koštunica - Tadić o uzajamnoj podršci kandidatima dve demokratske stranke u drugom krugu, jer za njih Kostić nije demokratski kandidat. Po njegovom mišljenju, i partijske mreže vodile su tihu kampanju protiv Ćirića u drugom krugu.

Filip Moris Pobeda Smiljka Kostića na izborima za gradonačelnika Niša tumači se imidžom privrednika koji je doveo do procvata Duvanske industrije Niš. Vreme dok je Kostić bio direktor DIN-a smatra se zlatnim dobom i te fabrike i grada Niša, te su mu građani, vođeni nostalgijom, ukazali poverenje. I danas kad je vlasnik DIN-a “Filip Moris”, zaposleni u ovoj fabrici imaju najbolji standard među Nišlijama. Po gradu kruže priče o astronomskim platama, od visokih otpremnina kupuju se stanovi, ali niko o tome ne sme da priča, tako da je do informacija iz prve ruke o stanju u “Filipu Morisu” nemoguće doći. Bez obzira na odličan položaj kod novih gazda, smatra se da su i radnici DIN-a podržali Kostića jer iako su u njegovo vreme i imali manje plate, uživali su veću sigurnost i budućnost im nije bila neizvesna.

Međutim, lider niškog DSS-a tvrdi da podrška Smiljku Kostiću u drugom krugu nije bila podrška GO DSS-a kandidatu NS. “Noć uoči izborne ćutnje mi smo prosto preneli stav predsedništva stranke o podršci kandidatima stranaka vladajuće koalicije na republičkom nivou. Nikakvu kampanju nismo vodili, samo je u lokalnim medijima objavljena kratka vest o stavu predsedništva DSS-a. Mislim da je tome dat prevelik značaj, jer se pojavilo mišljenje da je to odlučilo izbore. Ali, razlika između Kostića i Ćirića bila je zaista prevelika: 62 naspram 35 odsto, ili 40 000 naspram 22 000 glasova”, kaže Ilić.

Koordinator CeSIDovog projekta “Vodič za novu lokalnu samoupravu” Mladen Jovanović rezultate drugog kruga tumači kao posledicu pogrešne procene demokrata koji su veliki broj birača doživeli kao sopstveno biračko telo. Reč je o ljudima koji su godinama unazad glasali za DS, ali su oni, u principu, uvek glasali protiv SPS-a i radikala. Kad su se u drugom krugu izbora za gradonačelnika pojavila dva kandidata iz demokratskog bloka, iskazala se želja građana za novim rešenjima. Nekoliko prethodnih izbornih ciklusa pokazalo je da Nišlije stalno tragaju za novom, demokratskom opcijom, o čemu svedoče nagli skokovi rejtinga SSJ (koju su građani jedno vreme doživljavali kao partiju demokratske opcije), G 17 plus i Pš.

Jovanović upozorava i na još jedan podatak vezan za drugi krug. U svih pet niških opština u drugi krug su ušli kandidati DS, u četiri su im bili suprotstavljeni kandidati SRS-a, a u jednoj kandidat DSS-a. Demokrate su dobile trojicu predsednika opština, a radikali i DSS po jednog. Međutim, zbir glasova koje su kandidati DS osvojili, procentualno izražen, iznosi 52,6 odsto i da je Goran Ćirić osvojio taj broj glasova, bio bi gradonačelnik Niša. Ćirić je dobio između 8 000 i 10 000 glasova manje od kandidata demokrata za predsednike opština. Ti glasači su se smatrali pristalicama DS, ali je reč o ljudima koji su već dugo u potrazi za novom demokratskom opcijom.

Demokrate ipak tvrde da su zadovoljni izbornim rezultatima, osim, naravno, za gradonačelnika. Međutim, u jednom od najjačih odbora DS u Srbiji desetak dana uoči prvog kruga lokalnih izbora došlo je do rascepa. Naime, frakcija predvođena bivšim saveznim poslanikom Milanom Višnjićem pojavila se na izborima kao grupa građana pod imenom “Čista demokratska”. Iako nisu ušli u Gradsku skupštinu, u “Čisto demokratskoj” su zadovoljni rezultatima jer su bili prvi ispod crte i nedostajalo im je 300 - 400 glasova do parlamentarnog statusa. Nakon podrške Smiljku Kostiću u drugom krugu izbora, usledilo je isključenje oko 200 ljudi koji su se angažovali u ovoj grupi građana iz DS. Oni su ipak još uvek članovi stranke, jer statutarna komisija u Beogradu nije verifikovala odluku o njihovom isključenju.

Po mišljenju dr Milana Višnjića, do formiranja ove frakcije dolazi uoči stranačkih izbora kad je grupa intelektualaca okupljenih oko Univerzitetskog odbora DS u Nišu kritikovala lokalnu vlast i GO zbog loše kadrovske politike u stranci i na nivou grada. Višnjić tvrdi da su četvorica funkcionera (Vladimir Domazet, Goran Ćirić, Boško Ristić i Toplica Đorđević) donosili sve odluke, a da se za godinu dana GO nijednom nije sastao. Na izborima za predsednika DS ova grupa podržala je Borisa Tadića, dok je GO podržao Živkovića. “Međutim, kad je Tadić pobedio, onda su oni postali veći tadićevci od nas”, kaže Višnjić i napominje da on u to vreme nije od GO dobio poziv da učestvuje na izbornoj skupštini, već je, kao savezni poslanik dobio poziv iz centrale.

Nasuprot njemu, Domazet tvrdi da ta frakcija nema veze sa izborima u stranci, iako je tad većina Nišlija koji su učestvovali na izbornoj skupštini DS iz razumljivih razloga podržala Živkovića. “Lično sam rekao Borisu Tadiću da smo podržali Živkovića jer smo smatrali da bi bilo nelojalno da ne podržimo čoveka koji je dugo vodio Niš i bio na čelu stranke kad joj je bilo najteže, iako je bilo potpuno izvesno da će izgubiti izbore. Tačno je da se Višnjić predstavljao kao da je glasao za Tadića; međutim, oni su pokušavali posle stranačkih izbora prikazati Beogradu da je Niš protiv Tadića, što apsolutno nije tačno”, kaže Domazet.

Bilo kako bilo, na unutarstranačkim izborima u Nišu održanim 18. maja, po rečima Višnjića, ova frakcija je izgubila zbog izborne krađe. “Čisto demokratska” se zalagala za katarzu unutar stranke i kako tvrdi Višnjić, govorili su da će vladajuća garnitura izgubiti izbore, jer je posle osam godina na vlasti postalo očigledno da ih narod više ne želi. Danas su, kaže Višnjić, za lokalno rukovodstvo DS oni jedini krivci za izborni neuspeh.

U “Čisto demokratskoj” navode da, za razliku od lokalnog rukovodstva DS sa kojim nijedna demokratska partija ne želi da pravi koaliciju, ova frakcija ima jak koalicioni potencijal. Zbog svega što se desilo u Nišu, “Čisto demokratska” će tražiti od predsedništva DS da raspusti GO. Za sada je, međutim, centrala DS potpuno nezainteresovana za niška zbivanja.

Domazet tvrdi da je izborni uticaj”Čisto demokratske” toliko mali i da je njihov jedini uspeh taj što DS nije dobio još jednog odbornika. “Toj grupi bivših članova očigledno je bio cilj da na svaki način smanje uspeh DS. Da li su to radili sa nekim u dilu, ne znam, ali znam da je Milan Višnjić u DS došao iz DSS-a. ‘Čisto demokratska’ me podseća na Vuksanovićev pokušaj da preuzme DS. I on je imao ogromna finansijska sredstva za unutarstranačku kampanju, a pokazalo se posle, kao i u ovom slučaju, da ta sredstva ne dolaze iz DS”, kaže Domazet.

I on tvrdi da je formalno tačno da članovi “Čisto demokratske” nisu isključeni iz stranke, jer centrala nije potvrdila odluku GO. Iako imaju pravo da se žale statutarnoj komisiji DS, Domazet sumnja da će do toga doći jer je sam Milan Višnjić najavio da to ne želi. “Nije mi jasno zašto bi se i žalili ako su se već kandidovali protiv svoje stranke na izborima i bilo bi časno da je sami napuste. Ne znam tačan broj koliko je ljudi isključeno, mislim da je između 150 i 200 članova, od toga je samo njih dvadesetak učestvovalo na listi ‘Čisto demokratske’. Naša odluka se odnosi na sve koji su aktivno učestvovali na izborima u drugim strankama”, tvrdi Domazet.

U svakom slučaju, u jednoj stvari postoji saglasnost GO DS i “Čisto demokratske”. Reč je o zaključku GO DS da preispita rejting i ponašanje svih funkcionera dok su bili na funkcijama u stranci i u Nišu.