Zidovi Bliskog istoka

Problemi sa “ogradom” počinju na semantičkom polju, od naziva za poduhvat Tel Aviva.

Da su Palestinci u pravu kada kažu da je naziv “ograda” za ono što Izrael gradi samo eufemizam, dokazuju “tehničke karakteristike” tog novog Kineskog zida. Teško je ne priznati da je konstrukcija dugačka 650 kilometara, čija širina varira između 30 i 150 metara, visine i do devet metara, sa žicama pod visokim naponom, žicama sa žiletima, rovovima dubokim dva metra, elektronskim senzorima, infracrvenim i video kamerama i kulama za snajpere, ipak, nešto više od proste “ograde”. Pored svega nabrojanog, predviđeno je da iznad ograde kruže bespilotne letelice, a celom njenom dužinom biće izgrađen i put za patrole. Izgradnja barijere koštaće Izrael 200 miliona dolara.

Drugi, ozbiljniji, problem jeste lokacija na kojoj se podiže ta barijera razdvajanja. Palestinci se sa pravom bune zbog toga što Izrael svoju ogradu ne podiže duž “zelene linije”, granice između Zapadne obale i Izraela pre arapsko-izraelskog rata iz 1967. godine. Barijera će biti podignuta na palestinskoj zemlji, ponegde i više kilometara u dubini Zapadne obale. Palestinci će tako izgubiti 1,3 odsto teritorije odnosno, sa druge strane barijere naći će se 95 000 Palestinaca, što čini 4,5 odsto stanovništva Zapadne obale. Pored njih, u potpunoj izolaciji od ostatka Zapadne obale naći će se i 200 000 Palestinaca koji žive u istočnom Jerusalimu.

Koliko će barijera promeniti život Palestinaca nastanjenih u tom regionu najbolje se vidi na primeru sela Ruman i Salem, udaljenih kilometar i po, između kojih se proteže, do sada nevidljiva, zelena linija. Pored brojnih porodičnih veza, između stanovnika ta dva sela postoje i jake ekonomske veze. Poseban problem predstavlja činjenica da će barijera, koja je zamišljena kao nepremostiva prepreka za bombaše samoubice, sprečiti i veliki broj Palestinaca da u Izrael uđu u potrazi za poslom. Žitelji Rumana svakodnevno dolaze u manji, ali prosperitetniji Salem kako bi ih angažovali poslodavci za ilegalan rad na izraelskim gradilištima i farmama. Ukoliko ostanu bez te mogućnosti, mnogi Palestinci ostaće bez osnovnih sredstava za život, jer u njihovim zajednicama nema ni posla, ni novca.

Izbor mesta na kojem se podiže barijera stvara duboke podele i među samim Izraelcima. Levica i mirovni pokreti smatraju da činjenica što se trasa barijere manje-više drži “zelene linije” predstavlja pobedu za njih, jer su se oduvek zalagali za to da se Izrael vrati u okvire pre rata iz 1967. godine. Desnica i udruženja kolonista, međutim, premijera Arijela Šarona smatraju “defetistom” i “izdajnikom”. Barijera će učiniti da hiljade izraelskih kolonista na Zapadnoj obali ostanu na pogrešnoj strani zida i ruši njihov san o aneksiji palestinskih teritorija. Podizanje barijere razdvajanja oni smatraju prvim korakom ka uspostavljanju palestinske države i napuštanja izraelskih naselja na Zapadnoj obali.

Pored izraelske levice, zadovoljstvo podizanjem barijere izražavaju čak i neki palestinski lideri. Husam Hader, jedan od lidera pokreta Fatah palestinskog vođe Jasera Arafata, smatra da bi barijera, ukoliko bi pratila zelenu liniju i ne bi zalazila dublje u palestinsku teritoriju, mogla promeniti tok sukoba.

Barijera će “dovesti do potpune promene načina na koji Palestinci vode intifadu jer će primorati borce da se koncentrišu na vojnike i naseljenike na samoj Zapadnoj obali”, kaže Hader. On veruje da, ukoliko dođe do dramatičnog smanjenja broja civilnih žrtava u samom Izraelu, dok se vojni gubici duž barijere povećavaju, to može promeniti način na koji Izraelci gledaju na sukob. “Kada shvate da nema civilnih žrtava, nego da samo vojnici ginu na tuđoj zemlji, to će dovesti do promene koja nam je potrebna na ulicama Izraela da bismo okončali okupaciju”, kaže Hader. To je upravo ono od čega strahuju izraelski kolonisti i desnica.

Vašington, koji slovi za sponzora Izraela, ali kojem je veoma stalo da se njegov mirovni plan za Bliski istok sprovede do kraja, još nije zauzeo jasan i odlučan stav o pitanju barijere. Predsednik SAD Yordž Buš, kad o barijeri razgovara sa palestinskim predstavnicima, koristi terminologiju drugačiju od one koju koristi kad su mu sagovornici Izraelci.

Tokom razgovora sa palestinskim premijerom Mahmudom Abasom 25. jula ove godine, Buš je rekao da misli da zid “predstavlja problem” i da je “veoma teško izgraditi poverenje između Palestinaca i Izraela pored zida koji prolazi kroz Zapadnu obalu”.

Tokom razgovora sa Šaronom 29. jula, Buš je, međutim, upotrebljavao samo izraz “ograda”. Kad je jedan izraelski novinar upitao Buša posle njegovog susreta sa Šaronom “šta očekuje da Izrael učini kada je u pitanju ograda razdvajanja koju on naziva zidom”, predsednik SAD je odgovorio na daleko blaži način od jezika koji je koristio tokom susreta sa Abasom svega četiri dana ranije. “Razumem da je ograda osetljivo pitanje i premijer mi je jasno stavio do znanja da je to osetljivo pitanje. Ja sam mu obećao da ćemo nastaviti da razgovaramo o tome kako učiniti da ograda bude pravi signal, da nije samo bezbednost važna, nego da je važno i da Palestinci vode normalan život.”

Svega nekoliko dana posle Bušovih susreta sa Abasom i Šaronom, 6. avgusta, američki državni sekretar Kolin Pauel zapretio je nekom vrstom sankcija Izraelu ukoliko ne odustane od izgradnje barijere ili je ne izgradi na teritoriji koja legitimno pripada Izraelu. Bušova administracija upozorila je, naime, da će pomoć Izraelu umanjiti za sumu koju Šaron planira da potroši na barijeru. Izraelu je taj novac preko potreban da oživi svoju posrnulu ekonomiju. Pauel je takvu odluku doneo iznerviran zbog načina na koji je Šaron opisao svoju posetu Vašingtonu. Šaron je, po povratku u Tel Aviv, rekao da je Buša ubedio da odbaci palestinske zahteve da se suprotstavi izgradnji barijere.

“Predsednik ne vidi više problem, kada je ograda u pitanju, samo u činjenici da se ona ne nalazi na vašoj teritoriji, nego i u njenoj konstrukciji”, rekao je Pauel izraelskom dnevniku “Mariv”.

Koji su to razlozi koji Šarona primoravaju na tako nepopularnu meru, ne samo među Palestincima nego i u Vašingtonu i samom Izraelu? Pritisak javnosti da se izgradi barijera povećavao se posle svakog samoubilačkog napada u Izraelu. U 70 samoubilačkih bombaških napada na Izrael u poslednjih 20 meseci ubijeno je više od 220 Izraelaca, a 1 800 je ranjeno.

Izraelske vlasti tvrde da ograda nije “stvar izbora”, nego “neophodnost” koja ima za cilj jedino da prekine seriju samoubilačkih napada i da bombaše samoubice spreči da uđu na teritoriju Izraela. Tel Aviv još tvrdi da bez ograde ne postoji mogućnost da se postigne mir, da će ta ograda stvoriti bezbednost koja je neophodna da se predstavnici Izraela vrate za pregovarački sto.

Izraelski ministar Benjamin Ben-Eliezer insistira na tome da je podizanje ograde isključivo taktički potez. “Ograda nije politička, ona ne predstavlja granicu. To je ograda između bombaša samoubica i naselja u Izraelu”, rekao je on. “Izrael ne može činiti ustupke samo na jednom polju, a to je polje bezbednosti”, kaže sa svoje strane Šaron.

Eksperti, međutim, sumnjaju da će barijera biti uspešno sredstvo protiv bombaša samoubica, jer će oni, svakako, naći načina da je izigraju i ostvare svoje namere. U odbranu svog plana za izgradnju ograde, izraelski zvaničnici navode i primer ograde koju je Izrael svojevremeno bio podigao u južnom Libanu. Ograda koja je tamo izgrađena, uklonjena je i premeštena na državnu granicu pre tri godine, kada je Izrael povukao svoje vojnike iz Libana.

Palestinci, koji su svedoci sukcesivne kolonizacije palestinske zemlje tokom protekle tri decenije, nisu, međutim, uvereni da će se Izrael povući. Jedan od palestinskih pregovarača, Saeb Erekat, kaže da će “ograda biti dvostruko viša od Berlinskog zida”. “Ne gradite takav zid da biste ga dobrovoljno srušili za šest meseci ili dve godine”, kaže Erekat.

Hamas na meti Istovremeno sa nastavkom izgradnje kontroverzne barijere, Izrael nastavlja akcije likvidacije radikalnih palestinskih aktivista, pre svega islamskog pokreta Hamas. Izrael je naglasio da će ciljana ubistva lidera ekstremističkih grupa nastaviti “svim sredstvima, sve dok palestinska uprava ne odluči da se bori protiv terorista, kao što se obavezala”. Serija preciznih napada na vođe palestinskih ekstremista nastavljena je 21. avgusta kada su Izraelci raketama iz helikoptera ubili jednog od lidera Hamasa i njegova dva telohranitelja. Izraelski helikopteri upotrebljeni su i u napadu na visokog funkcionera Hamasa 24. avgusta. Tada su poginula četiri pripadnika Hamasa. Na isti način, 26. avgusta u pojasu Gaze izvršen je napad na dvojicu istaknutih pripadnika Hamasa, ali su oni uspeli da prežive napad. Tada je ubijena jedna osoba, a ranjene 23. Izraelska vojska ubila je 29. avgusta u napadu helikopterima jednog pripadnika Hamasa i ranila još tri osobe, od kojih jednu teže. Dan kasnije, 30. avgusta, u izraelskom helikopterskom napadu ubijena su još dva borca Hamasa. Izrael je nabrojane akcije protiv Hamasa izvršio u znak odmazde za samoubilački bombaški napad na autobus u Jerusalimu u kojem je poginuo 21 Izraelac. Odgovornost za taj napad preuzeo je Hamas, a kuća bombaša-samoubice, u skladu sa izraelskom tradicijom, dignuta je u vazduh dan posle napada. Zanimljivo je da mete ovih izraelskih napada nisu funkcioneri Hamasa koji organizuju samoubilačke napade, nego su svi do jednog bili stručnjaci za proizvodnju i upotrebu raketa “kasam” koje Palestinci ispaljuju na teritoriju Izraela.