Radikalima s ljubavlju

Sa svakim porazom, radikali se sve više približavaju pobedi, ocenio je jedan od profesionalnih boraca protiv radikalskog bauka nakon prvog značajnijeg sukoba između predsednika Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunice. I njihovih stranaka, koje na lokalnom nivou uspešno sklapaju koalicije, a na republičkom se sve užurbanije pripremaju za veliki obračun. Kohabitacija u stabilnim demokratskim zemljama, naravno, ne podrazumeva idilične, beskonfliktne odnose vlade i predsednika, već suživot dve različite političke opcije u vlasti koje se često sukobljavaju ali nikada ne dovode stabilnost zemlje u pitanje. Takva politika u Srbiji, u kojoj se svaka razlika lako pretvara u bespoštedni rat, nešto slabije uspeva. Zato u različitom pristupu prema izborima na Kosovu treba tražiti početak novog odmeravanja snaga dve demokratske stranke, ne samo što taj kosovski spor pokazuje ozbiljne razlike u odnosu prema svetskim zahtevima ili državnom pitanju, već zato što je to samo nastavak dugog, nezavršenog rata DS i DSS.

“Taj poziv kosovskim Srbima nema toliko veze ni sa Kosovom, ni sa Srbima, koliko sa pritiscima na Tadića grupacije koju oličava Čedomir Jovanović, kao i procene vrha DS da ih DSS nije podržao u drugom krugu lokalnih izbora”, kaže izvor iz DSS. NJegove kolege će reći da je Tadić zaboravio da je postao predsednik uz pomoć stranaka vladajuće koalicije i na osnovu kampanje koja se najviše oslanjala na dogovor demokratskih snaga o strateškim ciljevima. Sve je to iznenada zaboravio, dodaće ogorčeno.

Ustav Jedan od glavnih sporova odnosiće se na usvajanje ustava, što sve parlamentarne stranke (osim socijalista) navode kao glavni cilj ovog skupštinskog saziva. Iako su stranke postigle načelnu saglasnost o osnovnim principima, ne treba očekivati da će konsenzus trajati do kraja. Pitanja kako usvojiti ustav i koje izbore treba raspisati posle tog događaja već će postati sasvim dovoljan razlog da se od ustava odustane. “Koji će izbori biti održani po usvajanju ustava biće regulisano završnim i prelaznim odredbama tog dokumenta. Meni izgleda logično da se raspišu za ono telo koje donosi ustav, dakle parlament, i zaista ne vidim zašto bi išli na nove lokalne ili predsedničke izbore, koji se nisu održavali ni kada su u drugim istočnoevropskim zemljama menjani ustavi. Da ne govorim da upravo održani lokalni izbori ukazuju na dramatično povećanje nezainteresovanosti građana za glasanje i da bi stalnim kampanjama dodatno povećali apstinenciju”, kaže za NIN potpredsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić, koji dodaje da je za njega ključno pitanje da li partije treba da se drže principa kontinuiteta, odnosno da se ustav menja procedurom koja zahteva dvotrećinsku podršku u parlamentu i podršku polovine upisanih birača na referendumu ili se treba odlučiti za diskontinuitet.

Na drugoj strani, istaknuti funkcioneri DS će reći kako su ljudi iz Koštuničine stranke uvek bliži radikalima, ali to ne smeju otvoreno da kažu zbog stranaca, da obmanjuju međunarodnu zajednicu obećavajući zapadnim izaslanicima da će sarađivati sa Hagom ali pri tom haškim optuženicima signaliziraju da nikada neće biti izručeni. “Dobar deo deesesovaca kao da očekuje da mi priznamo da smo bili mafijaši i da ih onda zamolimo za veliki oproštaj. To je stvarno sumanuto”, slikovito opisuje lomljivo političko savezništvo jedan poslanik DS.

Tadićeve demokrate bi s pravom mogle da zamere Koštuničinim demokratama zbog miniranja njihovih kandidata u drugom krugu lokalnih izbora, kao i zbog diskretne podrške protestima kosovskih Srba uperenim prema predsedniku Srbije. Koštunica i njegovi saradnici bi mogli da kažu kako je lider DS bez dobrog razloga odustao od zajedničkog nastupa prema Kosovu, oslonjenog na skupštinskoj rezoluciji koju su podržale sve stranke, kao i da je njegova stranka kao glavni politički cilj odabrala podelu Srbije između DS i radikala, dok bi ostale stranke brže ili sporije nestajale sa političke scene. Na to se još više žale ljudi iz ekspertske stranke koji često lamentiraju kako je vrhu DS važnije da unište G17 plus nego da sami osvoje vlast.

Najava DSS da će podržati radikale da formiraju gradsku vlast u Novom Sadu sasvim sigurno će izazvati talas optužbi za izdaju demokratije i reformi, mada bi na drugoj strani bilo sasvim perverzno kada bi DSS, koji je izgubio mesto predsednika parlamenta jer se usudio da postavi pitanje solunskog glasanja, odlučio da podrži Novakovića i Čanka (izjavio nekoliko stotina puta da je reč o klerofašističkoj stranci).

Karneval bljutavih, polujavnih optužbi demokratskih partnera samo pojačava utisak o neminovnom dolasku radikala na vlast, jer je dogovor demokratskih snaga već postao diskreditovan pojam koji će se uskoro naći u nekom političkom vicu. I dok demokratske stranke iz starih, dosovskih rovova pričaju o dogovoru, radikali nastavljaju da se diskretno distanciraju od stare politike (njihov funkcioner kaže novinaru NIN-a da će u Vojvodini u svakoj opštini gde budu imali vlast dati Mađarima više nego što im je DOS ikada dao) i privlače razočarane glasače SPS, DSS, SPO. Taj proces će trajati sve dok jednog dana agencije ne puste vest kako su Toma Nikolić i Aleksandar Vučić otputovali za Brisel i Vašington, gde će razgovarati na najvišem nivou, jer će pre toga zapadne administracije shvatiti da se pojavio srpski Sanader koji zemlji garantuje stabilnost. Pre toga će, međutim, proći još dosta vremena u kome demokratske stranke imaju popravni ispit na kome bi, ma koliko to nemoguće zvuči, lideri tih stranaka morali da se zabrinu svaki put kada istraživanja pokažu kako im rivali iz demokratskog bloka gube rejting jer ti razočarani glasači uglavnom odlaze u najveću partiju koja nikada ne izlazi na izbore.