Davitelj protiv davitelja

Šest godina traju vođine svakodnevne ispovesti na televizijama s nacionalnom pokrivenošću i tabloidno bljuvanje o neprijateljima koji mu rade o glavi. Prvobitno pominjahu krupne kapitaliste, pošto ih on navodno ugrožava, a onda i kriminalce, jer je tobože rešio da se oštro s njima obračuna. Uvek s pomenutima u vezi, rovare strane obaveštajne službe i opozicionari, jer on se, dok istovremeno zapošljava Tonija Blera kao savetnika (ko li to finansira?), hrabro bori protiv svih političara povezanih s velikim silama, krupnim kapitalom i kriminalom. S protokom vremena, sve ređe se pominju „tajkuni“, osim naprasno u politici aktiviranog Dragana Đilasa. Kako ih napadati kada skoro svi odreda, milom ili silom, finansiraju porodicu i SNS? Umesto toga, u „neprijatelje države“ ubrojano je ono malo sredstava masovnog opštenja, novinara i opozicionara koji nisu u službi gospodara. Istovremeno, proizvode se tobožnji događaji, predstavljeni dramatičnim tonom, na masovnim duhovnim trovačnicama s nacionalnom pokrivenošću (Pink i Hepi). Tamo dežuraju politički analitičari režima, zabrinuti za bezbednost velikog vođe. Setimo se samo tobožnje zasede u Jajincima, nadomak Vučićeve kuće za odmor i zabavu, ili priče o državnom udaru njegovog omiljenog lakrdijaša D. J. V. na Pinku. Pa ipak, bez obzira na to što najmoćniji političari lako navlače na vrat neprijateljstvo različitih ljudi (bilo je nekoliko pretnji neuravnoteženih ličnosti na društvenim mrežama), najmoćniji čovek u Srbiji ima mnogo ozbiljnijeg neprijatelja od svih stvarnih i izmišljenih zajedno – Aleksandra Vučića. Nije samo reč o svakodnevnom prenemaganju, svađanju sa samim sobom i novinarima pred kamerama, niti o sistematskom zaobilaženju istine, pa ni o izneverenim obećanjima. Naime, ko bi, ako ne najveći neprijatelj, mogao da mu podmetne najbliže saradnike u vidu Dr Malog plagijatora, ili uniformisanoga tetkinog ratnika, ili ministara s rečitim nadimcima „Dr Slina“ i „Dr Smrt“, ili ministra Dačića s najbližim saradnicima, čije su fotografije i transkripti razgovora s Mišom Bananom napunile podebelu fasciklu BIA? Pa zar se ne sećamo da je sam kazao da je za rušenje kuća i poslovnih prostora u Hercegovačkoj, tokom izborne noći, kriv „vrh gradske vlasti“, tj. „kompletan idiot“? Drugim rečima, ili Mali, ili Vesić, ili obojica. Nisu zbog zločina smenjeni, a kamoli utamničeni, baš kao ni njihov šef. Zaista, ko bi, ako ne najveći neprijatelj, mogao da natera tadašnjeg predsednika Vlade da, pred nekoliko miliona svedoka, onako nekontrolisano urla na bivšeg ministra finansija Vujovića, samo zato što je zadocnio pet minuta ili da u besu polomi bravu na vratima u Vladi Srbije? Ko bi, ako ne njegov najveći neprijatelj, posle tragedije s helikopterom (da li se javnost još uvek toga seća ili je naše pamćenje tek omanjega pileta dostojno?), za koju se osnovano sumnja da su joj kumovali tadašnji ministar odbrane i sadašnji čelnik BIA, kao i ministar zdravstva, rekao: „Gašića i Lončara neću da dam“? Izjava je u partijskoj državi unapred isključila istragu protiv ministara, umesto da tužilaštvo, što bi se dogodilo u pravnoj državi, pokrene istragu protiv obojice. Uopšte, zašto Aleksandar Vučić ne da svoje sluge ni tada ni sada; nekada Lončara i Gašića, od kojih je prvi bio nekoć blizak pripadnicima zemunskog klana (o čemu, osim nadimka, svedoče fotografije i poslovni odnosi), a sada Milana Radoičića, osumnjičenog, između ostalog, i za ubistvo Olivera Ivanovića? Da li je nadimak „hulja“, po svedočenju bivših gimnazijalaca iz Zemuna, dobijen još u gimnaziji, opravdan? A šta tek reći kada se proglasi rat mafiji posle ubistva izvesnog Saleta Mutavog (uzgred, pravna država vodi rat protiv mafije bez objave), pravosnažno osuđenog dilera drogom i „vođe navijača“, za kojeg su sportski novinari pisali kao o telohranitelju sina „jednog visokopozicioniranog političara“? Da li iznenađuje što je na utakmici Svetskog prvenstva u fudbalu u skupini najbližih prijatelja Mutavog (u zbiru zaradili nekolike decenije utamničenja, ali ni dana u zatvoru nisu proveli) snimljen i sin gospodara (nosio je u toj prilici istu majicu kao i njegovi prijatelji)? Vučić priziva pet miliona neprijatelja, ali dovoljno je i par miliona manje, pa da oslobodimo našu Republiku od njega i mafije. Pomozimo davitelju protiv davitelja.