Ja, neprijatelj Potemkinove države

Tako me etiketiraju ovi bliski vlasti ovoga, da mu ime ne pominjem. Državni neprijatelj, znaju oni izabrati etiketu. Mogli su me nazvati i drukčije. Na primer: veleizdajnik, kvisling, sluga NATO pakta. Ali im je draže da me zovu državnim neprijateljem. Jer su te etikete koje su mi mogli prišiti više onako ratne, a državni neprijatelj je, onako, mirnodopska etiketa. Zato što ovaj, da mu ime ne pominjem, smatra da je on država, i da je on toj državi doneo mir i da joj on mir garantuje, pa onda on onoga ko protiv njega digne glas, proglasi državnim neprijateljem, neprijateljem mira i neprijateljem, je li, onoga koji taj mir garantuje. Tako sam nekako zaradio to zvanje. A vidim, iz nedelje u nedelju kako se to moje zvanje učvrćuje i kako mi ga priznaje sve više pristalica i ulizica onoga, da mu ime ne pominjem. To bi moglo biti sve što bih o tome mogao da kažem. Moglo bi biti, ali nije sve. Imam još da kažem o sebi kao državnom neprijatelju. Ako je on, da mu ime ne pominjem, zaista država, e kako onda stojim ja sam sa sobom po pitanju svoga statusa državnog neprijatelja? Odgovor bi mogao glasiti: stojim pozitivno! Ako je on, da mu ime ne pominjem, zaista država, ne da je on umislio da je država, pa se ufiksirao da on država jeste, ne to, nego ako je on stvarno, faktički, potpuno, objektivno, država, e onda ja stvarno, faktički, potpuno, objektivno i subjektivno – jesam državni neprijatelj. Jesam, jer ne mogu biti drugo nego neprijatelj državi koja je on, da mu ime ne pominjem. Moram priznati da sam, na početku njegovoga uspinjanje na visoravan Srbija to sam ja, očekivao će se negde okliznuti, pa će shvatiti da mu ponovno počinjanje neće uspeti. Na njegovim deonicama do visoravni, onesvešćivali su se glumci, smrzavala se deca u vojvođanskom snegu, ali njega je to samo jačalo. U njegove glumce su se počeli učlanjivati reporteri, novinari, rukovodioci fudbalskih klubova i sportskih društava. Pojava je uzimala maha, prepoznavali smo ponavljanje pojave od pre trideset godina, pa smo mislili da će tragedija od onda proizvesti farsu od sada. Ali sam video da ćemo na farsu još počekati, kad je on, da mu ime ne pominjem, proglašen počasnim građaninom grada Novog Pazara! Grada s nadmoćnom većinom muslimana u stanovništvu. NJega, da mu ime ne pominjem, proglasili su počasnim građaninom muslimani, kojima je on, glavom i ćosavom bradom pretio da će za svakoga ubijenog Srbina ubiti njih sto. Sto muslimana za jednog Srbina. Ne samo to, nego njegov omiljeni fudbalski klub unajmljuje guslara da gudi sa atletske staze i uz guslanje peva kako Turci beže, a sve to pred utakmicu njegovoga kluba i kluba grada Novoga Pazara, čiji je počasni građanin. Eno, gledaju ljudi na jutjubu, jasno i glasno sve. A kad je turski klub igrao košarku s njegovim klubom, navijači njegova kluba su bacali na parket svinjske šape, koje bacači zovu nogice. Mislite da se taj javio, da je upozorio na poštovanje zakona o verskoj toleranciji, ravnopravnosti? A neee, otkad se popeo na premijersko, a potom i predsedničko mesto, preče mu je bilo da u državnoj upravi pozapošljava pripadnike svoje stranke, nego da poštuje zakone. Pa ga latila nervoza da slučajno ne izgubi glasače ili, gluvo bilo, izbore, pa sve češće počeo da govori iz televizora. To otišlo dotle da ga je jedan moj prijatelj nazvao svakosatnim klepetalom. Bogami ćemo to sad morati da usitnimo u svakopolusatno. I mene je tamo on, da mu ime ne pominjem, oterao s posla u košarkaškom klubu Partizan. Iz njegovih je odaja došlo obećanje, zapravo pretnja, a zapravo ultimatum da će Partizan dobijati pare samo ako ja iz njega odem. I maknuli su me, podrepne muve njegove. Vidimo kakve je pare dobio Partizan. A vidimo i kako se tope dugovi njegovog omiljenog fudbalskog kluba. A i u Partizanu on ima svoje hvalioce. Oni sami zapetljaju, pa im on, kao, pomogne da otpetljaju. Ja neću da moj sin živi u državi, u kojoj je taj on, da mu ime ne pominjem, država. U toj on-državi neće da živi ni moja supruga ni ja, ni naša rodbina, ni naši prijatelji i poznanici. Eto, to bi u najkraćem bio opis mene kao državnog neprijatelja u državi u kojoj je on država.