Arhiva

Bregzit nije bitan

NIN | 20. septembar 2023 | 01:00
Obrisi 19. i ranih godina 20. veka su jednim dobrim delom bili definisani serijom dalekosežnih spoljnopolitičkih i ekonomskih odluka koje je donosila Velika Britanija. Koliko još u periodu 2007-2009, britanska politika je uticala na globalna kretanja: dok je deregulacija londonskog Sitija doprinela dubini globalne finansijske krize, britanska liderska uloga na londonskom samitu Grupe 20 u aprilu 2009. na kraju se pokazala kao faktor koji je doprineo stabilizaciji prilika. Danas, međutim - političkom teatru i dramatičnoj retorici uprkos - predstojeći britanski izlazak iz Evropske unije nije od stvarnog značaja za svet, ocenjuje Sajmon DŽonson, bivši glavni ekonomista MMF-a, u tekstu za Project Syndicate. Britansko carstvo je 1945. obuhvatalo teritoriju na kojoj je živelo preko 600 miliona ljudi, približno četvrtina tadašnje svetske populacije, što ga je nakratko učinilo najmnogoljudnijim političkim entitetom koji je ikad postojao. Narednih decenija britanski globalni uticaj bio je vidljiv uglavnom kroz kombinaciju katastrofalnih poraza pretrpljenih u procesu dekolonizacije - uključujući spektakularno poniženje tokom Suecke krize 1956. - te izrazito loše makroekonomsko upravljanje zemljom. Godine 1976. Britanija je postala jedina država čija je novčana jedinica imala status rezervne svetske valute koja je bila primorana da se zadužuje kod MMF-a tokom ere plivajućih deviznih kurseva. Ništa od ovoga što je doprinelo gubitku britanskog globalnog uticaja nije posledica članstva u EU. U celini gledano, Britanija je dobro prolazila u posleratnom ustrojstvu trgovinskih odnosa, od kojih danas približno polovina otpada na Evropu. Ukupna britanska trgovina (izvoz i uvoz) tokom pedesetih godina iznosila je oko 40 odsto BDP-a; sada je to blizu 60 odsto, pri čemu je najveći deo tog rasta usledio nakon što se zemlja 1973. priključila tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici. Možda je moguća sumanuta verzija Bregzita u kojoj bi se njegove negativne posledice osetile daleko od britanskih obala, ali čini se da je tako nešto malo verovatno. Nijedan odgovorni političar u Britaniji ne želi istinski da ponovo vrati režim protekcionističkih carina kakav je na snazi bio tridesetih godina prošlog veka, niti je spreman da se ponovo kocka budućnošću zemlje slabljenjem finansijske regulacije. Najveći deo pripadnika britanske političke elite, reklo bi se, nema dodira s globalnom realnošću na isti način kao što ga nisu imali ni njihovi prethodnici 1938, 1944. i 1956. Svet je u međuvremenu nastavio da se menja a da oni to nisu primetili. Haotični Bregzit bi mogao da nanese veliku štetu običnim ljudima - kao što je to bio slučaj kada je Britanija 1992. svojevoljno napustila mehanizam deviznih kurseva u okviru Evropskog monetarnog sistema. Ali ti obični ljudi će najvećim delom biti Britanci. Dani kada je Britanija mogla da pokreće svet, zaključuje DŽonson, davno su prošli.