Stručnjaci ili lobisti

Povodom članka “Pobuna stručnjaka”, objavljenog u NIN-u broj 2806, rešio sam da napišem ovaj komentar ne kao negaciju iznetih činjenica nego kao pokušaj da se problem razvoja telekomunikacija objektivno i nepristrasno posmatra u široj društvenoj javnosti.

Ministarstvo za kapitalne investicije kao resorno ministarstvo i za oblast telekomunikacija formiralo je, rešenjem ministra, a na osnovu člana 10. Zakona o ministarstvima i člana 71. stav 3 Zakona o državnoj upravi, radnu grupu za izradu Strategije razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji, kao dokumenta Vlade Srbije, koji će, prema Zakonu o telekomunikacijama, usvojenom aprila 2003. godine, sprovoditi regulatorno telo čije je formiranje u toku.

U radnu grupu su, odlukom ministra, uključeni uvaženi eksperti iz oblasti telekomunikacija, kao što su: prof dr. Ilija Stojanović (akademik SANU), prof. dr LJiljana Milić (dopisni član SANU), prof. dr Predrag Petrović, direktor Iritela, prof. dr Đorđe Paunović, Elektrotehnički fakultet Beograd, prof. dr Bratislav Milanović, ELFAK Niš, prof. dr Jovan Radunović, Elektrotehnički fakultet Beograd, prof. dr Aleksandar Todorović, Elektrotehnički fakultet Beograd, dipl. el. inž. Milan Stanimirović, načelnik Uprave veze Vojske SCG, dipl. el. inž. Miloš Deretić, Uprava veze MUP-a Srbije, dipl. el. inž. Mirko Vujadinović, načelnik Uprave za telekomunikacije BIA, dipl. el. inž. Panto Urošević, direktor Sektora za strategiju Mobtela, Slobodan Milosavljević, direktor Direkcije za internu reviziju Telekoma Srbija, dipl. el. inž. LJiljana Đorđević, direktor Direkcije za strategiju Telekoma Srbija, dipl. el. inž. Vladimir Antić, direktor Elektrotehničke sekcije Niš, ŽTP Beograd, dipl. el. inž. Steva Živković, generalni direktor “Pupina”, Vojislav Rodić, predsednik Internet provajdera Srbije, dipl. el. inž. Milivoje Žunić, direktor Sektora KDS PTT i direktor Sektora za inovacije Telekoma Srbija, dipl. el. inž. Milan Bezmarević, direktor Sektora za sisteme prenosa u JP PTT, dipl. el. inž. Slave Zlatanov, direktor investicija i razvoja RTS-a, dipl. el. inž. Momčilo Simić, predsedavajući Odbora za radioregulativu pri Međunarodnoj uniji za telekomunikacije (ITU) Ženeva. U radnu grupu su uključeni i predstavnici Ministarstva za kapitalne investicije, bivši zamenik ministra gospodin Bogoljub Lazić i pomoćnici Dragomir Vasiljević i Bratislav Blagojević, diplomirani elektroinženjeri.

Radna grupa ovakvog sastava ima svoju specifičnu težinu koja može biti predmet subjektivnog ocenjivanja bilo kog stručnjaka, ali je ona bila kompaktan i vredan tim koji je smogao snage da uradi jedan ovakav strateški dokument za Vladu Republike Srbije.

Radna grupa je na ovom dokumentu radila više od mesec dana, permanentno konsultujući sve operatore i pri tome je koristila sva dostupna znanja i dokumente koji su na sličan ili približno sličan način obrađivali ovu problematiku u poslednjih nekoliko godina u našoj, a i susednim zemljama, kao i kompanijsku strategiju koju je Elektrotehnički fakultet Beograd radio za Telekom Srbija a.d. kao naručeni i plaćeni dokument. Možda je odgovor na zabrinutost stručnjaka baš tu?

Smatramo da je u toku izrade ovog izuzetno važnog dokumenta bilo i mesta i vremena za njegovu kritičku analizu i izmene po bilo kom osnovu ili kriterijumu i sa bilo čije strane, a posebno sa strane ETF Beograd i njegovih uvaženih eksperata i profesora koji su u velikom broju učestvovali u njegovoj kreaciji. Lična nekorespondencija i stručno dogovaranje samih profesora na ETF-u Beograd o važnim temama ne može pasti na teret ove radne grupe već je to slika same unutrašnje organizacije ove visokonaučne institucije koju mi ne možemo da menjamo.

Žao mi je što uvaženi profesor Radunović, koji je bio član radne grupe, nije iz njemu poznatih razloga, mogao dovoljno dobro i na vreme da konsultuje i uključi svoje kolege sa fakulteta u kritičku analizu prilikom izrade ovog dokumenta i time na najvišem nivou demokratizuje postupak njegove izrade bar sa aspekta naše visoke naučne institucije, koja je u poslednjih četrdeset godina bila oslonac razvoja telekomunikacija u Srbiji, pa i šire.

Kao što je poznato, trenutno važeći Zakon o sistemima veza je iz 1989. godine. Od tada do danas prošlo je dosta vremena, a za telekomunikacije je to kao čitav vek. Poslednje decenije prošlog veka bile su obeležene multipleksiranjem vremena i digitalizacijom, a mi smo u svemu zaostajali. Vreme je, nažalost, za nas odavno isteklo i morali smo krupnim koracima i agresivnom strategijom da pokušamo da nadoknadimo izgubljeno i razvijeni svet dostignemo bar malo.

Napominjem da je Strategija razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji pre svega radni dokument Vlade Republike Srbije, ovog ministarstva i buduće agencije za telekomunikacije, koja, nažalost, još nije zaživela iz nama poznatih, ali mnogima nepoznatih razloga.

Interesantno je da profesor Radunović, koji je bio na listi kandidata za Upravni odbor Agencije za telekomunikacije, tvrdi da je lista kandidata za taj odbor tajna i da je neko krije od javnosti. Svako ko se interesovao, dobio je u ovom ministarstvu konkretne i tačne odgovore na bilo koje pitanje.

Predlog kandidata za UO Agencije rađen je po strogoj zakonskoj proceduri, a na predlog naučnih (univerziteta) i drugih organizacija sa argumentacijom i obrazloženjem za kandidaturu. Kandidati su morali biti bez sukoba interesa, odnosno nisu mogli biti iz redova operatora ili grupacija vezanih za nekog operatora, kako oni sami tako i po pobočnim rodbinskim vezama.

Nažalost, u poslednjih nekoliko meseci došlo je, od strane zainteresovanih političara, do jakog lobiranja i direktnog beskrupuloznog predlaganja kandidata koji po svom kvalitetu sigurno ne zaslužuju da budu na listi kandidata, pa imaju i direktni sukob interesa. Oni bi da “njihovi” budu u agenciji ako već ne mogu da zaustave procese koji su krenuli ka uređenju i organizaciji jedne dugo postojeće stihije i haosa.

Da bi se shvatio strateški cilj i razumela Strategija razvoja telekomunikacija u Srbiji, treba pažljivo pročitati dokument koji NIJE samo fiksna i mobilna telefonija, kako je komentarišu uvaženi profesori sa ETF-a, da bi se videla predložena rešenja za jedan, kako kritičari kažu, relativno kratak period od četiri godine. Ali ovo i nije tipska klasična strategija jedne oblasti, ovo je spasavanje iz jednog vrlo neuređenog stanja i pokušaj rađanja okvira u kome će se ova oblast kretati u svom akceleratorskom ubrzanju u narednih nekoliko godina koje su za nas izuzetno značajne u procesu tranzicije i harmonizacije sa EU.

Uvažavajući dobronamerne kritike i sugestije, moram da konstatujem da postoje i kritike (istaknute u članku) koje po svom sadržaju imaju ton lobiranja i zadržavanja stečenih pre svega monopolističkih pozicija u nekom od segmenata poslovanja, što može da stvori jaku pozicionu prednost sa monopolističkim udelom na tržištu, odnosno “sa većinskim udelom na tržištu”. Takav je slučaj sa Elektroprivredom Srbije, koja kroz svoj funkcionalni sistem veza pokušava da napravi okosnicu nove telekomunikacione mreže univerzalne namene koju bi plasirala na gladnom tržištu. Globalno gledano, sve je to OK, ali to mora raditi potpuno nezavisan pravni subjekat (odvojeno pravno lice, kako to novi zakon predviđa) kako se osnovna delatnost ne bi zanemarivala zarad većeg profita, a na štetu korisnika osnovne usluge - kvaliteta električne energije.

Ako se ceni postojanje nekakvog sukoba interesa u radnoj grupi, mora se reći da ga je objektivno bilo, ali sa zdravim odnosom prema zadatku i cilju. Zar tako nije i u samoj vlasti i u samom parlamentu? Ovaj problem je rešen tako što se za interese znalo, ali su odlučivanje i interna kritika u samoj radnoj grupi bili maksimalno objektivni i krajnje stručno argumentovani.

Ako se suštinski uđe u izloženu problematiku, jasno će se videti da je u pitanju borba između starog, konzervativnog i monopolističkog s jedne, i novog, modernog i liberalizovanog, s druge strane. Vidi se to iz subjektivističke analize samih kritičara koji, svako za sebe, na sebi nosi breme i teret interesnih relacija sa našim najvećim monopolistom Telekomom Srbija.

Primer Frans Telekoma, koji je u članku istaknut kao primer objedinjavanja telekomunikacionih usluga u jedan integrisani subjekt, dobar je ako se u obzir uzme predistorija dešavanja u Francuskoj, koja je prošla sve faze demonopolizacije i liberalizacije tržišta sa jasno izmenjenom kompanijskom kulturom, gde je svima apsolutno jasno da je korisnik-klijent strateški cilj do koga se mora doći. Kad naš Telekom prođe takvo pročišćenje i kada borba za korisnike postane politika kompanije od dna do vrha, onda su moguća rešenja koja se oslanjaju na horizontalno povezivanje srodnih kompanija da bi se krajnjem korisniku pružila univerzalna, sveobuhvatna usluga kroz multimedijalnu tačku u njegovom prostoru.

Strategije su, inače, postale biznis planovi jer je nemoguće videti budućnost dalje od pet godina. Sa postojećim stanjem, mi smo je u grupi objektivno videli do 2007. godine. Na mlađima je da, pošto mi postavimo infrastrukturne okvire, jednom agresivnom strategijom pređu u ICT društvo, društvo znanja.

Jedan od razloga mog reagovanja je permanentan pritisak koji se na neke članove radne grupe vrši poslednjih nedelja da promene svoje stavove i obrišu svoje potpise. Pritisak se vrši na one članove radne grupe koji su za to “zgodni” jer rad kompanija u kojima rade, na direktan ili indirektan način zavisi od dobre volje moćnika iz Telekoma.

Dipl. el.inž. Bratislav Blagojević,

pomoćnik ministra

za kapitalne investicije