Frakcije se plaše samo komunisti

Slobodan Gavrilović (52) višegodišnji je funkcioner i potpredsednik Demokratske stranke, koji je preturio preko glave sve događaje i podele koje su se događale u toj stranci u poslednjih deset godina. Razgovaramo sa njim o kosovskim izborima, stavu Demokratske stranke u pogledu ostanka vlade, ali i o najavama novih podela u Demokratskoj stranci i zahtevima za osnivanje frakcija.

Boris Tadić je, govoreći o pozivu da Srbi izađu na kosovske izbore, rekao da i u njegovoj stranci ima onih koji tako ne misle. Šta vi mislite?

- Trebalo je izaći na izbore, samo o tome postići dogovor ranije. Moja ideja je bila da to bude još u avgustu. To je jedan od načina da uspostavimo bolje odnose sa međunarodnom zajednicom koja će, po svemu sudeći, imati primarni uticaj na kosovsko pitanje. Neće to biti ni Priština ni Beograd, nažalost. To je bilo zrnce šanse da se popravi izuzetno nepovoljan položaj Srba na Kosovu i Metohiji u pogledu slobode kretanja, obrazovanja, zdravstva...

Razlog koji Vojislav Koštunica iznosi u prilog bojkotu glasi da bi se izlaskom Srba na izbore na Kosovu simuliralo da imaju neka politička prava, a oni ne da ih nemaju, nego nemaju ni najelementarnija prava na život i slobodu kretanja. Šta možete zameriti takvoj argumentaciji?

- Među nama nema razlike u oceni stanja prava nealbanskog stanovništva, pre svega Srba na Kosovu. Razlika je u tome kako to stanje prevazići.

Kako ocenjujete izjavu Sorena Jesena Petersena da su Beograd i Srpska pravoslavna crkva protiv multietničkog društva na Kosovu?

- Naši ljudi i ljudi iz međunarodne zajednice daju razne izjave, ponekad su one plod loše interpretacije, ponekad pogrešnog konteksta, a ponekad je to mnogo ozbiljnije. Očigledno je da među albanskim prvacima postoji samo verbalna spremnost za multietničko društvo i da je 17. mart dao pravu sliku ko je protiv multietničkog društva.

Mislite li da su politički odnosi u samoj Srbiji sada dramatično pokvareni zbog toga što dve dominantne struje u srpskoj politici imaju oprečne stavove o Kosovu? Govorim o Demokratskoj stranci iz koje je predsednik države i DSS-u iz koje je predsednik vlade.

- Ne. To je jedno pitanje koje je već iza nas. Bilo bi povoljnije da imamo jedinstven stav o tom pitanju. I o svakom drugom pitanju koje se tiče države i nacije.

Da li su posle izbora na Kosovu izbori u Srbiji bliži ili ne?

- Ne utiču u velikoj meri. Više će na to pitanje odgovor dati vlada i njena većina u parlamentu. Postojeća vlada je potpuno nekoherentna. Čak i o izborima na Kosovu. O Haškom tribunalu, državnoj zajednici, privatizaciji, nastavku reformi. To su krupna pitanja o kojima vlada nema jedinstven stav. Da smo vodili računa o stranačkim interesima, mi bismo tražili te izbore u septembru i imali bismo ih. Ali nama je interes bio stabilnost države, stabilnost institucija. Srbija je žedna dogovora. Srbija je žedna stabilnosti, Srbija je žedna odgovornih političara.

Kada kažete “žedna dogovora”, na kakav dogovor mislite? Kakav je sporazum koji bi sada Srbiji bio potreban?

- O strateškom pravcu njenog razvoja. Ova vlada je bez vizije, bez suštinskog programa, bez ijednog ozbiljnog stava koji kao građanin možete da podržavate ili ne podržavate. Nejasno je šta ona hoće sutra da uradi, a kamoli za pet godina. Politička elita se bori oko plena i preraspodele moći, a ne za interes građana. Saobraćaj, energetika, voda, šuma, da ne pričamo o obrazovanju, o zdravlju, o penzionim fondovima, o ustavu... Sve su to pitanja u kojima građani prepoznaju neodgovornost političke elite. I kakva je onda podrška moguća?

Ako je tako, zašto Demokratska stranka, koja ima tu mogućnost, ne pokrene proces uskraćivanja poverenja vladi i novih parlamentarnih izbora?

- Nama izbori odgovaraju u svakom trenutku. Ali izbori pre svega moraju da budu posledica gubitka skupštinske većine, što mora da pokrene neko od partnera iz vlade, a ne Demokratska stranka. Na njima je odgovornost da vide koliko zaostajemo za ovih godinu dana, koliko je manje investicija, koliko je povećana inflacija, koliko je povećan platni i trgovinski deficit u odnosu na prethodno stanje, mada je i onda bio veliki. Ne kažem da je u vreme naše vlade to bilo povoljno - bilo je nepovoljno. Ali oni su tada govorili da će to smanjiti, a povećali su za pedeset procenata za jednu godinu. To znači da je mnogo lošije. Zaustavljena je privatizacija, rekompozicija javnog sektora...

Iz svega što ste rekli zaključujem da bi Demokratskoj stranci odgovaralo da vlada izgubi podršku, ali da sama u tome ne želi da učestvuje.

- Mi ćemo aktivno učestvovati - objašnjavajući i govoreći. Mi smo podržali neke akcije vlade, jer za nju ipak ne možemo reći da je bila apsolutno rđava. Ima i svoje dobre strane i izuzetna personalna rešenja.

Poslednji stavovi o izvršenju zakonskih obaveza u vezi sa Haškim sudom glase da neće biti hapšenja haških optuženika. Vlada je verovatno svesna svoje pozicije i da nema kredita za nepopularne odluke.

- Biću krajnje grub i reći ću da ovom vladom upravlja Slobodan Milošević iz Haga. Preko socijalista koji u svakom času mogu da izmaknu oslonac. Vlada je hibrid bivšeg režima i reformskih snaga. Nema političku konzistentnost. Rekao bih da sve demokratske snage imaju interes da budu novi izbori. Jer predsednički i lokalni izbori su delegitimisali vladu. Naša vlada je oborena na temelju rezultata neuspelih predsedničkih izbora, a sadašnja vlada ima dva puta slabiji rezultat od Demokratske stranke, da ostale ne pominjem. I sada ne postavljaju pitanje kredibiliteta.

Nikako ne razumem. Eksplicitno ste rekli da treba da dođe do novih izbora, ali sama Demokratska stranka ne želi ništa da preduzme.

- Vidite, i to je razlika između nas i njih. I to je moguće postići dogovorom. A ne rušenjem. Ne hajkom i harangom, nego da sednemo za sto kao ozbiljni državnici i ozbiljni političari i dogovorimo se šta je najbolje.

Koliko postoji ono što se zvalo “akciono jedinstvo” u Demokratskoj stranci. Pored spekulacija izazvanih time što Boris Tadić nije baš od sveg srca podržao Nenada Bogdanovića, tu je sada i zahtev da se formira frakcija Čede Jovanovića...

- Veoma otovoreno, vrlo javno i jednoglasno je Nenad Bogdanović dobio podršku na Predsedništvu i od predsednika. Da nemamo “akciono jedinstvo”, ne bismo pobedili na izborima, što je prvi put u istoriji da Demokratska stranka bude apsolutni pobednik. Ali uvek je bilo i različitih mišljenja i to je ono što je dobro, jer nismo žabokrečina. Mi smo 1994. godine imali ozbiljan dijalog da u statut uvedemo frakcije. Tada je prevagnuo stav da to nije u redu. Frakcija se plaše samo komunisti. Siguran sam da će u stranci naići na dobar prijem zahtev da se o tome razgovara. Šta će reći većina - videćemo.

Čedin poziv je u suštini poziv - rat sa svima: mi smo najbolji, sami ćemo. Sa kime bismo formirali sada lokalnu vlast ako nećemo ni sa kim? Ako niko ne valja, samo mi valjamo, sa kim bismo mi to išli u koaliciju u lokalnoj vlasti?