Kvadrat i trougao u krugu

Tajna društva i redovi oduvek su privlačili pažnju i interesovanja ljudi. Neupućeni ili zlonamerni stavljali bi ih u pogrešan kontekst i pridavali im značaj koji nemaju. Na primer, da se bave crnom magijom i da su đavolji šegrti. Međutim, previđaju da su u isto vreme i najveći sinovi čovečanstva pripadali nekom od hermetičkih redova. Spomenimo samo Mocarta koji je bio mason, NJutna, Dekarta, Lajbnica i Frensisa Bekona koji su bili rozenkrojceri.

A kada je reč o literaturi, podsetimo se mađarskog književnika Bele Hamvaša i njegovog dela “Scientia Sacra”, (“Sveto Znanje”) i Oldosa Hakslija i njegove “Večne filozofije.” Oba dela predstavljaju svojevrsne male enciklopedije hermetičke nauke. Ovome treba pridodati da je i engleski nobelovac Vilijam Batler Jejts, pripadao hermetičkom redu “Zlatna Zora” i da je u jednom momentu bio na njegovom čelu.

Povod ovom osvrtu na značajne istorijske ličnosti koje su bile inspirisane hermetizmom je delovanje modernog rozenkrojcerskog reda u našoj sredini, koji ne radi u potpunoj tajnosti već s vremena na vreme izlazi u javnost. Nedavno je održano tzv. javno predavanje u beogradskom hotelu Metropol na kome je ovaj duhovni red predstavio svoje učenje.

Kompletan naziv društva o kome je reč je: “Internacionalna škola Ružinog Krsta - Lectorium Rosicrucianum”. Niko iz vođstva za sada, nije hteo da bude sagovornik NIN-a, ne toliko iz nekog misterioznog razloga, već, zbog, nažalost, uvreženog mišljenja da sve što nije pravoslavlje predstavlja sektaštvo (prim. P.R.) Ipak, sve o ovoj školi može da se sazna na njeb sajtu koji je nedavno postavljen: (njnjnj.lectoriumrosicrucianum.org). Takođe, nedavno je prvi put na srpski jezik prevedno delo klasičnih rozenkrojcera “Alhemijsko venčanje Kristijana Rozenkrojca”. Ovo značajno delo objavila je “Paideja” u prevodu sa engleskog Milice Krković. Autor ovog rozenkrojcerskog manifesta je Johan Valentin Andrea.

Po svojoj spoljašnjoj organizaciji, ova hermetička zajednica je zakonom registrovano udruženje koje je ekonomski i politički nezavisno i o kome se brinu njegovi članovi. Dakle, reč je o duhovnoj školi, školi misterija čiji je cilj istovetan cilju svih škola misterija koje su tokom istorije čovečanstva postojale pre nje. Učenje ove škole nadovezano je na hermetičku nauku starog Egipta, Bliskog istoka, Grčke kao i na predhrišćanske zajednice gnostika i katara. Takva bratstva, koja najčešće rade u tajnosti u određenim periodima istorije istupaju u javnost “kako bi tragaoce koji su otvorenog duha povezali sa univerzalnim učenjem”.

Kako smatraju moderni rozenkrojceri iz “Lectoriuma”, učenje koje oni ispovedaju nije novo, nego, kako kažu, “pradavno poslanstvo spasenja koje je identično sa svim svetim spisima, mitovima, bajkama i legendama koje se očituju na pravi način, ako smo u stanju da se oslobodimo mrtvog slova, kako bismo prodrli do njegovog oslobađajućeg duha”.

Članovi modernog rozenkrojcerskog bratstva, Lectorium-a, smatraju da se na prelazu iz devetnaestog u dvadeseti vek, čovečanstvo našlo u fazi kada je sposobno da primi impulse iz sveta duha. Oni uče da su sve duhovne škole koje su ikada postojale, instrumenti težnje duha u svemiru da se u ljudima probudi latentna spiritualna snaga koja će ih osvestiti i osvedočiti u nematerijalnu suštinu ljudskog postojanja. Tako, psihoanaliza S. Frojda, analitička psihologija K. G. Junga, Teozofsko društvo gospođe Blavacki, Štajnerova antropozofija i Ničeova filozofija, prema učenju Lectoriuma predstavljaju manje obrise istinskog učenja o nematerijalnom svetu koji je kako ova škola uči, prava postojbina čovekova.

Glavna tačka učenja duhovne zajednice “Lectorium Rosicrucianum” jeste učenje o dva prirodna poretka: to je večni, božanski prirodni poredak koji je u večnom nastajanju i tzv. dijalektički prirodni poredak koji se očituje u izmenjenim suprotnostima: zima-leto, život-smrt... Pozivajući se na učenje srednjovekovnog nemačkog mistika, Jakoba Bemea, osnivač Lectoriuma i veliki majstor ovog reda Jan Van Rajkenborg kaže da je dijalektički poredak - kuća smrti čija su obeležja prolaznost i uzaludnost. Taj dijalektički poredak, u stvari je i nužni poredak. Iako je on ishod čovekovog pada iz sveta duha u svet materije, cilj bitisanja u ovom, dijalektičkom poretku je samospoznaja naše situacije i oslobođenje iz sveta materijalne vezanosti.

Duhovna škola Ružinog krsta kako je još nazivaju sledbenici ovog bratstva, osnovana je 1924. godine. Osnivači su Jan Van Rajkenborg i gospođa Kataroza de Petri. Sedište duhovne škole je u Holandiji u Harlemu. Širom Evrope pedesetih godina osnivaju se ogranci u Nemačkoj, Švajcarskoj, Švedskoj i Francuskoj, nešto kasnije u Španiji, Engleskoj i Italiji. Takođe Lectorium deluje u Africi, Americi i Australiji. Početkom devedesetih godina, sada već minulog veka, duhovna škola Ružinog krsta počela je sa radom u našoj zemlji.

Peđa Radosavqević