Poslednja opomena

Mnogo je pisano o relativnom neuspehu kandidata DS za gradonačelnika Beograda magistra Nenada Bogdanovića u drugom krugu lokalnih izbora, kada se u borbi s kandidatom SRS, Aleksandrom Vučićem, jedva provukao.

Malo je ukazivano na nešto što je između dva izborna kruga kod Bogdanovića bilo pogrešno. Prikazivani su uspesi njegovog dosadašnjeg mandata: hala sportova na Novom Beogradu s velikom saobraćajnom petljom, uz obećanje da će još jedna petlja biti uskoro gotova i da će se tamo kasnije graditi poslovni centar. Isticano je da je autoput od Surčina do Novog Beograda dobio osvetljenje, kao ulice. Tu je i preuređenje fasade Starog dvora (istina, zastalo) uz gradnju podzemne garaže i fontane, itd.

U našoj situaciji, kad je Beograd pun siromaha koji žive u ćumezima, bez izgleda da ih u dogledno vreme napuste (za penzionere je to definitivna životna situacija), građani nisu bili naročito raspoloženi da glasaju za takav “progres”. Mi smo oduvek bili siromašna zemlja, a od početka devedesetih godina ljudi su dosta propatili, tako da samo manjina građana može biti zadovoljna gradnjom reprezentativnih objekata. Možda je čak dobro što se veliki broj glasača uzdržao da izađe na izbore.

Za stranke demokratske orijentacije ovo je, po mom mišljenju, poslednja opomena. Treba odmah krenuti, na gradskom nivou, s masovnom gradnjom jevtinih stanova (kako se sad kaže “s neprofitnom gradnjom”) i to istaći kao program, a od reprezentativnih objekata dovršiti one koji su pri kraju a gradnju ostalih odložiti.

I. Lukačević,

Beograd