Karić nije demokratski blok

Mlađan Dinkić je tek sada video šta su iskušenja prave vlasti. Pošto je izašao iz relativno udobne zavetrine guvernera centralne banke (em nezavisan, em daleko od mučne svakodnevice) i zaklona nevladine organizacije, na mestu ministra finansija i funkcionera političke stranke, čuda su ga snašla. Optužili su ga da je pred MMF-om manji od makova zrna, pred svojim saradnicima autokrata, srpski mačistički kompleks njegovu je ženu izabarao za novu žrtvu za naslovnu stranu jednih novina. Sa nestašicom para za ovu godinu jedva se izborio a sledeća mu je već za vratom, birači njegovu stranku nisu nagradili kako on misli da je zaslužila, neki su mu bliski saradnici svoje navodno lične probleme na pleća natovarili kao stranački raskol. On sve demantuje: “Nisam autokrata. Niko koga znam ne delegira više svoje nadležnosti na svoje saradnike.” Kad ne zna iz rukava proseke plata u javnim preduzećima nego novinara NIN-a upućuje na jednog od svojih saradnika, to je za njega dovoljan demanti tvrdnji da je autokrata.

Politički analitičari smatraju da vaša stranka ima problem identiteta. Šta vi činite da je više politički diferencirate u odnosu na Demokratsku stranku, čiji predsednik tvrdi da ste vi samo “deca koja su pobegla od kuće”?

- G17 plus je moja prva politička stranka, tako da se te eventualne reči predsednika DS sigurno ne odnose na mene.

Nikada niste imali nameru da uđete u DS?

- Pa razmišljao sam, ali devedesetih godina, o DSu i Građanskom savezu Srbije. Posle 2000. godine - ne, činjenica je da mi imamo slično biračko telo, ali razlika između nas je u tome što je naš program konzervativniji od programa DS.Uostalom, oni bar formalno pripadaju grupi levičarskih partija, a mi spadamo u narodnjačke stranke. Postoji razlika i u sprovođenju onoga što imamo u programima: mi pokušavamo da u potpunosti sprovedemo naš program, dok se DS uglavnom bazira na praznoj priči.

Postoji li u vašoj stranci, kako se insinuira u štampi i analizama, struja koja je za čvršće institucionalizovano povezivanje sa DS?

- Nikada to niko nije javno izneo ni na jednom stranačkom forumu, niti na Predsedništvu, niti na Glavnom odboru. Smatram da ne postoji tako nešto, a i ako postoji, to niko javno nije rekao.

Postoji takođe mišljenje da su poslednji događaji i ostavke u vašoj stranci, koje niste dovoljno razjasnili, motivisani i, doduše zakasnelim, nezadovoljstvom uticajnih pojedinaca u stranci vašim učešćem u vladi koju neformalno podržava Socijalistička partija Srbije. Imate li taj problem?

- Ne, daleko od toga. Kao i u drugim strankama, i kod nas postoje oni koji su nezadovoljni svojim ličnim statusom u stranačkoj hijerarhiji, ili ne mogu da podnesu što su izgubili tajnim glasanjem na unutarpartijskim izborima, onda idu linijom manjeg otpora i iznose svoje nezadovoljstvo u medije, napuštaju stranku. Što se tiče manjinske vlade, ona je sastavljena isključivo od stranaka demokratskog bloka i sprovodi daleko radikalnije reforme od prethodne. Mi imamo čvrst princip da ne ulazimo u koalicije ni sa SPS, ni sa radikalima, ni sa Pokretom snaga Srbije. Ako mislite na ostavke Ksenije Milivojević i Gorana Paunovića, njihovi razlozi su potpuno druge, kako su sami naveli, lične prirode.

Zašto nećete u koaliciju sa strankom Bogoljuba Karića?

- Zato što je to faktički stranka Miloševićevih ekstraprofitera i svakako ne spada u red demokratski orijentisanih stranaka. Uostalom, radi se o čoveku koji je sedeo u vladi Mirka Marjanovića, a sad se i formalno spojio sa strankom Baneta Ivkovića i potpuno je jasno iz onoga što je govorio u prethodnoj kampanji da on nije za ozbiljne reforme, nego da ima populistički program najpribližniji programu Srpske radikalne stranke. Zato je Kariću mesto u bloku sa radikalima i ne mogu nikako da shvatim insistiranje DS da po svaku cenu uvrsti Karića u demokratski blok. On, jednostavno, to nije ni po programu koji izlaže, ni po onome što je radio u prošlosti.

Sačuvala sam iz vaše predizborne kampanje na republičkim parlamentarnim izborima ovaj propagandni kalendarčić sa vašim obećanjima. Gledate li ga ponekad i, mada je kratko vreme, kako ocenjujete svoj učinak, naročito kad je reč o obećanju da će porez na plate sa 77 odsto biti oboren na ispod 50 odsto?

- Polovinu obećanja sa predizbornog kalendara ja sam već ispunio, iako su ona data za period punog mandata vlade od četiri godine. Neka od ovih obećanja ja sam već ispunio: ove godine smo agrarni budžet povećali za tri puta, sve ide ka tome da ćemo uskoro imati suverenu Srbiju.

Koliko uskoro?

- To više ne zavisi od same Srbije. Očito da je Crna Gora intenzivirala taj proces, mislim da se nalazimo u konačnoj fazi. Dakle, za godinu, godinu i po. Što se tiče stambenih kredita, sve pripreme su završene i proces će biti pokrenut za mesec dana. Ubeđen sam da će Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita omogućiti da najmanje 60 000 domaćinstava dobije stambene kredite u naredne četiri godine. Što se poreza na plate tiče, ukinuli smo porez na fond zarada, ali tačno je da ukupni porezi još nisu smanjeni na obećani nivo, ali to je naš dugoročni cilj da smanjimo porez na plate, a povećamo porez na potrošnju.

Koliko je sada ukupno poresko opterećenje plata?

- Negde oko 69 odsto.

Razgovarala sam sa našim finansijskim direktorom i on tvrdi da smanjenje iznosi oko jedan procentni poen?

- Ne, ne. Zavisi od vrste delatnosti, preduzetnicima su opterećenja daleko više smanjena, a tekstilnoj industriji i industriji obuće čak za 30 odsto. Do kraja godine izmenićemo Zakon o porezu na dohodak građana i taj porez za samostalne delatnosti biće smanjen na 10 odsto. Garantujem da će svi ovi ciljevi biti ispunjeni ukoliko vlada bude imala pun mandat. Korupcije je mnogo manje, nije iskorenjena, ali je manja. Vlada radi osam meseci, a nijedna afera nije izbila. Ovo je daleko poštenija vlada od prethodne.

Mama, Tanja ili tata Misionarsku ambiciju srpskog ministra za finansije mediji, i ne samo mediji, dosad su pripisivali uticaju njegove majke, takođe poznatog ekonomiste Mirosinke Dinkić, koja se bavi socijalnim aspektima ekonomije. Prošle nedelje je na naslovnoj strani jednog nedeljnika osvanula fotografija Dinkićeve supruge Tanje (nije pravnik, nego ekonomista i bavi se spoljnotrgovinskim aspektima ekonomije), koja je označena kao nova moćna žena na političkoj sceni Srbije, optužena da je svome mužu i Miroljubu Labusu otela stranku, o kojoj je navodno i dosad odlučivala preko Dinkića. Tanja Dinkić se dosad retko pojavljivala u javnosti tako da ni njen lik ni biografija nisu šire poznati. Sama kaže da je na ulici ne prepoznaju, a i kad je, u vezi sa svojim poslom, davala izjave za štampu uvek je molila da joj se ime ne pominje. O njoj je u novinarskim krugovima kružila samo jedna, sledeća anegdota: Naime, u zimu 2001. godine, za već zaboravljenih restrikcija struje, pozovu Dinkići na večeru Miroljuba Labusa i Radovana Jelašića. Usred večere nestane struje i Tanja Dinkić iznese sveće. Budući džentlmen, Labus odmah pohvali dizajn sveća, a Tanja kaže: “Da, te sam sveće kupila prošle godine kad ste vi tvrdili da ONI neće nabaviti struju, pa ih koristim sada kad ste je vi nabavili.” Tanja Dinkić je povodom najnovijeg teksta objavljenog o njoj odbila da da intervju NIN-u jer “kako oni samo precenjuju moju moć i pitam se zašto tako potcenjuju muškarce tražeći iza njih uvek neku ženu”, a drugo, pisci teksta su joj baš “ulepšali dan, toliko sam tim povodom primila pozitivnih vibracija i telefonskih poziva podrške, među kojima me posebno raduju oni koji su stigli od mojih drugara iz srednje škole”. Na ulici je, kaže, ni sad ne prepoznaju. Toliko o verodostojnosti opisa i čitanosti novina koje su je onoliko naružile. Inače, ona potvrđuje da ima stav o onome što njen muž radi, ali “ima i on stav o onome što ja radim”. Mlađana Dinkića takođe nije pogodila javna promocija njegove supruge. - Da se moja žena pitala, ja se nikad ne bih bavio politikom. To je moj jedini odgovor i na tu sliku i na taj tekst. U ovoj mačističkoj Srbiji, kad god se neki muškarac istakne, odmah iza njega nađu neku moćnu ženu, a tek ako nešto zabrlja, uvek je za to kriva neka žena ili mama koja ga drži pod kontrolom, a nikad tata, na primer. Kako vi to tumačite? - To je odraz stanja u našem društvu. Ali u svakom normalnom braku supružnici slušaju savete jedno drugoga, uzajamno. Niti dominira muškarac niti žena, ako je brak normalan. A ja imam jedan sasvim normalan brak. Da ponovim, da se moja žena pitala, ja uopšte ne bih ušao u politiku već bih ostao da radim na fakultetu. Vaši su u porodici svi ekonomisti, sem brata? - Da, brat mi je mašinac. Vi se sa njima sigurno konsultujete, čije mišljenje najviše uvažavate: mamino, suprugino ili tatino? - Konsultujem se i sa mojima iz porodice, ali i sa prijateljima čije mišljenje najviše uvažavam. Zavisi, od slučaja do slučaja. Kad su moji roditelji u pitanju, daleko više saveta dobijam od oca nego od majke. Možda zato što je moj otac penzioner, ima vremena da mnogo čita štampu i stalno me zove da mi da neke sugestije.

Što se budžeta tiče, vi ste imali nameru, da kad su prihodi u pitanju, da izvore sa proizvodnje preselite više na potrošnju, a rashode obrnuto - sa potrošnje, više na investicije. Čini se da baš niste uspeli u tome. Zašto?

- Naprotiv, u dobroj meri smo uspeli. Što se većeg oporezivanja potrošnje tiče, sve ide ka tome. Već ove godine, od poreza na potrošnju dobićemo ukupno 58 odsto budžetskih prihoda, dok će taj procenat sledeće godine iznositi 68 odsto. Učešće poreza na zarade smanjiće se sledeće godine sa 18 na 12 odsto. Kad je reč o povećanju učešća investicija, izvršili smo ove godine ogromna fiskalna prilagođavanja. Deficit smo smanjili za jednu trećinu u odnosu na deficit koji je prethodna vlada imala u 2003. godini. Sledeće godine smo planirali za 38 odsto niži deficit nego u ovoj godini. Sledeće godine učešće deficita u bruto društvenom proizvodu biće 1,4 odsto. Kad snižavamo deficit, veoma je teško znatnije povećati investicije, ali njihovo učešće u budžetu nije manje.

U javnosti postoji uverenje da vi niste baš lično ubeđeni da deficit treba spustiti na ovako nizak nivo. Pre neki dan slušam na televiziji Zorana Drakulića, on kaže da bi se zadužio pa investirao. Ne razumem u čemu je poenta pokrivenog deficita, razumela sam da je deficit ako potrošite ono što nemate, nego ste ga obezbedili zaduživanjem na bazi budućih prihoda. Recimo, slovenački ekonomista Jože Mencinger kaže da nema ništa prirodnije od ovoga što su uradile Nemačka i Francuska, kad je privreda u recesiji, razbijajući svojim deficitom Pakt o stabilnosti EU?

-To bi sve bilo tačno kad bi naša privreda bila ozdravljena i na nivou nemačke ili francuske. Nažalost, ostalo je još dosta društvenih preduzeća, još dosta neefikasnog rada u javnim preduzećima i imamo ogroman deficit u spoljnoj trgovini. Ta tri faktora su nas motivisala da ozbiljno skrešemo javnu potrošnju.

Nije vas pritiskao MMF?

-To bismo uradili pre ili kasnije, bilo ili ne bilo MMF-a.Svako ko ozbiljno analizira ekonomska kretanja, shvata da je ovo bio potez koji jednostavno nema alternativu. Srbija je devedesetih godina izgubila korak u privrednom razvoju, sada nam treba veoma visok privredni rast i da bi taj privredni rast mogao da se održi na duži rok, moramo sada da smanjimo zaduživanje i da finansiramo taj razvoj iz sopstvenih izvora. Očekujemo da ćemo sledeće godine ostvariti veće privatizacione prihode nego što je planirani deficit i onda ćemo sredinom godine ponovo razmotriti situaciju, i ako nam to ekonomske okolnosti budu dozvoljavale, deo viškova prihoda upotrebićemo za nove investicije. Namerno smo sada planirali restriktivan i antiinflatorni budžet upravo da bismo uticali na smanjenje spoljnotrgovinskog deficita i obuzdali inflaciju. Ako se ostvare prognoze da ćemo od privatizacije imati 24 milijarde prihoda umesto planiranih osam, lako ćemo odlučiti šta sa viškom novca. Siguran sam da ćemo sledeće godine imati akumulirane rezerve i da ćemo u drugoj polovini godine imati priliku da odlučujemo gde da plasiramo te rezerve.

Znate da negativni poeni koje u istraživanjima vuče vaša stranka potiču od uverenja da previše slušate MMF i Svetsku banku ili da, u najmanju ruku, niste najveštiji pregovarači sa njima?

- MMF je samo korektivni faktor za predloge ekonomskih politika vlada koje sarađuju sa njim. Ponekad mi odustajemo od naših predloga, ponekad oni od svojih.

Više vi, nego oni?

- Srbija je siromašna i mala zemlja i već devedesetih godina iskusila je šta znači ne sarađivati sa MMF-om i ja sigurno neću biti taj koji će da vrati zemlju u izolaciju. Dakle, Srbija bez saradnje sa MMF-om, Svetskom bankom i drugim međunarodnim finansijskim institucijama ne može da računa na dalji privredni razvoj. Da smo mi Srbija iz 90. godine, mi bismo možda mogli da biramo i da kažemo: ne treba nam saradnja sa MMF-om, jer imamo dovoljno novca za razvoj u zemlji. Mi nemamo mogućnost izbora i što pre pogledamo istini u oči, to bolje. Mi smo zemlja u kojoj ljudi ne žele red toliko koliko pričaju da ga žele, odnosno žele ga samo ukoliko se ne odnosi na njih same.

Potpredsednik vlade Miroljub Labus u jednom je intervjuu rekao da vas je iznenadila veličina deficita u penzionom fondu, a i vi ste pri obrazlaganju rebalansa budžeta rekli da ukupan budžetski deficit čini oko 2,3 odsto BDP, a deficit penzionog fonda celih 6,7 odsto. Neki ekonomisti smatraju da ćete vi već dogodine morati da menjate način usklađivanja penzija i u najboljem slučaju krešete najveće penzije. Hoćete li se odlučivati na takve korake?

- Nismo uopšte o tome razmišljali. Naprotiv, sledeće godine će transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja imati manje učešće u budžetu, i to čak četiri procentna poena, odnosno pašće sa 24 odsto na 20,5 procenata. Učešće transfera penzionom fondu smanjiće se sa 19,6 na 16,5 odsto.

I ove godine ste planirali drugačije, pa ste onda morali da rebalansirate budžet u korist penzionih fondova?

- Jeste, zbog lošeg ostvarivanja prihoda od privatizacije. Prihodi od doprinosa ostvareni su u planiranom obimu, a od 1. septembra važi novi Zakon o doprinosima kojim su oni povećani sa 20,4 na 22 odsto. Ali, definitivno, nama je potrebna reforma penzionog sistema i to će biti prioritet narednog trogodišnjeg rada.

Pa radite li nešto na toj reformi?

- Nego šta. Ministarstvo za rad, Ministarstvo za finansije zajedno sa Svetskom bankom. Ali to je proces koji će trajati dve-tri godine. Završili smo Nacrt zakona o dobrovoljnom penzionom osiguranju.

Vi ste se javno izjašnjavali protiv predloženih rešenja u novom Zakonu o radu. Protiv toga je naročito bio Savet stranih investitora koji je tim povodom nedavno Ministarstvu za rad i medijima uputio saopštenje u kome, na tvrdnje ministra za rad Slobodana Lalovića da je samo naše radno zakonodavstvo uskladio sa direktivama EU, piše: “Koristimo priliku da vas podsetimo da ni najrazvijenije zemlje EU nemaju implementirane sve direktive vezane za radno zakonodavstvo.” Dakle, šta vi zamerate predloženim rešenjima?

- Protiv sam vraćanja samoupravljanja.

Kojim se to rešenjima vraća samoupravljanje?

- Bile su neke ideje na početku.

Recimo?

- Ne bih sad govorio o nečemu što je više puta menjano. Još nemamo konačnu verziju zakona.

Ministar Lalović i vas i druge kritičare optužuje da uopšte niste pročitali zakon, tako da i ne možete da kažete protiv čega ste tačno.

- Nisu nam ni dostavili konačnu verziju zakona. Protiv sam onemogućavanja fleksibilnosti na tržištu rada.

Znači, otpuštanje i zapošljavanje sa što manje ograničenja?

- Tako je. Oni ljudi koji ne rade dobro ne mogu da računaju na sigurnost radnog mesta. To mora da važi ne samo u privredi nego i u vanprivredi. Dakle, i u državnoj upravi. Trenutno imamo veoma liberalan Zakon o radu koji važi za fabrike, za privredu, dok su državni činovnici zaštićeni kao beli medvedi. Sa ministrom za državnu upravu Lončarem radimo na ozbiljnoj reformi državne uprave.

Misionari ne haju za rejting Neki dan je Stratežik marketing objavio istraživanje o rejtingu političara u Srbiji. Imate neobično mnogo negativnih poena? Pratite li takva istraživanja i kako objašnjavate njihove rezultate? - Kao i svi, čitam novine, pa sam i to pogledao. Ali pre dve godine, u julu, Stratežik marketing je objavio istraživanje prema kome je gospodin Labus imao i više pozitivnih i manje negativnih poena od Vojislava Koštunice. To istraživanje je bilo jedan od dodatnih faktora koji su odlučili da gospodin Labus prihvati da se kandiduje na tim predsedničkim izborima. Ali, izgubio je od Koštunice. Evo, još jedan slučaj iz sadašnjeg istraživanja: Aleksandar Vučić ima daleko bolji rejting od Nenada Bogdanovića, a Bogdanović ga je upravo pobedio na izborima za gradonačelnika. Te analize rejtinga treba posmatrati kao relativnu stvar. Izbori su jedini pravi parametar. Primer Vučić-Bogdanović je baš upečatljiv. Kako vi ocenjujete, je li vam pala popularnost? - Naravno da jeste. Potezi koje sprovodim kao ministar finansija nisu uvek popularni. Ali ja svoj posao više shvatam kao misiju i više polažem na uspeh te misije nego na ličnu popularnost. Ona ionako varira.

Vama je sigurno poznato da li su tačne tvrdnje ljudi koji bi trebalo da budu dobro obavešteni, da je broj zaposlenih u državnoj upravi, naročito u opštinama, drastično povećan tokom poslednje četiri godine?

- Tačno. I tome mora da se stane na kraj. Birokratija je drastično povećana ne samo u opštinama nego i u vladi. Te podatke sada spremamo za debatu o budžetu.

Tvrdi se i da se na platnim spiskovima opština vodi ogroman broj stranačkih kadrova koji se u tim opštinama pojave samo da prime platu. To je, izgleda, masovnija pojava?

- To je potpuno moguće. Postoje mnoge nasleđene negativne pojave koje moraju da se saseku. Jedna od njih je beskrajno umnožavanje birokratije. To znači kako koja vlast dođe, dovede svoje ljude. Zakon ne dozvoljava da se ti ljudi promene čak i ako rade loše, tako se birokratija neverovatno umnožila i u opštinama i u vladi, i u komorama. Svuda. Jedini način da dobijemo efikasnu državnu upravu je njena depolitizacija, uz definisanje malog broja političkih mesta - ministri, zamenici i državni sekretari - a sva ostala mesta da budu nepolitička. Da se izvrši, kroz zakon, objektivno ocenjivanje učinaka i da tako dođemo do jevtine i optimalne strukture javnih službenika. O ovome će do marta biti usvojeni svi potrebni zakoni, a sredinom godine počeće njihova primena. Reforma će biti okončana do kraja 2006. godine. Reforma će obuhvatiti prvo vladu i Vojsku, u kojoj su 40 odsto zaposlenih civili, što nije slučaj ni u jednoj armiji na svetu.

Predstavnik MMF-a je juče novinarima potvrdio da oni insistiraju na kontroli plata u osam javnih preduzeća, ali mu je poznato da se tome protivi sindikat Telekoma, jer to preduzeće ne živi od subvencija nego deli sopstvenu zaradu, a imali smo i težak štrajk u Jatu čiji menadžment je optužio Ministarstvo finansija da je taj štrajk maltene izazvalo zamrzavanjem mase plata tog javnog preduzeća na nivou sa početka 2004. godine. Čime pravdate kontrolu plata u javnim preduzećima?

- Ukupan fond plata za državnu upravu i javne službe planiran za 2005. godinu iznosi negde oko 84 milijarde dinara. U odnosu na ovu godinu, to je više za nekih 16 odsto. Taj iznos obuhvata i otpremnine za one koji će biti višak. Masa plata u javnim preduzećima za ovu godinu je 32 milijarde, što je nešto manje od polovine ukupnog fonda plata u Republici. To je ogromna masa plata. A politika plata tokom prethodne četiri godine uopšte nije korišćena kao instrument ekonomske politike. Krajnje je vreme došlo da se prati da li plate rastu u skladu sa produktivnošću rada ili ne. Kod nas one daleko prevazilaze produktivnost rada. Zato je naša roba nekonkurentna, a građani moraju da plaćaju ceh, jer javna preduzeća moraju da dižu cene ne bi li bila profitabilna umesto da racionalizuju svoje troškove. Nije tačno da su radnici u javnim preduzećima sami zaslužni što njihova firma ima velike prihode. Ne, to je zbog toga što se stalno povećavaju cene i struje i nafte, svih usluga javnih preduzeća, i to na osnovu monopolskog položaja. Ako ne držimo pod kontrolom masu plata u javnom sektoru, ne možemo zauzdati ni inflaciju. Kretanje mase plata u javnim preduzećima ćemo u narednoj godini kontrolisati na daleko rigorozniji način nego ove godine. Što se Jata tiče, to je jedno od preduzeća koje ima ogromne plate, ali ne posluje uspešno. Prema našim analizama, Jat jede sopstveni kapital, oni stoje daleko lošije nego što se to predstavlja u javnosti. Zapravo, oni i nemaju sopstvena sredstva da isplate ovolike plate kolike traže. Sem na inflaciju, plate veće od produktivnosti utiču i na spoljnotrgovinski deficit.

Predstavnik MMF-a u Beogradu tvrdi da je u uvozu najveći rast zabeležio uvoz automobila. Uredba kojom ste ograničili uvoz polovnih automobila izazvala je veliko nezadovoljstvo. Jeste li sasvim ubeđeni u racionalnost razloga za donošenje te uredbe?

- Ta mera je privremena i iznuđena upravo razlozima koje ste pomenuli i biće stavljena van snage onoga časa kad popravimo spoljnotrgovinski bilans.