Žezlo u rukama Dinkića

Zasmetale su mi, da ne okolišam, tri stvari. Prvo Mlađan Dinkić optužuje Karića da njegov Pokret “Snaga Srbije” nije “demokratski orijentisana stranka”. Drugo, on ne daje za pravo ni DS da zna razliku između demokratskog i nedemokratskog. I treće - svoje noćne more o ličnoj umešanosti u ekstraprofiterstvo, jer ni posle pet godina nije obznanio ko je trgovao drogom, oružjem ili naftom, pokušava da “pripiše” Kariću?!

Dakle, zašto Dinkić, kao samozvani vrhovni srpski muftija, koji je jedini merodavan da poput Musolinija, Hitlera ili Stanjina, neopozivo nekog proglašava za bilo kakvog, pa makar i za poštenog ili nepoštenog čoveka? Ko ga je ustoličio na tom tronu? On ne samo da Karićevom PSS ne priznaje “demokratičnost”, već ne “može da shvati insistiranje DS da po svaku cenu uvrsti Karića u demokratski blok”!

A gde bi ga svrstao Dinkić?

Dve stranke, DS i PSS, uz tradicionalni SRS, zapravo su i bile hit ovog leta na srpskoj političkoj pozornici. Tadić je osvojio mesto predsednika Srbije i veliki broj mesta na lokalnim izborima, Karić je od svih analitičara proglašen “fenomenom predsedničkih izbora”, jer je zauzeo treće mesto, i njegov PSS sada sedi u više lokalnih skupština nego G 17 plus..

I sada večiti asistent Miloševićevog Ekonomskog fakulteta u Beogradu, saradnik na projektima vlade u vreme Miloševića, u činjenici da je Karić šest meseci bio u vladi Mirka Marjanovića zadužen za privatizaciju traži opravdanje za svoje osporavanje da PSS pripada demokratskom bloku. Pa i Drašković je, recimo, bio u saveznoj vladi, takođe 1999. godine.

Dinkić bi već jednom morao da shvati prostu stvar: stalnim spominjanjem ekstraprofitera, misleći na Karića, on zapravo podseća narod na neviđenu obmanu srpskog naroda u novijoj istoriji. Jer, on Kariću, po sopstvenom priznanju, nije našao nijedan posao koji je bio nelegalan ili nezakonit. Još manje je Karić, poput Dinkića, oročavao državne devizne rezerve u privatnim bankama po inostranstvu. I, iz kojih je, zatim, priticao novac da se Nacionalna štedionica upravo tim parama pretvori u najprljaviju zloupotrebu državnih ovlašćenja, omogućavajući seljenje državnog kapitala i nacionalnog imena u privatne džepove srpskih biznismena sa “nevinih” ostrva finansijskih špekulacija!

Razumljivo je gubljenje orijentacije čoveka koji je kao guverner NB uspevao da održi stabilan dinar, u vreme kada je budžetom “vladao” Božidar Đelić. I koji sada ruši ugled svom stranačkom kolegi Jelašiću, jer nema te snage koja će održati stabilan kurs kada ministar finansija misli da je vrhunsko dostignuće “prepisati nalog MMF”. Ako je neuspeh vrhunac demokratije - onda je žezlo u rukama Mlađana Dinkića!

Mirko Stamenković,

novinar