David je bio bos

Pišući o nekoj fudbalskoj temi, Kolumnist ništa manje nego uporedio sebe sa italijanskim renesansnim skulptorom, slikarom, arhitektom i pesnikom Mikelanđelom Buonarotijem. (“... moja malenkost je u novinarskom poslu radije Mikelanđelo negoli...” itd.). To mu, međutim, nije bilo dovoljno. U završnom pasusu, Kolumnist prepričava anegdotu iz života najvećeg Talijana renesanse (M. Crnjanski), pa kaže kako je, je li, Mikelanđelo pred kraj klesanja kolosalne figure Davida, želeći da proveri mišljenje javnosti o svom delu, “postavio skulpturu na mali trg ispred ateljea”. Te se tako, navodno, tamo stvorio obućar koji je zamerio Majstoru na obliku Davidovih sandala koje je Mikelanđelo odmah, na licu mesta dletom prepravio, a kada se obućar osmelio da prigovara i nosu skulpture, skulptor mu je odbrusio: “Obućaru, ne dalje od cipela.” Ovako, po mišljenju Kolumniste, izgleda poentiranje u fudbalskom tekstu.

Da vidimo, međutim, kako stoje stvari sa činjenicama. David je skulptura visoka, sa postamentom, 5,5 metara, pa je teško i zamisliti to “iznošenje pred atelje” da je narod malo pogleda. Osim toga, Mikelanđelo je čitav proces rada na Davidu bio obavio velom tajne, tako da do postavljanja na trg ispred Galerije Ufizi, niko skulpturu nije ni video. Tamo je David stajao sve do sredine 19. veka kada je prenet, da ga sunce i kiša ne bi dalje oštećivali, u galeriju Akademije u Firenci, gde i danas stoji. Ali ovo nije jedini Kolumnistov problem. David je, naime, bos. Potpuno nagi mladić, “uhvaćen” u momentu pre bacanja kamena kojim će ubiti Golijata. David nema nikakve sandale, o čemu se Kolumnist mogao uveriti prostim pogledom na fotografiju jednog od najslavnijih kipova čitave istorije umetnosti ako već za put u Firencu nije bilo vremena. (Ili je vremena bilo, ali ne i za posetu galerijama, pored tolikih kafana!?). Elem, anegdota sa sandalama je vezana za kip Mojsija, koji ima sandale, a koji je uradio isti umetnik, za grobnicu pape Julija II, da bi danas stajao u crkvi San Pietro in vincoli u Rimu. Pri čemu nije bilo nikakvog iznošenja pred atelje, Mikelanđelo se nikad ne bi bavio seljakanjem skulptura teških više tona.

Bojan Bosiljčić,

Beograd