Moral na raskršću

Predsedniku Aleksandru Vučiću očigledno nije dosta što nam bezmalo iskače iz frižidera, već je oberučke prihvatio da bude pokrovitelj pozorišnog festivala u Nišu, zvanog Teatar na raskršću. Umesto da ovo svima „bude čast“ kao direktoru manifestacije Spasoju Ž. Milovanoviću, neki su se reditelji političkom pokroviteljstvu javno suprotstavili. Igor Vuk Torbica je tako poručio da ga je zbog navedenog „sramota“, te da mu „pripadne muka“ kad se „čast“ dovede u vezu sa predsednikom. Ustrojstvo teatarske smotre Torbici ne dozvoljava da svoju predstavu Baghe povuče, pa mu ostaje samo da na to pozove producenta, i druge kolege obaška. Milovanović mu je uzvratio da ne želi da bude stavljen u kontekst „dnevnopolitičkog vokabulara“, premda je upravo on to učinio tražeći protokolarnu podršku Vučića. I to upravo u vreme predizborne kampanje, kad se drugi po redu festival održava. I za Kokana Mladenovića Vučić je „uljez“ u pozorišnom svetu, posebno zbog toga što vodi zemlju gde caruje rijaliti, dok je politički dijalog u zapećku, a slobode nema ni za lek. Apsurd je veći usled činjenice da se Teatar na raskršću bavi upravo promocijom „svake vrste različitosti“. Začin svemu daje Vučićeva tvrdnja u podugačkom pismu pristajanja, da svoje pokroviteljstvo ne potpisuje funkcijom, već „imenom i prezimenom“. Koji, biće, ič ne vrede bez njegovog političkog statusa. Da je „uljez“, osim autograma, festivalu dao i neke novce, slučaj bi bio logičniji. I mogao bi se uporediti sa počasnim članstvom eks prve dame Dragice Nikolić u ULUS-u. Ovako je pozorište skroz bagatelisano, zbog političkog marketinga. Sa sve očekivanim dolaskom publike autobusima iz cele Srbije, gde bi izvođače mogla pozdravljati SNS zastavicama.