Ženee, keseee…

Od Nove godine zajedno sa plastičnim kesama u istoriju i definitivno odlaze i nekada čuveni uzvici sa pijaca: „Ženee, keseee, žene, kesee…“ I taj uzvik jedino je što u meni izaziva sentimentalna osećanja. Vezujem ga za ranu mladost, vreme u kome su debele, šarene kese bile takva retkost da smo ih čuvali po povratku iz inostranstva. Ako su na sebi imale još neki brend, bio je to i potencijalni dokaz da smo u toj nekoj stranoj zemlji bili, pa još nešto i kupili. Mnogi su baš zato kese nosili u najrazličitijim prilikama. One tanje, najjeftinije, koje do danas „trošimo“ u najvećoj meri uvek su imale i višestruku upotrebu – od trpanja raznoraznih, navodno, selektovanih sitnica, preko uvijanja kose posle farbanja, do najbrže zamene za zaboravljeni kišobran. Ekološka svest bila je toliko mala da je tačnije reći da gotovo nije ni postojala. U međuvremenu, svet se promenio. Nažalost, kad je u pitanju životna sredina - nagore. Na sreću, kad je u pitanju svest o narušavanju te životne sredine - nabolje. Loše je to, što te dve stvari nisu u balansu, pa ono što nije dobro odnosi prevagu. Tome doprinose i kese sa početka ovoga teksta, ali i mnoge druge stvari. Pre svega - odsustvo svesti koliko je zagađivanje životne sredine zaista opasno po sudbinu planete i ljudi. Zato će se mnogi podsmevati merama koje su usmerene na smanjivanje potrošnje plastičnih kesa. Jedni neće ni shvatati da mala kesa može biti veliki problem. Jer nije jedna. U pitanju je potrošnja stotine milijardi kesa godišnje. Takvih kesa u našoj zemlji potrošimo čak sedam miliona dnevno, odnosno 2,5 milijardi kesa godišnje, što je površina tri puta veća od površine Srbije. Kako većina tih kesa završi u prirodi, a potrebno vreme razgradnje svake iznosi od 400 do 1.000 godina, Evropa je uvela najpre restrikciju, a mnoge zemlje EU zatim i zabranu upotrebe plastičnih kesa. U fazi pre restrikcije, prosečni građanin Evrope godišnje je trošio oko 500 kesa, a doneta Direktiva potrošnju ograničava na 90 kesa godišnje. Građani Srbije upotrebljavali su 2.555 kesa godišnje. Uvođenje plaćanja nešto je popravilo situaciju, ali nedovoljno, pa su mnogi nadležni organi dali preporuku o ukidanju kesa. U Beogradu ova mera kreće od Nove godine, i kod mnogih ljudi zebnja od novine je veća od želje da i na taj način doprinesemo boljitku. Ima naravno i onih koji s razlogom postavljaju pitanje, a šta ćemo sa zagađenjima kojih smo neposrednije svesni. Pre svega sa zagađenjem vazduha koje je nekoliko naših gradova, uključujući Beograd, dovelo na vrh crne liste najzagađenijih gradova u svetu. Onim zagađenjem koje, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) na godišnjem nivou izaziva više od sedam miliona preuranjenih smrtnih slučajeva u svetu. Onoj vrsti zagađenja koja ni u Srbiji ne ostavlja manje posledice jer svake godine utiče na gubitak oko 6.000 života. (Ne)kvalitet vazduha kod nas, prema podacima SZO, utiče i na niz oboljenja kao što su bolesti srca, neurološki problemi, moždani udari i dijabetes. Pri čemu posledice najviše osećaju najranjiviji - stariji ljudi, mala deca i bebe. Sve ovo dakle, daje legitimitet postavljenom pitanju i otvara prostor za nova. Na primer ona koja se tiču neadekvatne regulative, nedovoljne kontrole ili nepostojanja sistemskog nadzora nad zagađivačima. Saobraćaj jeste jedan zagađivač, ali je nesumnjivo najveći zagađivač industrija. Za tu oblast, međutim, godinama nisu doneti planovi za upravljanje otpadom, ne postoje postrojenja za tretman, a nadzor je samo delimičan. Na ovo upozorava i Državna revizorska institucija, ali bi uz državu, svoj doprinos trebalo da daju i same kompanije. Kao neko ko je lično i iskreno posvećen održivom razvoju i kao član kompanije Hemofarm i STADA grupe koje na najkonkretniji način iskazuju da je to moguće, smatram da imam i pravo i obavezu da na mogućnosti tog doprinosa ukažem. Razlozi su brojni: od toga da našu društvenu odgovornost već osam godina dokazujemo i izveštavanjem o održivom razvoju, preko postignutih rezultata, do činjenice da su i naši ljudi u početku sa nerazumevanjem ušli u čitavu priču, ali da danas predstavljaju ne samo ambasadore održivog razvoja, već ga i istinski žive. Mi danas svi razumemo da doprinos dajemo inovativnim rešenjima proizvodnje kojima štedimo resurse, drastično smanjujemo zagađenja. Uz porast proizvodnje mi tako svake godine obaramo rekorde i u zaštiti životne sredine. Primera radi, porastom upotrebe recikliranog kartona koja je veća od 80 odsto, samo pakovanjem Hemofarmovih proizvoda u kutijice od recikliranog materijala sačuvali smo više od 17.000 stabala. Ali, posvećenost održivom razvoju svako od naših 3.000 zaposlenih iskazuje i svakodnevnim malim odgovornim delima kao što su zatvaranje vode dok peremo zube, upotreba LED rasvete, deljenje istih kola u dovoženju na posao, vožnja biciklom, akcije pošumljavanja i snaženja lokalnih zajednica u kojima poslujemo. U tom pogledu, mi predstavljamo u Srbiji, nažalost, još uvek mali broj kompanija koje svojim ponašanjem učestvuju ne samo u očuvanju životne sredine, nego i u edukaciji građana i davanjem sopstvenog primera. U svetu, međutim, svest o značaju o održivom razvoju drastično raste upravo u oblasti biznisa. Svetski ekonomski forum je još pre dve godine konstatovao da kompanije koje ne posluju u skladu sa standardima ciljeva održivog razvoja (SDG), posle 2025. neće ni biti u prilici da posluju. Uz to, najveće svetske kompanije već odavno su shvatile da im se to i isplati, jer uspešan biznis nije ni moguć u svetu nejednakosti, siromaštva i zabrinjavajućih klimatskih promena. Na to zbog odnosa poslovnih rizika i poslovnih mogućnosti, sve više pažnje obraćaju i investitori, ali u sve značajnijoj meri i sami potrošači. Globalno istraživanje PwC pokazalo je da 78 odsto kupaca iskazuje veću želju da kupi robu/usluge firmi koje su posvećene održivom razvoju. Potrošači žele sve - proizvod visokih performansi, adekvatnu cenu i prepoznavanje svrhe proizvoda/usluge koja im je bliska. Zadovoljenje tih zahteva može da postigne samo kompanija koja je u potpunosti posvećena održivom razvoju. Pa ipak, mnogi i dalje ne razumeju ni šta održivi razvoj znači. Kada želimo da pojednostavimo odgovor, mi u Hemofarmu kažemo da to znači da dobro poznajemo i vodimo posao kojim se bavimo, ali da znamo da ne postojimo sami za sebe i samo zbog sebe. Takođe, da sa aspekta održivog razvoja nisu bitni samo rezultati, već i način na koji se do njih došlo. U tom smislu, uz primenu visoke tehnologije koja obezbeđuje zaštitu životne sredine i uz postignute rezultate mi smo u godini za nama organizovali čak 90 pojedinačnih akcija koje su predstavljale konkretne doprinose zajednici i okruženju. U tome smo ostvarili izuzetno značajna partnerstva i stvorili osnov za građenje novih savezništava za bolje društvo. Ulaskom u novu dekadu 21. veka, ulazimo i u novu, sedmu deceniju postojanja Hemofarma, a svoj 60. rođendan pretvorićemo u višemesečnu zajedničku proslavu zdravlja ljudi i planete. Iskreno verujemo da će u tom slavljenju života sa nama učestvovati sve više kompanija, ali i građana. Onih koji znaju da i mnogo malih dela čini velike poduhvate. Za žene, uostalom postoje mnogo privlačniji pozivi od onog: „Ženee, keseee…“