Tri priče o istom

KULT LIČNOSTI Ja sam vaš Vođa. Ako me volite, biće vam lakše. Grešite ako mislite da ja sebe volim više nego što ćete me vi voleti. Prljavi ste i glupi i niko vas ne voli. A evo ja, jedino ja, prihvatam vas kao svoje, neradnici moji, bagro draga. I sam sam potekao iz ove sujeverne i primitivne sredine, što me čini jednim od vas. Ipak, sudbina i Bog su hteli da vam ja pokažem put i da nestanu vaše grbe i prištevi. Grešnici moji glupi, konačno ste shvatili da sam ja bolji od svih prethodnih, da je preda mnom izazov s kojim se niko do sada nije sreo. Ja sam istorija koju ste izabrali da stvarate. Ništa mi za vas, dragi moji grešni podanici, nije teško da uradim. Samo, morate znati da jedino ja znam šta je za vas dobro. Ko bi vas takve hteo?! Musavi, bez morala, secikese i bludnici, to ste vi. Dajem vam nadu, jadnici. Možda od vas nekad i bude nešto, ako budete dovoljno ponizni da shvatite moju misiju. Bacaću vam mrvice koje ostanu od važnih državničkih poslova, koje zbog vaše tupavosti i nesposobnosti moram da obavljam. Mislite da ja ne bih sada uživao, onako kako u neradu baš vi uživate, prokletnici? Mislite li da svoje slobodno vreme koje nemam, ne bih delio sa vama po trgovima, pevajući i igrajući? Ali, neko mora jer vi ne morate i nećete, dokoni besposličari. A primetili ste da koliko god me mrzeli, još više me volite. Gledate me nekad s mržnjom i osećate zadovoljstvo usled svoje mržnje. To je ljubav ako niste znali, a niste jer vi bez mržnje ne umete ni da volite. Moji vam sledbenici, a tek su to ulizice i prevaranti, savetuju da u novčanicima nosite moju sliku, kad već para nemate. Ja to nisam zahtevao. Kao što nisam zahtevao da nemilice trošite svoje novce na kocku, blud i materijalne vrednosti. Ja sam iznad toga. Ja postojim, vi zaključujete, iako to niste zaslužili. Zato, zaključujte pametno, osluškujte i ne vrpoljite se u stolicama kao loši đaci. Vaše mane su neiscrpne i niko ih toliko dobro ne poznaje kao što ih ja poznajem. A i stvaram ih jer previše slobode za vas varvare neko mora da ograniči. Svoje sisteme uklapajte u moj sistem. Vi o sistemima ništa ne znate jer da znate, ne bih ja bio na ovom mestu, nego vi. Kada jedete, jedite kao ja. Kada spavate, spavajte kao ja. Kada radite, ako ikad išta radite lenštine obične, radite kao ja. I imajte na umu samo jedno: Ja to sve bolje radim od vas. O meni se ispredaju priče, o mojim moćima, mojim kvalitetima, a o vama se samo priča ono loše, ono što vas čini grešnicima. Što pre shvatite da se mi dodirujemo samo negde u beskonačnosti, to će vam ovozemaljski život biti lakši. Molite se da ja budem sa vama i na „onom svetu“, ako ikad umrem. Iskreno ću ceniti onu šačicu maloumnika koja mi oponira. Kad njih budete gledali, znaćete šta vam je činiti. Ako ih ne preostane, sam ću ih stvarati i za taj rad nagrađivati. Biti alternativa meni, to je kao biti alternativa Bogu. Ja stvaram, oni hoće da ruše, a da im zabiberim čorbu, umetnuću svoje najbolje ljude u njihove redove da ih inspirišu za pravljenje „Vavilonske kule“. I taman kada budu mislili da su na korak do uspeha, rasuću ih na sve strane, podeljene, razjedinjene, sa različitim jezicima u glavama i mislima, da se ne razumeju i međusobno optužuju. Jer, „kulu“ ću ja napraviti, onu pravu, u vašim snovima. Zato, odmah nakon što popijem ove plave i žute pilule i nakon elektrošokova na koje sad moram da krenem, zakazujem novi susret. Videćete, biće i vama bolje. Zar ne, doktore? DRŽAVA A bio je to veliki cirkus. On je bio žongler. Imao je modrice i flastere po glavi od silnih čunjeva koji su ga nemilice udarali zbog ispadanja. Ona je bila akrobata i dreser konja. Sa gipsom je čekala da prođu tri nedelje i da pokuša ponovo, negde, možda. Oni su bili klovnovi, i najsmešniji su bili kada bi se svađali oko toga zašto se niko smejao nije tokom predstave. Pa i potukli su se onomad. On, koji je bio krotitelj lavova, bezuspešno je pokušavao da jede supu levom rukom jer mu je desna bila odgrižena. Ona je promašila ruke usled nesklada sa njim, koji nije uspeo da je uhvati usred „Salta mortale“. Krivog vrata, više nije razgovarala sa njim, a on je jednom pao i sa trapeza, pokušavajući da balansira bezuspešno. On je bio mađioničar i ispadali su mu zečevi iz šešira, ranije nego što je u triku trebalo i čak je i pomoćnicu, a ona je bila njegova pomoćnica, proburazio u stomak dok je čučala u onoj kutiji od tri dela. Oni su bili psi i istrčali su usred predstave jer je u šatru uletela mačka, pa su za njom pojurili. On, koji ih je dresirao, prešao je na medveda koji vozi bicikl, iako ni sam nije znao da vozi bicikl, pa se propio od ljubomore. Oni, slonovi, bili su prodati nekom zoološkom vrtu jer ni za seno nije bilo novca. On je bio vlasnik cirkusa i konferansije, i žena ga je prebila jer je varao sa njom, ženom od gume, koja se ukočila, pa je usred bolnih ispada ispričala sve dogodovštine koje je upražnjavala sa njim. Žena vlasnika cirkusa je potom pobegla sa jednim patuljkom, koji je iz najčudnijih razloga izrastao, pa cirkusu više nije bio zanimljiv. Ona, publika, pokrala je poslednji deo šatora i skoro sve rekvizite koji će docnije biti upotrebljeni na najbizarnije načine. A bio je to veliki cirkus. DVORSKA LUDA Onda je ovaj kraj Srbije bio gotovo sasvim pust, ne znam: ili je to bilo zbog kakvog iselenija, ili su Turci narod rasterali, ili je kuga pomorila. Prota Mateja Nenadović Šta ćeš da učiniš, vladaru moj? Kuga je svuda oko nas. Šta ćeš da preduzmeš? Umiru ljudi svakodnevno. Neki su već odavno pobegli, vladaru moj, a ovi koji su ostali sede i čekaju. Valjda tvoju odluku, tvoju pomoć. Ili pomoć od Boga. Eno, crkve su pune. Hiljade se mole i iščekuju milost. Ispred tvoje palate stoje mnogi drugi. Obećao si im život, a smrt im svakodnevno na vrata kuca i decu im poziva. Stradaju, vladaru moj, najslabiji, najkrhkiji. I krčme su pune. Opijaju se ljudi i bludniče. Misle, Božja kazna ih je stigla, pa čemu onda uzdržavati se. Unezverenih, zakrvavljenih pogleda, neopranim rukama dodiruju jedni druge. Širi se bolest. Šta ćeš da uradiš, vladaru moj? Neki pokušavaju da probiju žicom omeđene granice. Po svaku cenu. A obećao si im da ćeš pacove pobiti. Pacove koji truju i koji bolest prenose. Rekao si: „Ja imam način kojim ću istrebiti štetočine!“ I buve i vaške si pominjao. A sve ih je više, vladaru moj. I pričao si da će kazna Božja da se strovali na neprijatelje naše. A vidi sada... kako ti se cere dok tvoj narod zagnojenih limfnih žlezda i potamnele kože, iščekuje sudnji dan. I to ti nije bilo dosta, već si prvo izmišljao da je onaj kome si glavu skinuo, i to javno, da je taj uzrok čemeru zbog kojeg nas preziru svi... pa i Bog, rekao si. Pa si posle pokušao da obnaroduješ da se svetu vaskolikom kraj sprema i da je nemoguće sudbinu izbeći. Ali u taj smak skoro niko više ne veruje gospodaru, jer kad narod bolest dohvati i kada smrt živi ravnopravno sa čovekom, tada mu život mio postane. Miliji nego inače. I pomoć si obećavao. Rekao si da leka ima. Leka za kugu, vladaru moj. Da ga čuvaju druidi, braća naša. A onda si preobukao one vašljive dvorjane, da zamajavaju pobunjeni narod. Nakon toga si vrata dvora zauvek zaključao. Sakrio si se od svoje senke iščekujući čudo u koje ni sam ne veruješ. I evo te sad, ovde ispred mene. Osluškuješ svaki mogući treptaj, svrab ili gorušicu. „Da nisam i ja oboleo“, pitaš se. Neću više za tebe da žongliram. Nit’ ću da ti imitiram životinje. Ne. Neću ti ni viceve i šale prepričavati. Kuga vlada, vladaru moj... a ne ti. I sada zbogom, jer odlazim da glodarima, štetočinama i bolesti osmeh izmamljujem. Da sluga pravom vladaru budem. Ipak, čisto vica radi, da mogu smrti da prepričavam iščekujući njen kikot, pitam te još jednom: „Šta ćeš ti da učiniš... vladaru moj?“ (Priče su napisane 2013. i 2014. godine)