Atlantski savet nije grešan

1. Smatramo da je profesionalno nekorektno komentarisati događanja na međunarodnoj konferenciji Atlantskog saveta SCG (Sv. Stefan, 7. do 9. oktobar 2004), kojoj vaš novinar nije prisustvovao. Posebno je nekorektno reći da je skup bio posvećen “zadacima koje Srbija i Crna Gora treba da ispune ako žele pod okrilje moćne alijanse”. Da je bio tamo, vaš novinar bi znao da je tema skupa bila: “Zapadni Balkan - regionalna bezbednost i vizija zajedničkog delovanja na ostvarivanju ciljeva evroatlantskih integracija”. U radu skupa učestvovali su predstavnici evroatlantskih organizacija iz većine evropskih zemalja (uključujući i Rusiju), Kanade i trojica visokih predstavnika NATO-a (od kojih nijedan nije iz SAD - nije dovoljno da se neko zove Robert Seri da bi bio Amerikanac). Pokrovitelj Konferencije bila je Vlada Crne Gore. U radu skupa dominirale su tri teme. (1) Problemi ....Srbije i Crne Gore na putu priključenja evroatlantskim integracijama; 2 Preostali politički problemi u oblasti Zapadnog Balkana; principi, modaliteti i dinamika rešavanja, i 3) Intenziviranje regionalne saradnje zemalja Zapadnog Balkana. Dakle, reč je o temama koje se direktno tiču bezbednosti regiona i smatramo da je sasvim logično da u radu tog skupa učestvuju i predstavnici Ministarstva odbrane.

2. U antrfileu teksta, pod naslovom “Ko odlučuje o sudbini Vojske” navodi se nekoliko imena, sa po jednom ili više odrednica koje bi trebalo da sugerišu njihov “bekgraund” i odlučujuću ulogu u kreiranju reformi sistema odbrane. Odgovorno tvrdimo da nijedan od pet pomoćnika ministra odbrane, kao ni načelnik GŠ nisu članovi Atlantskog saveta. Takođe, nijedan načelnik uprave u Ministarstvu odbrane ili Generalštabu nije član Atlantskog saveta. Zato smatramo da nasilna sugestija da ljudi iz Atlantskog saveta presudno utiču na te promene jednostavno ne stoji.

Od dolaska ministra Davinića u MO, u njegovom timu su se našla samo dva čoveka iz Atlantskog saveta: Miloš Ladičorbić, savetnik za obaveštajno-bezbednosne službe (penzionisani kapetan bojnog broda i bivši načelnik Obaveštajne uprave GŠ VJ) i Veljko Kadijević, savetnik za reformu sistema odbrane (bivši oficir VJ i vojno-politički analitičar). Dakle, reč je o angažovanju dva stručnjaka na mestu savetnika, bez ikakve izvršne funkcije u tom sistemu. Reforme sistema odbrane projektuje i realizuje tim stručnjaka iz samog Ministarstva odbrane i Generalštaba VSCG. Reč je o projektu koji je urađen znatno ranije i koji je, nažalost, skupljao prašinu čekajući tim koji bi bio spreman da ga realizuje. Sada, kada su te reforme praktično na delu, izgleda postaje presudno važno ko su njihovi autori, a ne koliko su one valjane.

Pored toga, ne možemo da se ne zapitamo da li je u demokratskoj zemlji, koja teži priključenju evroatlantskim integracijama (i to je proklamovala kao državnu politiku), greh pripadati nevladinoj organizaciji koja se zalaže za te iste integracije. Ili još preciznije, da li je greh ako oni koji se godinama zalažu za te integracije dobiju priliku da tom procesu, u praksi, daju i svoj mali doprinos. Ipak, podsećamo čitaoce NIN-a da je ministar Davinić odmah po imenovanju na tu funkciju zamrzao svoje članstvo u Upravnom odboru Atlantskog saveta.

Treći čovek čije se ime proteklih dana pominje u kontekstu “dominantnog” uticaja Atlantskog saveta na reforme u sistemu odbrane jeste Vladan Živulović, direktor Fonda za reformu sistema odbrane. Reč je o uglednom beogradskom advokatu, stručnjaku za problematiku poslovanja sa nekretninama sa višedecenijskim iskustvom, koga je na to mesto imenovao Savet ministara (a ne Ministarstvo odbrane, kako sugeriše vaš novinar). Smatramo da je suvišno i pominjati da je Fond izuzetno značajna institucija za prateće sadržaje reforme (zbrinjavanje vojnih beskućnika, socijalni programi za višak kadra, poboljšanje standarda pripadnika Vojske, itd). O radu gospodina Živulovića javnost treba da sudi na osnovu rezultata, a ne na osnovu pripadnosti ovoj ili onoj nevladinoj organizaciji.

Na kraju, moramo postaviti i jedno pitanje: da li je vaš novinar zaista uveren da tri čoveka (od kojih dvojica nemaju egzekutivnu funkciju, a treći i nije u MO) mogu presudno uticati na sistem odbrane koji broji oko 70 000 ljudi? Takvom logikom se vređa veliki broj vrhunskih stručnjaka u sistemu odbrane, koji su dali veliki doprinos aktuelnim reformama. Uostalom, ove reforme su započete pre više od godinu i po dana, kada je ministar odbrane bio gospodin Boris Tadić i tim ministra Davinića samo pokušava da ih realizuje u celosti.

Marko Kovačević, član

Upravnog odbora Atlantskog saveta SCG

Odgovor našeg novinara u sledećem broju.