Arhiva

Radoslav Ćebić (1972-2020)

D. Nikoletić | 20. septembar 2023 | 01:00
R adoslav Ćebić, ili naprosto – Ćeba, kako su ga zvali svi koji su ga znali, „bio je jedinstven čovek, džentlmen i šmeker, sa antičkim osećajem za moral“. „Podjednako spreman da nekome reši problem, i angažuje se da organizuje žurku“. „Talentovan, sposoban, pun znanja“, imao je dve profesije, novinarsku i filmsku, „ali ni to nije zadovoljavalo njegove ambicije“. Zato je na često pitanje svojih klasića sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu „šta sad radi Ćeba“, mogao da sledi odgovor „eno ga na Aljasci, radi na nekom istraživanju.“ „Svaka ga je nepravda bolela, prezirao je laž i licemerje, nikad nije pribegavao liniji manjeg otpora“. Najzahtevniji prema sebi, ukazivao je i drugima na greške, „ni po babu, ni po stričevima“. Uvek se preispitivao ne bi li dosegao najviše profesionalne i etičke standarde. „NJegovo srce kucalo je samo dobrotu.“ Ovako su se novinari Vremena i kolege sa klase montaže na FDU oprostili od svog omiljenog saradnika, obraćajući mu se onlajn, na kakvu komemoraciju upućuju aktuelna (korona) pravila ispraćaja. Ćeba je nastradao u automobilskoj nesreći, u petak, 1. maja, na radnički praznik, simbolično. Rođen 1972. godine u Sarajevu, u Vreme je došao 2006, da bi u okviru produkcije Vreme Filma montirao TV serijal Jedinica. Bio je koautor dokumentarnih filmova Pad Krajine, Atentat na Đinđića – Medijska pozadina, Bombardovanje i Peti oktobar – Konačni obračun. Publici je možda bio najpoznatiji kao reditelj Zumiranja, emisija Vremena. U Vremenu je objavljivao i tekstove. Tokom karijere, sarađivao je sa Produkcijskom grupom Mreža, RTS, Televizijom Nova S. Smrt ga je zatekla u radu na dokumentarnom filmu o ilegalnom rušenju u beogradskoj Savamali u izbornoj noći 24. aprila 2016. Pamtićemo ga.