Lovljenje dame

Interesantnom žrtvom pešaka Širov je saterao belu damu u tesnac i, posle grube greške belog, konačno je zarobio. Naravno, ostatak partije bila je formalnost, ali je i to Širov, energičnim potezima, razrešio.

1. Sf3, d5, 2. d4, c6, 3. c4, Sf6, 4. cd.

Varijanta izmene u Slovenskoj odbrani obično služi za postizanje remija.

4... cd, 5. Sc3, Sc6, 6. Lf4, Lf5, 7. e3, e6, 8. Lb5.

Ovu varijantu voleo je da igra Botvinik.

8... Sd7, 9. Da4, Tc8.

Interesantna pešačka žrtva.

10. Lc6, Tc6, 11. Da7, Dc8.

Već preti Tc3.

12. Da5, Ld3.

Tačno je da crni nema pešaka, ali zato je bela dama u neugodnom položaju, a nema ni rokade.

13. Kd2, b6, 14. Da7, Lb4!

Posle 13. Kd3 dolazi 14... Tc3+ i beli bi vrlo brzo bio izgubljen.

15. Thc1, Lb5, 16. Kd1, Lc3, 17. bc, La6, 18. a4, 0-0, 19. a5, b5.

Bela dama nema poteza, pa se čeka plan realizacije prednosti crnog.

20. Se1?

Bolje je bilo 20. h4.

20... g5!

Ne sme da se uzme na g5 zbog Tc7 i pada dama.

21. Lg3, f5, 22. Sd3 (Vidite dijagram)

22... f4!

Bela dama je ulovljena i tako je partija, realno, završena. Ali, po “dobrom” novom običaju, igra se do kraja.

23. ef, Tc7, 24. Dc7, Dc7, 25. fg, Dc4, 26. Sb4, e5, 27. Sa6, ed, 28. Sc7, dc, 29. a6, Sc5, 30. a7, Df1+. Beli predaje.

Razgovor sa Kaisom Na jednom od čuvenih superturnira u Linaresu (Španija), mislim da je bio 1991. godine, ušao sam u salu za igru u hotelu “Anibal”. U malenoj i prepunoj sali apsolutna tišina. Svi pogledi bili su uprti u golobradog Vasilija Ivančuka. Pogled mladog ukrajinskog šahovskog bisera bio je uperen ne na tablu, nego u nebo. Jednom rukom je čupkao brčiće i nešto šaputao. Posle dužeg razmišljanja u kritičnoj poziciji (mislim da je igrao protiv Kasparova), spustio je pogled na tablu i hitrim pokretom odigrao potez posle kojeg se pozicija protivnika, do tada naizgled solidna, jednostavno, srušila. Odjeknuo je jedan, pa dva, a zatim prava salva aplauza. Sudije su mahanjem ruku smirivali publiku, a urednik šahovske rubrike “Ekspresa” Branislav Rakić mi je oduševljeno rekao: “Očevidno je Vasilij razgovarao sa boginjom Kaisom.” Ivančuk je upisao potez i dugim korakom napustio salu. Krenuo sam za njim da udahnem svež vazduh. Nagnut kao da kašlje, Ivančuk je u hodu ispuštao kratke i glasne uzvike, bolje reći krike. Kratkim trotoarom do ulice napravio je dva-tri kruga i vratio se u salu. “To je samo specifičan vid pražnjenja od nagomilane psihičke energije genijalnog šahiste”, objasnio mi je kasnije naš poznati profesor psihijatrije i šahista doktor Jovan Marić. LJubiša Stojilković