Arhiva

Sve će to Vlada sabrati

Sandra Petrušić | 20. septembar 2023 | 01:00
Slika polugolih i bolesnih ljudi koje lekar pregleda ispred kovid-ambulante, lišenih prava na privatnost, dostojanstvo i adekvatno lečenje, postala je mera uspeha naše pobede nad koronom. Ali, kome je uopšte više potrebna ta pobeda kada su izbori završeni i kada su oni kojima je to bilo važnije od bilo čijeg života, obezbedili još jednu četvorogodišnju turu vlasti. Pa šta ako nema dovoljno bolnica da zbrinu sve bolesne? Pa šta ako i u onima koje imamo nema dovoljno posteljine, pa su građani samoinicijativno morali da otvaraju račune za prikupljanje pomoći i zbog humanitarne katastrofe „vratili“ daleko više od onih100 evra? Srbija je u ovom trenutku na 11. mestu u Evropi po intenzitetu zaraze (nadmašila je i zemlje kojima se podsmevala zbog taktike „imuniteta krda“ poput Švedske i Velike Britanije) i to ne na osnovu stvarnih cifara, već onih koje nam stižu iz „Batuta“ i koje prihvataju stručnjaci iz Kriznog štaba. Ali, tako je kako je. Uzaludno je deo građana rizikovao svoje živote i zdravlje u pokušaju da protestima primora vlast da promeni one koji će nas voditi kroz epidemiju – ostala je ista postava, a posledice su ne samo porast broja obolelih zbog okupljanja već i porast broja obolelih zbog sumanutog bacanja suzavca (čak su i SAD zabranile njegovu upotrebu tokom pandemije), kao i daleko teže kliničke slike do kojih dovodi upala sluznica usled hemijskog oružja. Naravno, te naštelovane brojke neće saopštavati Vučić, jer čak ni on, uz svu bezobzirnost prema istini, ne bi mogao da kao veličanstvenu pobedu predstavi to što se trenutno i u sportske hale smeštaju pacijenti kojima je potreban kiseonik i što je nepoznat broj aktivnih slučajeva (onih kojima je dijagnostikovan kovid i koji mogu da šire infekciju, bez obzira na težinu kliničke slike) rasejan u društvu bez ikakve kontrole. Govornicu je prepustio bivšoj premijerki i bivšem ministru zdravlja, da smisle kako znaju i umeju (ukoliko žele da budu i budući) da ga i u ovoj prilici predstave kao heroja. Recimo da u pravilnim razmacima ponavljaju da zahvaljujući predsedniku Srbije imamo najveći broj testova u galaksiji i da taj podatak, po pravilu i bez ikakve samilosti prema žrtvama i novoobolelima, uvek saopštavaju kao prvi. A na građanima je da ne veruju svojim očima i dugim redovima za testiranje, već da kao istinu prihvate da Srbija zbilja testira sedam ili devet hiljada ljudi dnevno i da je procenat pozitivnih samo nekoliko, a ne 50 ili 70 odsto, kako nam javljaju iz pojedinih lokalnih zavoda. I da se testiranje vrši redovno i pravovremeno, uvek kada za to postoje indikacije. Pa neće biti. U Zavodu za javno zdravlje Kruševac nedavno su predočili da čekaju rezultate 600 briseva uzorkovanih od 6. do 17. jula, koji nisu stigli iz referentnih laboratorija. U zaječarskom i borskom okrugu su došli do zaključka da im rezultati koji kasne 10 dana ne znače ništa jer ne mogu na vreme da krenu sa izolacijom pacijenata (dakle, sa onim što Krizni štab više ne radi na nivou Srbije jer se epidemija otela kontroli i više nisu u stanju da prate kontakte), pa su na zajedničkom sastanku sa predsednicima opština Timočke Krajine doneli odluku da „pod hitno“ kupe laboratoriju za PCR testiranja, koja bi se obavila preko grada Zaječara, a koju bi svi zajednički finansirali. „Teško je uopšte komentarisati zvanične podatke, jer ne odgovaraju situaciji na terenu i veoma su šturi i netransparentni. Na primer, uopšte nema podataka o novoobolelima i umrlima po opštinama i okruzima, niti o polnoj i starosnoj strukturi obolelih i preminulih, te je teško praviti poređenja epidemije u Srbiji s drugim zemljama. Postoji nekoliko problema na koje niko iz Kriznog štaba nije odgovorio, a više puta su tražena pojašnjenja. Od tih više hiljada testova dnevno, ne znamo koliko ’otpada’ na PCR dijagnostiku, koliko na brze testove, a koliko na ’pravu’ serologiju. Na primer, 4. jula, prema zvaničnim podacima, u Srbiji je zabeleženo svega 325 slučajeva novoobolelih i osam smrtnih ishoda. Dr Kon je izjavio: ’U Beogradu je 85 odsto pozitivnih od onih koji se testiraju i to je snažan podatak’. Ako uzmemo kao reper podatak da se u jednom beogradskom domu zdravlja pregleda između 140 i 160 ljudi (a testira oko 40 odsto pregledanih), da Beograd ima 16 domova zdravlja, dve dodatne kovid-ambulante koje rade i noću, kao i da je moguće testiranje u `Batutu`, Torlaku, Zavodu za zaštitu zdravlja studenata i Klinici za infektivne bolesti i KBC Bežanijska kosa, jasno je da se testira više od 1.000 ljudi dnevno. Čak i da je pozitivnost na testu 50 odsto (a veća je, jer su kriterijumi za testiranje izuzetno pooštreni), to znači da samo grad Beograd dnevno ima više od 500 novoobolelih“, kaže dr Jovana Milić, članica infektološkog istraživačkog tima Univerzitetske bolnice u Modeni. Odgovor da li je stvarno tako i da li brzi testovi ulaze u broj od 9.000, kojim se vlast hvali (Vučić najavljuje da će uskoro biti i 12.000 testova dnevno), samo je još jedan u nizu koji aktuelni Krizni štab nema. Dr Darija Kisić Tepavčević je izričita – saopštava se samo rezultat PCR testova u koji ulazi i retestiranje i testiranje na lični zahtev, dok je dr Predrag Kon još izričitiji – u taj broj ulaze i serološki i on ne zna zašto se govori drugačije. Ni kada se broje pozitivni usklađenost nije bolja. Dr Kon tvrdi da je 13. jula, od nešto više od 900 sumnjivih slučajeva u glavnom gradu, čak 301 osoba ili 32 odsto bilo pozitivnih, dok je prema zvaničnim podacima tog dana na teritoriji Srbije ukupno zaraženo 279, a od broja testiranih, pozitivnih je bilo samo 4,03 odsto. Nažalost, konferencije za novinare koje su vraćene tek kada je Srbija počela da liči na ratnu zonu, nisu upriličene da bi informisale građane o stvarnom stanju, već da bi ih uverile da je stvarno stanje samo ono što kaže Krizni štab i politički vrh. „Draga novinarka, medicina nije matematika i medicina nije statistika. Bavimo se ljudima, bavimo se njihovim lečenjem, a za statistiku će biti vremena. Koliki je broj aktivnih slučajeva? Moraćete prvo da naučite šta su aktivni slučajevi. Teško je da pričamo kada vi niste iz struke medicine. Sada bi vi trebalo da završite medicinski fakultet da biste razumeli. Vi sada hoćete da naučite nešto što ljudi uče po šest godina“, bio je jedan od prikladnih odgovora Zlatibora Lončara. Bezobrazluk ili nešto drugo? Aktivni slučajevi su azbuka, na osnovu njih se određuje da li stanovnici jedne zemlje mogu da putuju u drugu. Recimo EU ne dozvoljava ulazak na svoju teritoriju građanima onih zemalja u kojima je broj aktivnih slučajeva veći od 18 na 100.000 stanovnika i to je za pet minuta morao da savlada svaki novinar koji izveštava o koroni. Međutim, možda je Lončaru stvarno bilo potrebno šest godina da bi to naučio, pa je bio sasvim ozbiljan tokom edukacije sedme sile. I još ozbiljniji kada je tvrdio da je haos koji „Batut“ pravi izveštavajući o broju zaraženih samo tričava neusklađenost podataka, nebitna po tok epidemije i po epidemiološke mere koje bi nacionalni štabovi morali da donose u skladu sa specifičnostima svoje situacije, jer poruka – nosite masku i primenjujte fizičku distancu nije dovoljna u trenutku kada je na respiratoru 180 ljudi (čak i trudnice) i kada se zdravstveni sistem raspada jer ne može da sanira ni kovid ni nekovid pacijente („Problem koji ćemo tek osetiti je to što su pacijenti sa drugim oboljenjima, koja nisu kovid, tri meseca propustili u nekoj dijagnostici, lečenju, što će se sigurno odraziti na naše javno zdravlje“, kaže dr Vladimir Žugić, načelnik za pulmologiju KCS). Jedna od najupečatljivijih neusklađenosti ovih dana je broj novoobolelih pacijenata koje na dnevnom nivou objavljuju lokalni zavodi za javno zdravlje (na osnovu njih možemo da zaključimo da dnevni broj obolelih ide i preko 1.000) i onih koji se nalaze na sajtu covid19.rs. Na razliku u podacima primećenu za 19. juli, na kojoj su insistirali novinari, stigla su dva objašnjenja. Prvo je izgovorio Lončar: „Tu imate veliki broj ljudi koji dobijaju ponovljeni PCR test i jedan manji broj ljudi koji se tri puta dnevno testiraju. Odu na tri mesta jer se plaše da će biti neki zastoj i isti pozitivan se pojavi u tri laboratorije.“ Ta izjava je bila pravo iznenađenje imajući u vidu da je samo dva dana ranije izgovorio: „Izvinite što su nam prioriteti oni sa simptomima i za koje proceni struka da treba da budu testirani, nisu nam prioritet oni koji bi se testirali svaki dan.“ Zbog toga je breme pojašnjenja na sebe preuzela direktorka „Batuta“ dr Verica Jovanović: „To su sumarni podaci koji se u jednom danu, zbog zastoja koji je bio u prethodnom periodu, dogode na teritoriji jednog okruga. Mi smo vrlo srećni kada se podaci pravovremeno isporučuju. Ne radi se o podacima koji su tog dana pristigli, već su oni nekada uvećani za broj zaostalih iz prethodnih dana.“ E, to bi još i moglo da se proguta kada bi u pitanju bio samo taj jedan jedini datum – 19. jul. Tačno je da zbog kašnjenja rezultata može doći do toga da u jednom okrugu u jednom danu bude drastično više zabeleženo nego u prethodnom, ali to bi se odrazilo samo kada zaostali rezultati stignu. Međutim, u podacima koje lokalni zavodi i instituti daju ne vidi se pad, već se broj zaraženih kontinuirano povećava, a samim tim i neusklađenost sa „Batutovim“ podacima. Recimo, već 7. jula, u trenutku kada je prema zvaničnim podacima u Srbiji bilo 299 novozaraženih, zbir novozaraženih u samo pet okruga (Mačvanski, Šumadijski, Zlatiborski, Podunavski, Vojvodina) je bio 345. Od tog dana do 20. jula, po podacima koje objavljuje „Batut“ ukupno su zaražene 4.833 osobe. Kada saberemo pojedinačne izveštaje instituta i zavoda za javno zdravlje koji zajedno pokrivaju teritoriju cele Srbije, dolazimo do broja od 7.269. Pri tome, to nije konačna cifra, pošto njoj nedostaju novozaraženi iz Beogradskog, Niškog i Pomoravskog okruga (nadležne ustanove nas u tom periodu nisu obavestile o broju zaraženih ni u jednom jedinom danu posmatranog perioda). Iz ostalih okruga postoje prekidi u izveštavanju i ne možemo znati da li tih dana nije bilo novih rezultata zbog zastoja ili nas o njima nisu obavestili. U svakom slučaju, samo na osnovu podataka u koje možemo biti sigurni, u pomenute dve nedelje „Batut“ je prećutao barem 2.436 novih potvrđenih slučaja kovida-19. Barem, jer pravi broj bez podataka iz Beograda, koji vuče najveći broj novozaraženih, jednostavno nemamo. A i te kako je bitan, jer Lončar tvrdi da je u periodu od 13. do 20. jula, čak 37,91 novozaraženih bilo iz Beograda. Uz Konov podatak da se radi o 301 osobi (broj je u međuvremenu po tvrdnjama Lončara samo rastao zbog protesta), opet dolazimo do toga da je na nivou Srbije broj zaraženih za koje znamo i koji su evidentirani, oko – ako ne i preko – 1.000. To je potvrdio i jedan od članova Kriznog štaba (ne baš tim rečima, ali dovoljno precizno da shvati svako ko bar malo razmisli) direktor Infektivne klinike dr Goran Stevanović: „Glavna razlika je to što je sada mnogo više zaraženih, a samim tim značajno više ljudi sa teškom kliničkom slikom. Kada imate 10 zaraženih u celoj Srbiji, jedan će imati teške simptome. Ako ih imate 15.000 ili 20.000, računajte sami koliko njih je za hospitalizaciju. Zbog toga je u ovom trenutku stanje alarmantnije u odnosu na april.“ I nema sumnje – stanje je alarmantno, sa lažiranim brojkama ili bez njih. I nimalo ne pomaže što dr Branislav Tiodorović najavljuje da ćemo novi talas na jesen dočekati spremni, jer nam nije baš najjasnije kako da preživimo ovaj. Uz Lončarev poziv „na jedinstvo“ koje podrazumeva da štab koji nas je do ovoga doveo i dalje propisuje pravila, a narod ih pokorno prihvata? Pa tako smo i stigli tu gde jesmo.