Hapšenja u VIP salonu

Kažem: vidi ti ovu sliku, i ja bih za nju platila toliko. “I mi smo”, kaže zamenik generalnog direktora Aerodroma “Beograd” Goran Kaličanin dok sa generalnim direktorom tog javnog preduzeća Nebojšom Nedeljkovićem vodi novinare da vide kako izgledaju umetničke slike, svileni tepih i kašičice za kafu “koje su mene najpre iznenadile” (Kaličanin), zbog kojih je uhapšeno 11 ljudi.”Takve kašičice i vi sigurno imate kod kuće, ja ih imam, obične, a ovde koštaju bogatstvo”, kaže Kaličanin. Novinarima je naročito skrenuta pažnja na svileni tepih. “Divan je i ja bih voleo da ga u kući ima svako od nas, ali mi smo javno preduzeće, a za javno preduzeće nije ovaj tepih”, kaže Nedeljković. On se šali kako goste VIP salona moli da ga ne gaze suviše. “Ovo je sve plaćeno našim novcem, a na naš aerodrom ne može da sleti avion kad je magla”, kaže Nedeljković.

Jedanaest ljudi, sa bivšom ministarkom saobraćaja i telekomunikacija Marijom Rašetom-Vukosavljević na čelu uhapšeno je pod sumnjom da je naduvavanjem cena opreme za VIP salon (salon za veoma važne osobe) oštetilo Aerodrom za 220 miliona dinara, a svojim firmama obezbedilo protivpravnu korist.

Rukovodioci Aerodroma “priznaju” da su oni, kad su im pregledom dokumentacije pale u oči astronomske cene pojedinih predmeta, podneli krivičnu prijavu protiv NN lica. Više puta su se izvinjavali novinarima što ništa dalje od toga ne mogu da kažu. Od podnošenja krivične prijave, jedino su MUP-u dostavljali tražena dokumenta. I sami su, posle saopštenja o hapšenjima, u MUP-u pokušavali da saznaju više. Bezuspešno. Sem “provoda” u VIP salonu, novinarima su zato mogli da ponude samo savet da sami pokušaju tamo gde oni nisu uspeli. Ipak, Goran Kaličanin kaže da bi on sve ličnosti (i firme) navedene u saopštenju o hapšenjima lako mogao da, po prirodi njihovog posla, dovede u vezu sa opremom VIP salona. “Ali, otkud tu ministarka za saobraćaj i telekomunikacije, ne znam.” On bi na mestu Rašete pre očekivao nekog drugog ministra.

ISTORIJAT: Rekonstrukcija terminala II Aerodroma “Beograd” po nečemu je slična slučaju aranđelovačke firme “Knjaz Miloš”. Ne vidi se kraj komplikacijama u vezi s tim poslom, a ni broju “žrtava” koje će odneti. Zasad su padale samo ostavke, sad je krenulo i sa hapšenjima. Nema ko nije uključen u slučaj Aerodrom “Beograd”: Vlada Srbije, Evropska banka za obnovu i razvoj, Savet za borbu protiv korupcije, Uprava za javne nabavke. A raskopani terminal Aerodroma “Beograd” koji je trebalo odavno da bude završen, prvi će koristiti učesnici skupštine Evropske banke za obnovu i razvoj koju je Beograd dobio čast da organizuje počevši od 22. maja sledeće godine. Ipak, iako je bivše rukovodstvo JAT-a upozoravalo i kukalo da će proteklog leta nastati saobraćajni kolaps zbog kašnjenja radova, toga nije bilo. Aerodrom se malo istrošio i raskopanom terminalu II obezbedio odgovarajuću alternativu. Gužva je nastala čim je tender za taj posao završen. Pobednički konzilijum sastavljen od dve italijanske (jednoj je na čelu naš čovek) i jedna domaće firme srećno je isplivao iz žalbi nezadovoljnih konkurenata. Drugi pokušaj da se taj posao dovede u pitanje, presekao je ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić posle sastanka sapredstavnicima Evropske investicione banke koja je Srbiji obezbedila kreditom deo novca za ovu rekonstrukciju. Oni su navodno rekli da ih ne zanimaju naši unutrašnji nesporazumi i da poslove ima da obavi firma koja ih je i započela. Aleksandar Lukić, predsednik Komisije za žalbe ponuđača, podneo je ostavku. Niko se nije uzbudio. Čak je ispraćen i podsmehom.

Galantno VIP salon Aerodroma “Beograd” ima 450 kvadrata i predviđeno je da njegova rekonstrukcija košta 1,2 miliona evra. Ali, ispalo je malo skuplje - dva miliona. Umetničke slike su tako, prema dokumentaciji, plaćene 3,7 miliona dinara, dok im je realna vrednost procenjena na 0,7 miliona. Kanta za đubre je, recimo, koštala 12 342 dinara, a nož za desert 1 108 dinara. Kašičica za kafu, čija je realna cena 25 dinara, koštala je 627 dinara. Nosač za salvete plaćen je 16 400 dinara. Prema proceni sadašnjeg rukovodstva Aerodroma “Beograd”, četvorosed je načisto zagrdio - skoro milion dinara.

Kad je na Aerodrom “Beograd” došla nova vlast, ovoga puta menadžement iz stranke G17 plus, slučaj je ponovo stidljivo spomenut i na jednoj zajedničkoj konferenciji za štampu Ministarstva za kapitalne investicije i Aerodroma.

Zamenik generalnog direktora Aerodroma “Beograd” Goran Kaličanin za NIN kaže da je novo aerodromsko rukovodstvo u celom poslu najviše iznenadila činjenica što se od A do Š radilo o klasičnoj divljoj gradnji. “Nije postojala ni studija opravdanosti i izvodljivosti projekta, dakle nije postojala ni studija o tome da li nam je potreban ili nije, a građen je i to na aerodromu koji je objekat od strateškog značaja.” Kaličanin ne tvrdi da nije potreban, ali svakako neophodan nije, a kamoli prioritetan.

Dakle, divlja gradnja usred javnog preduzeća. “A Srbija, koliko je meni poznato, nije ukinula građevinsku inspekciju, pa da niko ne dođe i ne upita šta se tu i sa kojim papirima radi. Niko”, čudi se on. Postoji i neki Zakon o planiranju i izgradnji koji definiše kako se uopšte nešto gradi u ovoj zemlji.

Kako je Evropska investiciona banka dala kredit za posao koji nije potkrepljen potrebnom dokumentacijom?

“To je pitanje koje i nas još muči. Imali smo jedan sastanak sa gospođom Marijom Henike, novim direktorom za zajmove jugoistočnoj Evropi u toj banci. Upoznali smo je sa svim ovim detaljima, ona je bila više nego iznenađena, može se reći šokirana onim što je čula. Ni njoj nije jasno kako je EIB ne samo mogla da odobri kredit u visini 40 odsto ukupnog budžeta te investicije, nego i da dozvoli da se tranše tog kredita povlače mimo procedure koju sama banka predviđa”, kaže Kaličanin.

Kad je novo rukovodstvo prošle godine došlo u Aerodrom, zateklo je četiri objekta u izgradnji: VIP salon, oko koga je sada došlo do tolikih hapšenja, vezni deo između terminala i terminala II, aneks terminala I, proširenje i, kao najvažnije, rekonstrukciju terminala II. Bez potrebne dokumentacije obavljeno je, po njihovim rečima, 70 odsto posla koji čini 30 odsto ukupne vrednosti investicije. “Obavljeni su poslovi demontaže i odnošenja kompletne opreme terminala II, poslovi rušenja zidova, podova, plafona. Obavljeno je jedno potpuno ogoljavanje enterijera tog objekta. Završeni su radovi protivpožarne zaštite i počeli su radovi na sortirnici, najvažnijem delu svakog aerodroma; tu se vrši sortiranje dolazećeg i odlazećeg prtljaga”, kaže Kaličanin.

Ovde Kaličanin opisuje drugu veliku štetu nastalu celim poslom za Aerodrom. Naime, na sortirnicama se radi ubrzano jer su u međuvremenu nabavljeni transportni sistemi iz Holandije i kontradiverziona oprema iz Nemačke. “Za skladištenje te opreme plaćamo 56 000 evra mesečno jer nije mogla da bude doneta pošto je terminal II u takvom stanju da tu opremu nije bilo moguće uskladištiti na pravi način. A ukoliko se na pravi način ne zaštiti od prašine i vlage, može doći do poništavanja garantnog roka opremi koja je koštala 2,5 miliona evra.”

Sreća je što ostala kupljena oprema nije zavisila od završetka terminala II. Recimo, aviomostovi kupljeni od španskog proizvođača koštali su 4,5 miliona evra, a za njihovu kupovinu uzet je kredit od Dojče banke.

Deo poslova na aerodoromu dosad je legalizovan: VIP salon, vezni deo i aneks terminala I, dok se kod ostalih poslova došlo do poslednje faze legalizacije. Konzorcijum firmi - Montanja konstrukcione, Sintezis i Kolubara invest gradnja - još je u poslu. Radovi teku usporenim tempom jer je, sem svega ostalog, i ugovor sa izvođačem radova u najmanju ruku neobičan. Ugovoreni su početni i završni radovi, a sredina nije. Sad je izvođač završio početne radove, a da bi stigao do završnih potrebno je da se ugovore radovi u sredini odnosno ništa manje nego instalacije neophodne da bi terminal bio funkcionalan, da bi imao osvetljenje, klimatizaciju, grejanje, telefone.

Novi menadžment Aerodroma sad razmišlja o tom neophodnom novom ugovoru. Da li novi tender ili ugovor sa dosadašnjim izvođačem? I jedna i druga solucija imaju svojih dobrih i loših strana. “Novi tender i novi izvođač bi ubrzali neke stvari i verovatno bi sve bilo brže i kvalitetnije urađeno. A opet, raspisivanje novog tendera bi oduzelo dosta vremena i teško da bi taj tender mogao da bude završen u roku kraćem od tri meseca, a sve pod uslovom da ne bude nikakvih žalbi učesnika na tenderu”, kaže Kaličanin. Sa ovom dilemom menadžment će ići na Upravni odbor, a onda će se obratiti Ministarstvu za kapitalne investicije, kako odluka ne bi bila samo njihova odgovornost.

Menadžment Aerodroma ne očekuje da bi cela priča mogla da se još jednom vrati na prvi tender, koji je osporavan ali, prema mišljenju Kaličanina, nedorečen Zakon o javnim nabavkama ne daje dovoljno pravnog osnova za njegovo glatko rušenje.

Ko je uhapšen Pored Marije Rašete-Vukosavljević uhapšeni su i: bivši generalni direktor Aerodroma Branislav Vitasović, njegov zamenik Duško Grilihesa, bivši pomoćnik generalnog direktora Slađan Ivković, bivši koordinator razvoja Aleksandar Đorđević bivši direktor Građevinske inspekcije Zoran Popović, vlasnik i direktor preduzeća “Eurosalon” Branislav Stojaković, direktor preduzeća “Termoenergoinženjering” iz Beograda Jovan Đenadić, direktor preduzeća “Kolubara invest gradnja” Dejan Mišović, zamenik direktora “Kolubara invest gradnje” Lazar Bunčić i direktor preduzeća “Abies sistem” Predrag Vuković. U sredu Marija rašeta Vukosvljević je puštena iz pritvora.

“Zakon o javnim nabavkama je u delu kojim se definišu kriterijumi za izbor najpovoljnijih ponuđača toliko nedorečen da ostavlja prostor da favorizujete određenog ponuđača i da to bude u potpunosti u skladu sa Zakonom”, kaže Kaličanin. Zakon, naime, nije predvideo maksimalne raspone odstupanja vrednosti jednog od drugog kriterijuma. Pa kad se pravi analiza ponuđača, radi se jedna višekriterijumska analiza: cene, rokovi, načini plaćanja. “Ako ja vašu firmu hoću da favorizujem, a ona je recimo najjevtinija, reći ću da taj kriterijum cene vredi 100 poena, a kriterujum drugog ponuđača, kvalitet, samo dva poena. Neću imati nikakav problem jer Zakon nije prekršen.”

Tako se večno sporni tender ne može oboriti po osnovu vrednovanja kriterijuma. Bar ne može glatko. Sem ako neko nije spreman da se izloži sudskom sporu koji bi trajao godinama.

Pored svega toga, u pitanju je i opravdanost cele investicije čiji bi početni i završni radovi bi trebalo da progutaju 18 miliona evra, a sredina se još procenjuje. “Procene kažu da bi to koštalo još pet do sedam miliona evra”, kaže Kaličanin.

Sadašnji menadžment Aerodroma “Beograd” odgovorno tvrdi da je celu investiciju teško opravdati. “To je potpuno neopravdana investicija”, gotovo je kategoričan Kaličanin. On podseća da je beogradski aerodrom II kategorije, što znači da ne može da prima avione u nekim meteorološkim uslovima, recimo kad je magla. Sa takvim se problemom susreće prosečno 37 dana godišnje. “Nedavno smo takav slučaj imali tri-četiri dana i ništa nije moglo da sleti i poleti sa aerodroma, a trajalo je od ujutro do podneva.” Prema Kaličaninovom mišljenju, trebalo je ulagati u pistu i navigacione uređaje, a ne u ulepšavanje terminala II. Jer, smatra on, u celom ovom poslu koji će koštati blizu trideset miliona evra, radilo se samo o tom da Aerodrom “Beograd” lepše izgleda.