Arhiva

Ustav iz kabineta

Ana Vučković | 20. septembar 2023 | 01:00

Posle zvaničnog smirivanja rovovskog rata između kabineta na liniji premijer-predsednik, potvrđeno je i da kabinet predsednika Srbije, ustavom obaveznog na kohabitaciju s Vladom Srbije, priprema predlog republičkog ustava. A u timu za pripremu uglavnom su nestranačke ličnosti, ljudi koji nemaju člansku kartu Demokratske stranke.

Čudno je to što Demokratska stranka već ima pripremljenu svoju verziju ustava Srbije, a Tadić se, eto, u tom poslu sada oslanja na svoj kabinet. Da li to predsednik Srbije izgrađuje nezavisnu političku infrastrukturu, odvojenu od stranke kojoj pripada?

Dragan Šutanovac, član Predsedništva DS, ogradivši se prvo od eventualnih dužnosti portparola Predsedništva - i računajući da je već izjavio kako je za njegovu stranku neprihvatljiva ideja da sadašnja Skupština Srbije bude proglašena ustavotvornom, pošto nema legitimitet - kaže da Tadić, ne, dakle, Demokratska stranka, ima oformljenu ekipu koja uveliko vodi ozbiljnu i još nezvaničnu debatu o predlogu ustava. Ništa više i preciznije nije mogao da objasni, jer nije član te ekipe.

“Demokratska stranka nema želju da ostane upamćena kao stranka koja je donela novi ustav. Mi želimo da doprinesemo da ustav koji bude donet ne bude na dobrobit nijedne stranke, nego na dobrobit svakog građanina Srbije”, kaže Šutanovac.

Veza sa dosadašnjim stranačkim naporima na izradi ustava sačuvana je utoliko što je zasad jedini član Tadićevog tima čiji se identitet mogao doznati, Zoran Lutovac, i dosad bio glavni za pravljenje ustava kada je DS u pitanju.

Pošto su konsultacije još u toku, Lutovac nije mogao otkriti identitete ostalih. Zato nam je rekao da je poenta cele priče u tome da predsednik kao integrativna ličnost ima dužnost da pokrene proces dostupan svima, da ukaže na važnost procesa pisanja ustava. “Predlog se zasniva na osnovama dosadašnjeg usaglašavanja predloga i stranaka i stručnjaka (i vladin predlog je na stolu), ali Boris Tadić želi da učini pomak uvažavajući sugestije ne samo stranaka, nego i stručne i šire javnosti.”

Lutovac kaže i da predsednik Srbije ne želi da pretenduje na nametanje nekog svog ustava, već namerava da postigne što širu saglasnost “kako bismo došli do sadržinski kvalitetnijeg ustava koji bi bio prihvaćen od što više političkih aktera i što više građana”. Ne prave se, znači, novi u nizu stranački gledano, konkurentski predlozi ustava.

Lutovac, jedan od učesnika na izradi Ustavne povelje SCG i savetnik Borisa Tadića, smatra da najveću odgovornost za loš odnos prema vrhovnom zakonskom aktu snose političke elite koje ustav koriste u političke svrhe i ne pokušavajući da objasne zašto je to pitanje uopšte važno. Ustav ne bi smeo da bude predmet za raskusurivanje u dnevnopolitičkom preganjanju. Većini građana, pak, jasno je da se radi o nečemu veoma bitnom, ali i, isto tako, da se ustav ne može namazati na hleb. “Ne postoji svest o značaju ustava, o tome da on posredno ili neposredno utiče na sve nas”, kaže Lutovac.

Tako se o donošenju ustava pominjao i Vidovdan, i jesen, sada se priča i o kraju godine. Tadić je rešio da to preseče, dok se od vladajuće koalicije istovremeno očekuje da se otvoreno izjasni šta želi, da pitanje ustava više ne bude u zapećku, da se najzad završe i verbalna obećavanja. Formiranje tima pri Tadićevom kabinetu je “nadstranački, a ne stranački pokušaj da se napravi korak napred”: “Vladin predlog je pokušaj vredan pažnje da se napravi kompromis među strankama. Ali, stranački konsenzus je povoljan, ne i dovoljan. Stranke imaju glavnu ulogu u tom procesu, ali su dužne da ga učine i javnim i dostupnim svim građanima Srbije.”

Tim, pomenimo, čini desetak ljudi koji se “i ideološki dosta razlikuju”. Lutovac: “Da li je neko od njih član ili simpatizer neke stranke - mi ne znamo. Važna je njihova spremnost eksperata da daju lični doprinos u tom procesu.” Nego, šta je sa šuškanjem da se predsednik Srbije i Demokratske stranke “udaljava” od stranačkog života? Lutovac je jasan: “To je sasvim u redu. Tadić je kao predsednik Srbije dužan da istupi korak dalje i da, nadstranački, kao predsednik Republike, dođe do tako važnog papira kakav je ustav.”