Kijev

Drevni grad Kijev poprište je nemira kakvi se ne pamte u Ukrajini, po veličini šestoj zemlji u Evropi. Nisu to najveće demonstracije od kada su se Ukrajinci izjasnili za osamostaljenje, već od kako Kijev postoji. A postoji od šestog veka naše ere.

Zapadni komentatori ovih dana smatraju da se do sada prilično ravnodušno glasačko telo probudilo zbog nedavnih događaja.

Kijev je glavni grad države sa pedeset miliona stanovnika, čiji su glasači podeljeni; jedna polovina za opozicionog kandidata Juščenka koji se uprošćeno smatra prozapadno orijentisanim i Viktora Janukoviča koji se smatra okrenutim prema Putinovoj Rusiji.

Ovih dana se govorilo čak o opasnosti da se Ukrajina raspadne na zapadni i istočni deo, prema pomenutoj orijentaciji. Ali to je malo verovatno.

Ako na vlast dođe Viktor Juščenko, umesto Viktora Janukoviča (gle dvojica Viktora, sa imenom koja znači pobednik, bore se za pobedu!), on neće moći da se do kraja okrene prema Zapadu, a prenebregne svog velikog i moćnog suseda Rusiju, sa kojom je vezuju toliki vekovi istorije. Istorija Rusije i počinje takozvanom kijevskom Rusijom. Otada se Kijev razvijao kao jedan od najvećih gradova Evrope. Upadom Mongola, Kijev je razoren. Italijanski putopisac Đovani dal Karpoini zatekao je 1246. godine samo dve stotine nerazrušenih domova.

Kijev, ili kako ga Ukrajinci zovu Kijiv, po legendi su osnovala tri brata: Kij, Šček i Horiv, a nazvan je po najstarijem bratu.

U vreme prevrata 1917. godine Kijev je bio centar novoproglašene samostalne Ukrajine koja nije sledila boljševičku revoluciju. Ali je kapitulacijom Nemaca Crvena armija osvojila Kijev. Kao odmazdu za ponašanje Kijevljana prestonica, sad već sovjetske Ukrajine, premeštena je u Harkov. Godine 1934. Kijevu se vraća status glavnog grada.

Okupiran od strane Nemaca u Drugom svetskom ratu, Kijev je veoma razoren. Posle rata intenzivno se obnavlja, pa tako kada sam prvi put u njemu boravio 1956. godine, već nije bilo tragova ruševina. Jedino što je u centru preovladala tadašnja socrealistička arhitektura, ili kako je neko zove, staljinska gotika. Kada sam ponovo bio u Kijevu pre dve-tri godine, sa novom orijentacijom posle raspada SSSR-a, obnovljene su mnoge crkve i bogomolje, čija kubeta sjaje zlatnim sjajem.

Lesi Ukrajinka, omiljena pesnikinja među tamošnjim patriotima, jednom je napisala: “Ako se sam oslobađaš, bićeš slobodan; ako oslobađaš drugog, pretvorićeš ga u roba.”