Sve će to narod platiti

Na pitanje da li je energetski sistem Kosova, od 14. decembra 2020. godine, nezavisan od Srbije, moj odgovor je da je taj sistem zaokružen sistem prenosa električne energije na čitavoj teritoriji Kosova kao i da je Kosovo istupilo iz regulatornog bloka EMS koje od tada uključuju Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju. Kosovo je uspostavilo saradnju sa Albanijom, na osnovu sporazuma KOSTT-a i Evropske mreže operatora prenosnog sistema za energiju (ENTSO), koji je potpisan u junu a stupio na snagu 29. septembra 2020. godine. Nema sumnje da su ovo sve važni koraci u izgradnji samoodrživog energetskog sistema. Ali nije dovoljno da bi se uspostavila puna energetska bezbednost. Postizanje ravnopravnosti ne znači i da je ostvarena potpuna nezavisnost kako to tumače političari sa Kosova. Ovim koracima se uvećavaju prihodi kompanija i vlasti Kosova, ali raste i zavisnost od saradnje sa EMS. Istovremeno, KOSNET (Kosovski sistem za prenos energije) i EMS dobijaju priliku za povećano poslovanje u saradnji sa tom i u međuzavisnosti sa drugim zemljama Zapadnog Balkana. Do čitave situacije došlo je zahvaljujući briselskom dijalogu o normalizaciji i neposredno zahvaljujući postizanju Sporazuma o energetici, iz septembra 2013, i saglasnosti 25. avgusta 2015, sa Zaključcima posrednika EU o sprovođenju Sporazuma o energetici iz 2013. Ovi sporazumi su odredili i nove odnose između dva prenosna sistema: EMS i KOSTT, uključujući i pitanje upravljanja trafostanicom „Valač“, na jezeru Gazivode. Stvoreni su osnovi za uvođenje mehanizama kontrole tokova energije između Srbije i Kosova, kao i za kontrolu potrošnje i za naplatu korišćene energije i na teritoriji severa Kosova. Dozvoljeno je i da EPS osnuje kompaniju za prenos energije na severu Kosova, kao i kompanija za trgovinu električnom energijom, ali da to bude u skladu sa nediskriminatornim obavezama koje postoje u okviru Energetske zajednice čiji je član i Srbija. Odlučeno je i da naziv prenosne kompanije bude ElektroSever. Na osnovu ovog dogovora, EMS i KOSTT su, 15. septembra 2014. godine, potpisali Ugovor o interkonekciji i Ugovor o servisnim uslugama i kasnije Akcioni plan. To određuje da će KOSTT postati zasebna kontrolna oblast uz uslov da kompanija ElektroSever prethodno dobije licencu za snabdevanje električnom energijom i da ona postane operativna. Srbija je ispostavila i zahtev za osnivanje kompanije „EPS trgovina“. Za razumevanje nastalog stanja valja znati ono što se u medijima i od političara u Srbiji prećutkuje, a glasi: u Briselskom dijalogu je prihvaćen princip da se dogovori izvršavaju (na primer, registracije, dozvole, licence i slično) u skladu sa zakonodavnim okvirom u Srbiji. Često su Priština i Beograd različito tumačili ovo i to u skladu sa političkim a i ekonomsko-monopolističkim interesima. Takvo ponašanje obrazlagano je nepriznavanjem suvereniteta Kosova, ali je jasno da je Beograd namerno propustio predviđeni rok jer nije mogao da prihvati obavezu naplate struje. Reč je o političkoj proceni da bi naplatom struje vladajući SNS i Srpska lista izgubili sadašnju izbornu podršku. Sa svoje strane, vlasti Kosova pokušavaju da prinude Srbiju da prizna Kosovo tako što ne poštuje evropske i sopstvene norme o slobodnoj trgovini strujom i zahtevaju od EPS ali i od drugih trgovaca strujom iz Srbije da registruju nove kompanije za trgovinu strujom. Posebno je važno da su se strane u odeljku sporazuma o energetici „odricanje od odgovornosti“ izjasnile da se ne slažu po pitanju imovine. Ako je verovati izjavama Lajčaka, Hotija, Vučića i inih, u Briselu se, od jula 2020. godine, raspravlja o međusobnim potraživanjima i imovini. Kako se ove rasprave vode pod velom tajnosti, za sada se jedino sa sigurnošću može reći da će u javnosti nastati prava bura kad se obelodani šta je dogovoreno. Odsustvo javnosti i isključenost demokratskih vrednosti nužno dovodi do odsustva podrške dogovorenom i, na kraju, dovodi do političkih sukoba. Prisustvujemo pravoj drami i odlaganju zvaničnika Srbije i Srpske liste da objasne građanima i poslovnim kompanijama sa severa Kosova da su vlada Kosova, KOSTT, KEDS (Kosovska elektrodistribucija) nadležne i za naplatu računa na severu Kosova. Procenjuje se da se, od 2000, godišnje u ovim opštinama za struju potroši 12 miliona evra ili bruto 240 miliona evra za poslednjih 20 godina. A kako i koliko će stvarno platiti zavisi i od toga kako će Srbija dalje pregovarati i koliko će ona duga pokriti, bilo međusobnim prebijanjem potraživanja bilo direktnim plaćanjem iz budžeta.