Anan pod pretnjom

Kofiju Ananu preti opasnost da izgubi posao zato što je izgubio poverenje Amerikanaca. Nakon optužbi u američkoj štampi da je zataškavao skandale visokih funkcionera UN, on je sada prozvan zbog političke odgovornosti i pozvan, od strane jednog konzervativnog senatora, da podnese ostavku. Navodno je dopustio Sadamu Huseinu da manipuliše programom UN “Nafta za hranu”, a skriva i činjenice da je bivši irački diktator podmićivao funkcionere UN.

Nije važno što istraga o programu “Nafta za hranu”, koju je naložio sam Anan, još nije završena. Američki Kongres je pokrenuo svoju istragu o tome i kritikuje Anana za nedovoljnu otvorenost i sporost u vođenju istražnog postupka u UN. Predsednik Buš je takođe tražio da istraga u UN bude otvorenija za javnost.

Sve je više nagađanja da bi Anan, koji je na položaj generalnog sekretara UN došao kao američki čovek, nakon uklanjanja neposlušnog Butrosa Galija, mogao uskoro da doživi sudbinu svog prethodnika, iako su mu do okončanja drugog petogodišnjeg mandata ostale još dve godine. Zahtev za njegovu ostavku došao je u vreme kad se UN nalaze pred najdalekosežnijom reformom u svojoj istoriji.

Optužbe protiv njega za skandale i same su dosta skandalozne, ali je očigledno da su više zasnovane na političkim, nego na moralističkim ili pravnim motivima. Nekad američki miljenik, Anan sada drukčije od Amerikanaca vidi i ulogu UN u vođenju svetskih poslova i odnose između SAD i UN.

U prvoj od više optužbi tvrdi se da je on svesno zataškao pritužbe po kojima su neki visoki funkcioneri, njegovi prijatelji i bliski saradnici, “seksualno uznemiravali” službenice UN. (Takve optužbe uvek privlače pažnju šire javnosti i obično se koriste za moralno diskreditovanje ličnosti - osim ako ta ličnost nije Bil Klinton.)

U drugoj optužbi se tvrdi da je Anan zataškao žalbe po kojima su mirovnjaci UN u DR Kongu “kršili ljudska prava”, odnosno maltretirali lokalno stanovništvo.

Najveća je optužba da je Anan, kao prvi čovek UN, “dopustio” Sadamu Huseinu da - od 1996. do 2003. - manipuliše programom “Nafta za hranu” i tako nelegalno zaradi, kako se procenjuje u američkom Kongresu, između deset i dvadeset jedne milijarde dolara. (Tim programom je Iraku, koji se nalazio pod sankcijama, bilo omogućeno da izvozi naftu radi kupovine hrane i lekova za stanovništvo.) Kako su transakcije išle preko računa UN, sumnja se da je Husein podmićivao funkcionere svetske organizacije i novac koristio za kupovinu oružja, a da Anan skriva o tome pravu istinu. Na osnovu ove optužbe senator Norm Kolman, republikanac iz Minesote, zatražio je Ananovu ostavku i bio podržan od strane nekih političara iz Bušove stranke.

Najzad, otkriveno je da je Ananov sin DŽoko punih pet godina primao mesečno po dve i po hiljade dolara od jedne švajcarske firme zato što joj je “pomagao” u nalaženju unosnih poslova u okviru programa “Nafta za hranu”.

Anan je odbio da se o ovim optužbama izjašnjava, sem što je rekao da nije bio upućen u poslove svog sina, a odbio je i da podnese ostavku.

Ono za šta Anan još nije javno optužen, a zbog čega je izgubio poverenje američke administracije, ne zove se seksualno uznemiravanje, nego invazija na Irak. Premda je ćutao kad je NATO 1999. izvršio agresiju na Jugoslaviju, on se nije složio da Amerikanci napadnu i okupiraju Irak bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN. Potom je odbijao da u Iraku angažuje UN po američkim željama i nalozima. Pre dva meseca je sa govornice UN osudio koncept preventivnih vojnih udara, odnosno glavnu Bušovu doktrinu, a u intervjuu Bi-Bi-Siju je izjavio da je američki rat u Iraku bio “ilegalan”.

On je, naravno, ostao svestan da UN ne mogu biti ni uticajnije ni efikasnije ako uz sebe nemaju Ameriku, ali je odlučio da negde mora i da povuče crtu preko koje svetska organizacija na sme da pređe.

U jednom tekstu kojim je najavio reformu UN on je izneo i neke od osnovnih dilema reformatora: “Je li preventivni rat opravdan ili je to samo drugo ime za agresiju? I kakva je uloga UN u jednopolarnom svetu?” Insistiraće i na konsenzusu prilikom usvajanja definicije o terorizmu, kako se UN ne bi stalno suočavale sa dvostrukim standardima.

Anan će se verovatno naći pod još većim pritiskom, ali to ne znači da će biti i lako odstranjen. On ima jači lobi od Butrosa Galija. A i svet je naučio lekciju iz Iraka.