Arhiva

Tamna zvezda

Vladan Marjanović | 20. septembar 2023 | 01:00
Tamna zvezda
Bio je najmlađi evropski ministar spoljnih poslova, potom i najmlađi svetski predsednik vlade; doteran, ulickan, uvek besprekorno odeven, uvek iz najboljih uglova fotografisan (redovno ga prati lični fotograf); proglašavan je za političko „čudo od deteta“ i „rok zvezdu“; u evropskim konzervativnim krugovima, posebno u Nemačkoj, u njemu su videli - i još vide - prototip političara novog doba koji je pronašao pobedničku formulu kako jednu partiju desnog centra ne samo vratiti na fabrička podešavanja, nego je, u skladu s duhom vremena, poterati još dalje udesno nego što je izvorno bila, ali tako da ostane privlačna relevantnom broju birača i sačuva dominantnu ulogu u nacionalnoj politici. Ali zvezda Sebastijana Kurca - o njemu je, naravno, reč - možda bi mogla i da pre vremena zgasne. Austrijski kancelar pod istragom je tužilaštva za borbu protiv korporativnog kriminala i korupcije, zbog sumnje da je prošle godine, u istupu pred parlamentarnim odborom koji istražuje umešanost vodećih političkih figura u korupciju, uključujući i aferu zbog koje je 2019. pala prva Kurcova vlada - nakon što je tadašnji vicekancelar i lider desničarske Slobodarske partije (FPO) Hajnc-Kristijan Štrahe 2017. (dok je još bio u opoziciji) uhvaćen u pokušaju trgovine uticajem - lažno svedočio i time počinio krivično delo za koje je zaprećena kazna do tri godine zatvora. Prema austrijskim zakonima, naime, lažno svedočenje pred parlamentarnim odborom ravno je laganju pred sudom i na isti način se i sankcioniše. Ukoliko optužnica bude podignuta - i sam Kurc misli da će biti - među njegovim rekordima našao bi se i taj da je prvi kancelar u istoriji zemlje koji je krivično gonjen; shodno tome, isto će moći da se kaže i u slučaju da bude proglašen krivim. Ono što je parlamentarnu istragu s diskreditovanog i ubrzo škartiranog Štrahea i njegove stranke, koja je tzv. aferu Ibica (kompromitujući video-zapis tamo je nastao) platila padom s vlasti, preusmerilo ka Kurcu i njegovoj Narodnoj partiji (OVP) - kojoj taj skandal inicijalno nimalo nije naudio, pa je glatko dobila prevremene izbore 2019, a novu vladu sastavila sa Zelenima - bilo je Štraheovo na snimku zabeleženo insistiranje da internacionalna kompanija Novomatik, specijalizovana za upravljanje kazinima a sa sedištem u Austriji, „svima daje pare“. Kad su austrijski istražni i pravosudni organi krenuli tim tragom, prvo su naišli na indicije da je imenovanje lokalnog funkcionera FPO Petera Sidla, uprkos očiglednom manjku kvalifikacija, za finansijskog direktora kompanije Austrijska kazina (čiji su glavni akcionari u to vreme bili Novomatik i austrijska država) bilo rezultat političkih intervencija iz vrha FPO i OVP, te dogovora s Novomatikom po principu - vi nama direktorsko mesto, mi vama dodatne licence za rad kockarnica. Ali nije trebalo mnogo da se fokus istrage proširi i u njega uđu i drugi visoki zvaničnici iz redova OVP - poput aktuelnog ministra finansija, Kurcovog najboljeg druga i partijskog kolege Gernota Blimela, sada pod sumnjom za umešanost u korupciju. NJemu se 2017. tadašnji generalni direktor Novomatika Harald Nojman obratio s molbom da razgovara s Kurcom, u tom trenutku još ministrom spoljnih poslova, ne bi li se ovaj angažovao na rešavanju poreskih problema s kojima se kompanija suočavala u Italiji; zauzvrat je obećavao da će se vladajućoj stranci odužiti „donacijom“. I Blimel i Nojman insistiraju da OVP nije dobio nikakav novac i da do sastanka s Kurcom ovim povodom nikad nije došlo, ali niti je to jedino zbog čega je Blimelovo postupanje pod lupom, niti se u međuvremenu on sam potrudio da ne deluje sumnjivo. Sedmicama je odbijao da postupi po nalogu Ustavnog suda i parlamentarnom odboru preda traženu elektronsku prepisku, učinivši to tek prošle sedmice kada je to od njega izričito zatražio predsednik države Aleksander van der Belen (istovetan sudski nalog sada je stigao i Kurcu); a neposredno pre nego što će policija pretresti njegov dom, svoj laptop uvalio je supruzi da ga, zajedno s bebom, malo prošeta po kraju dok ne prođe gužva. Do samog Kurca, pak, istraga je stigla kad je otvoreno pitanje imenovanja njegovog bliskog saradnika Tomasa Šmida za direktora Austrijskog državnog holdinga (OeBAG), koja upravlja 26-28 milijardi evra vrednim portfoliom državne imovine u nekim od najvećih kompanija u zemlji, uključujući Telekom Austrija i OMV. Osim što se sumnjiči da je pogurao postavljenje Sidla u Austrijskim kazinima, nalazi istrage sugerišu da je Šmid, dotad generalni sekretar ministarstva finansija, i sam na moćnu funkciju postavljen isključivo zahvaljujući političkim vezama i poznanstvima. I ne samo da je za direktora OeBAG instaliran uprkos tome što mu nedostaju kompetencije - nikad pre toga nije zauzimao izvršnu funkciju u nekoj kompaniji - nego je, veruje se, direktno bio uključen u sastavljanje uslova konkursa, kako bi oni bili sročeni u skladu s njegovim kvalifikacijama, pa čak imao i lični upliv na izbor članova odbora koji je potom odlučivao o njegovoj kandidaturi. Ni sve to Šmida nije uverilo da će na kraju biti i izabran, pa se, pokazuje prepiska u koju su istražitelji imali uvid, o svom imenovanju raspitivao kod Blimela - i Kurca. Kurc je, međutim, u pomenutom svedočenju pred parlamentarnim odborom rekao da njih dvojica na tu temu nisu razgovarali - i tako je uhvaćen u jednoj laži. (Kad mu je Kurc u poruci potvrdio da će „u OeBAG dobiti sve što želi“, Šmid je uzvratio sa „Mnogo sam srećan. Volim svog kancelara“ i nizom entuzijastičnih emodžija). Drugu je izrekao kada je istom prigodom tvrdio i kako nije imao uticaja na izbor članova odbora OeBAG koji su se o Šmidovoj kandidaturi izjašnjavali; prepiska opet navodi na suprotan zaključak. Kao što je i moglo da se očekuje, Kurcov odgovor na optužbe bio je žustar - i maksimalno politički intoniran: u maniru klasičnog populiste, čitavu istragu proglasio je pokušajem njegovog svrgavanja s vlasti u režiji vodeće opozicione stranke, socijaldemokrata (SPO), usput se zaklinjući u poštenje i braneći se i od onoga za šta ga niko i ne sumnjiči. Šmidovu kandidaturu je, kazao je, javno podržavao, a njegovi predlozi za izbor članova tela koje je o njoj odlučivao nisu prošli; to što su njegovi iskazi pred parlamentarnim odborom u neskladu s onim na šta pisani tragovi ukazuju, posledica je agresivnog nastupa poslanika, koji su ga tokom četvoročasovnog svedočenja stalno prekidali i postavljali mu potpitanja, s ciljem da se uplete i nešto pogreši, a njegove reči izvrnu... I onda se on, sirotan, u takvim okolnostima možda malo zbunio... Ali nijedno krivično delo nije počinio, i zato mu na pamet ne pada da u slučaju podizanja optužnice podnosi ostavke na kancelarsku funkciju i lidersko mesto u stranci, kao što to iz opozicije traže. U odbrani stranačkih kolega koji su se takođe našli na udaru istrage Kurc se, međutim, zasad nešto i nije pretrgao, verovatno svestan toga da će neko iz njegovog okruženja na kraju ceh za pobrojane muljavine ipak morati da plati. A osim njega, Blimela i Šmida, istragom je obuhvaćeno još nekoliko više ili manje istaknutih figura austrijske politike, uključujući bivšeg ministra finansija Hartviga Legera, bivšeg ministra pravde (sada sudiju Ustavnog suda) Volfganga Brandsetera, te Kurcovog šefa kabineta Bernharda Bonelija. To bi moralo da zabrine kancelara čiji su autoritativni porivi - i pre nego što se i sam našao na meti istrage, javno je u pitanje dovodio integritet i motivaciju austrijskih tužilaštava, dok bi njegova nastojanja da ućutka ili pod kontrolu stavi medije koji mu nisu naklonjeni zasluživala poseban tekst - odavno razbili veštački generisanu sliku o tobožnjem zlatnom dečku alpske republike. Ali zasad nema nagoveštaja da popularnost OVP i Kurca lično trpe naročitu štetu zbog skandala koji je još daleko od raspleta. U dobu u kome, šire posmatrano, nikad gora garnitura demokratski izabranih lidera bez većih posledica politički preživljava nebrojena nepočinstva, model Sebastijana Kurca i dalje ima izgleda da se, uprkos svemu, pokaže kao jedan od dugovečnijih.