Ni Albanci ni Srbi neće odlučivati

Tim Sebastijan, čuveni voditelja Bi-bi-si-ja razgovarao je sa šefom Unmika Serenom Jesenom-Petersenom koji očajnički “želi da ponovo usmeri pažnju vodećih zapadnih država na sve delikatniju i sve opasniju situaciju na Kosovu”. Ovo je kraća vezija tog razgovora.

Sve je više znakova rastućeg političkog nezadovoljstva na Kosovu. Koliko se brzo sada može očekivati rasplet situacije?

- Pre svega, moram reći da ja nisam svestan tog, kako kažete, “rastućeg političkog nezadovoljstva”.

Pa to pokazuju istraživanja javnog mnjenja.

- Ko je obuhvaćen tim istraživanjima?

Obe strane, i kosovski Srbi i kosovski Albanci.

- Znači, mislite na dve etničke zajednice. Onda je konstatacija tačna, one jesu nezadovoljne. Kosovski Srbi su sigurno veoma nezadovoljni i nesrećni posle martovskih zbivanja.

Ipak, mart je dokazao koliko je situacija zapaljiva i koliko lako može izmaći kontroli.

- Sasvim tako. Mislim da bi isto tako bilo pošteno da kažem da je mart pokazao kako je fitilj i dalje veoma kratak. Mislim da smo svi shvatili meru svog neuspeha; ni Unmik, ni Kfor nisu uspeli, nisu uspeli ni kosovski Albanci.

Međunarodna zajednica nije uspela, i to katastrofalno, kako je to ocenio Hjuman rajts voč.

- Da, međunarodna zajednica nije uspela. Zato su njeni predstavnici seli za sto, razmotrili situaciju kako bi utvrdili šta je i zašto krenulo naopako i šta treba da preduzmemo da se tako nešto više ne ponovi.

Znači li to da je međunarodna zajednica protraćila ovih pet godina koliko je proteklo od rata?

- Ne, mislim da bi bilo tačnije ako bismo rekli da je samo smanjena pažnja međunarodne zajednice. To nije prvi put. I ranije se dešavalo da se posle određenog vremena pojave neka druga prioritetna pitanja i pažnja popusti. Greška je u tome što se to zbilo isuviše rano. Tu grešku su spoznali mnogi međunarodni činioci. Ipak, sada na to što se desilo u martu možemo gledati i kao na veliku prekretnicu. S jedne strane, svesni smo da smo isuviše rano okrenuli leđa zbivanjima na Kosovu, dok je, s druge strane postalo jasno i da Kosovo ne može večito ostati područje delovanja UN, odnosno da se mora napredovati ka rešavanju pitanja statusa.

Znači li to da nikakve pouke nisu izvučene iz Bosne?

- Bojim se da je tako. Tokom prvih šest do osam nedelja po okončanja rata na Kosovu, dobra vest je bilo to što se jedan milion kosovskih Albanaca vratio. U isto vreme, međutim, Srbi su bili primorani da odu, njih 200 000 ili 250 000.

To samo ilustruje moju tezu da su dve zajednice maksimalno udaljene jedna od druge. Udaljena su im i polazišta. Kosovski Albanci insistiraju na nekom obliku nezavisnosti, gube strpljenje i zato je jasno da se u takvoj situaciji, ako ne bude jasnih koraka ka nezavisnosti, može očekivati još nasilja.

- Da, oni jasno i javno stavljaju do znanja da im je cilj nezavisnost. Beograd, s druge strane, jasno stavlja do znanja da nezavisnost ne dolazi u obzir. Neće, međutim, ni Kosovo ni Beograd odlučivati o konačnom statusu i to mora svima da bude jasno.

Pa ne možete reći da oni nisu najuticajnije strane.

- Oni jesu važni, u to nema sumnje, ali, konačnu odluku ne donose oni. Hoću posebno da naglasim da je iz naše svesti o tome da ovo ne može biti beskonačna operacija UN proistekao naš novi pristup.

Šta znači taj novi pristup i u kakvoj je on vezi sa raspoloženjem stanovnika na terenu?

- Novi pristup podrazumeva primenu određenih standarda koji se odnose prevashodno na zaštitu manjina. Stanovništvo treba da zna da će, u slučaju da do sredine 2005. bude postignut dovoljan napredak u pogledu ispunjenja tih standarda biti započet proces koji će dovesti do pregovora o statusu.

Nije li to previše maglovito i uvijeno? Kosovski Albanci krajnje jasno kažu da žele nezavisnost ili nešto sasvim blizu nezavisnosti. Nije li logično očekivati da bi ponovo moglo izbiti nasilje ako se uskoro ne potpiše odgovarajući dokument.

- Tu se nećemo složiti.

Mislite da će oni mirno sedeti i gledati kako se sve još više odlaže i zapetljava?

- Jednostavno, ja neću prihvatiti da kosovski Albanci kažu da će izbiti nasilje ako ne dobiju ono što žele. Uostalom, oni verovatno bolje i od Unmika i od Kfora i od svih ostalih znaju da bi se novim talasom nasilja oprostili od svih nada u brzo rešenje pitanja statusa. U samim pregovorima o statusu na stolu će biti nekoliko opcija. U svakom slučaju, bitno je da će Kosovo morati da bude demokratsko i multietničko društvo koje će doneti normalizaciju i stabilnost ne samo sebi samome, već i svojim susedima i Balkanu u celini. To, uostalom, i jeste cilj. Uveren sam da većina stanovnika Kosova želi demokratsko i multietničko društvo, žele da poboljšaju svoj ekonomski položaj, žele nova radna mesta, bolju budućnost u ovom ili onom vidu. U svakom slučaju, o tom vidu, tj. o statusu, odlučivaće Savet bezbednosti UN.

Čini mi se da ovde nekako govorite mimo njih. Vi, naime, pričate o demokratiji i multietničnosti, a oni govore samo o nezavisnosti. S druge strane, stanje na terenu vam ne pomaže. Srbi su na izbore izašli u broju manjem od jednog procenta.

- To je katastrofalan rezultat. Izbori su bili dobro organizovani, bili su pošteni i slobodni, na njima nije bilo nasilja, kosovski Albanci su izašli u prilično velikom broju.

Srbi su bili zastrašivani.

- Jesu, iz redova vlastitih sunarodnika Kosovski Albanci su želeli te izbore i postarali su se da oni proteknu u redu. S druge strane, jedna važna etnička grupa je odlučila, uz pomoć i podsticaj Beograda, da ne učestvuje u tim izborima. Zato je propao onaj aspekt izbora koji se odnosi na multietničnost i to je ono što je razočaravajuće.

To znači da nije obavljen prethodni diplomatski posao. Međunarodna zajednica je trebalo da radi sa političarima u Beogradu znatno pre izbora. Nisu ni ti političari u svemu jedinstveni, i među njima postoje konflikti.

- Činjenica je da postoje podele i među političarima u Beogradu o mnogim pitanjima. Kada je o Kosovu reč, tačno je da je predsednik Tadić izašao u javnost i pozvao na učešće na izborima. To je bio dobar potez ali, nažalost, prekasno povučen, samo oko nedelju dana pre izbora, što nije ostavilo dovoljno prostora za delovanje političkih stranaka i mobilizaciju birača. Bilo je i onih drugih, koji su se jasno založili za bojkot.

Izbori su otvorili još jedan veliki problem - izbor Ramuša Haradinaja za predsednika vlade Kosova. Moglo bi se ispostaviti da je on uzročnik novih podela. NJega su ispitivali istražitelji Haškog tribunala, Srbi ga oštro osuđuju i optužuju za zločine. Bez obzira na to da li su navodi tačni ili nisu, izvesno je da je Beograd protiv njega izdao poternicu.

- Mislim da je ovde pre svega važno naglasiti taj aspekt - da li su navodi i tvrdnje tačni ili nisu tačni. Stvari ovako stoje: imali smo izbore. Pre tih izbora, niko nije osporio pravo Ramušu Haradinaju da se na njima kandiduje. Niko. Ni neposredno posle izbora niko o tome nije govorio, ni Beograd.

Vlada u Beogradu kaže da ste vi taj koji nije trebalo da prihvati imenovanje Haradinaja za premijera.

- Ja ipak mislim da je tu reč o nesporazumu i nepoštovanju načela demokratije. Da sam povukao neki potez kojim bih blokirao demokratski proces, to bi značilo da kažem “ne” samoj demokratiji.

Ali čak je i visoki zvaničnik EU Havijer Solana rekao da možda nije najpogodnija osoba za tu funkciju čovek za koga bi se moglo ispostaviti da na kraju treba da ode u Hag.

- Dajte da razjasnimo stvari. Ja sigurno ni na koji način neću blokirati demokratski proces. Mi ovde imamo demokratiju na delu. Dajte da sačekamo i vidimo šta će Hag da uradi. Ako oni podignu optužnicu, a to “ako” posebno naglašavam, uveren sam da ćemo biti svedoci istog onog poštovanja za pravosudne procese u kakvo smo se osvedočili kada je reč o demokratiji. To znači da sam uveren da će Ramuš Haradinaj, koji je, na kraju krajeva, pokazao osećaj za transparentnost kada je sam obelodanio da su sa njim razgovarali haški istražitelji, sam znati šta treba da uradi. Ponavljam, sve to u slučaju da optužnica bude podignuta.

Prevela i priredila

LJiljana Nedeljković