Glasački vaučeri

Nekoliko je osnovnih obeležja predsednikovog „zlatnog doba“: nezadrživ rast prosečnih plata, konsolidovane finansije, nezapamćen privredni rast i „bacanje novca iz helikoptera“. U periodu 2012-2021, prosečna plata u Hrvatskoj iznosila je 728 evra, Crnoj Gori 487, Bosni i Hercegovini 422, Srbiji 365, Severnoj Makedoniji 340 i Albaniji 263 evra. U 2020, prosečna plata u Sloveniji iznosila je 1.181 evro, Hrvatskoj 890, Crnoj Gori 525, Srbiji 512, Bosni i Hercegovini 490 i Severnoj Makedoniji 454. Fiskalna konsolidacija u periodu 2014-2017. nije se oslanjala na reformu javnih preduzeća i javnog sektora i suzbijanje korupcije, već se najvećim delom svela na retroaktivno otimanje penzija, stečenog prava najstarijih sugrađana. Po osnovu umanjenja penzija i njihovog neusklađivanja sa rastom troškova života i prosečne zarade, penzioneri su u posmatranom periodu zakinuti za 612 miliona evra. U periodu 2012-2019, Srbija je rasla po prosečnoj godišnjoj stopi od 2,4 odsto, dok su u istom periodu uporedive zemlje Centralne i Istočne Evrope rasle po stopi od 3,2 procenta. Samo je Hrvatska imala niži privredni rast od nas. Ako pogledamo krizne 2019-2020, i pored najnižeg privrednog pada u regionu, i dalje sporije rastemo – Srbija dva odsto, uporedive zemlje Centralne i Istočne Evrope 2,2 posto. Tačno je da je Srbija u 2020. bila među zemljama koje su imale najmanji pad u privrednoj aktivnosti, ali svakako nismo bili lideri - ispred nas su bili Irska, Norveška, Turska i Litvanija. Međutim, taj blagi pad (jedan odsto) posledica je strukture naše privrede i izdašnih, velikim delom neselektivnih, antikriznih mera. Najmanji pad su doživele zemlje koje nemaju značajno učešće automobilske industrije i turizma u kreiranju društvenog proizvoda. Štaviše, privredne grane koje su u Srbiji doživele rast od pet procenata u vreme vrhunca pandemije imaju značajno učešće u srpskoj proizvodnji – poljoprivreda i prehrambena, duvanska i hemijska industrija imaju učešće od 13 odsto u srpskom BDP, dok je njihovo učešće u EU 5,5 posto. Kada su antikrizne mere u pitanju, značajna sredstva su uložile i uporedive zemlje Centralne i Istočne Evrope, ali na nižem nivou od Srbije iz prostog razloga što u tim zemljama nije bilo neselektivne dodele pomoći svakom punoletnom građaninu u iznosu od 100 evra. Izvor ove pomoći, ukupno 600 miliona evra, predsednik je objasnio kroz metaforu „bacanja novca iz helikoptera“. Problem je samo u tome što u ekonomskoj literaturi ova metafora znači finansiranje javnih potreba kroz štampanje novca – dakle, na ovaj način kreiran novac ne stvara obavezu za državu, ali je moguća negativna posledica u vidu inflacije. U našem slučaju, novac građanima nije „bačen iz helikoptera“, već se do njega došlo dodatnim zaduživanjem pod relativno nepovoljnim uslovima na međunarodnom finansijskom tržištu. Izdašne antikrizne mere, koje jesu bile efikasne u delu očuvanja zaposlenosti u formalnom sektoru, posledično su vodile rekordnom deficitu budžeta u 2020. u iznosu od 8,1 odsto BDP, dok se javni dug povećao za 2,7 milijardi evra u odnosu na 2019. i dostigao iznos od 58 posto BDP-a (26,7 milijardi evra). Vlada je za 2021. projektovala privredni rast od šest odsto i deficit budžeta od 6,9 posto BDP-a koji će se velikim delom finansirati novim zaduživanjem zemlje (novih 500 miliona evra je namenjeno neselektivnoj raspodeli novca stanovništvu). Zbog toga što je ova projekcija privrednog rasta nerealna (realno 3-4 odsto), javni dug će u 2021. verovatno dostići iznos od 61-62 posto BDP-a. Naravno, sav ovaj novac „bačen iz helikoptera“ vratićemo mi i to sa kamatom. I taj trend će se očigledno nastaviti – na kraju krajeva, sledeće godine idu izbori. Predsednik je prošle nedelje najavio da će u februaru 2022. svim penzionerima podeliti glasačke vaučere u iznosu od 20.000 dinara. Ukoliko znamo da u Srbiji ima 1,69 miliona penzionera, ova stavka će nas koštati 33,9 milijardi dinara, odnosno 288 miliona evra. Ako tome dodamo da u Srbiji dve trećine stanovnika jedva izlazi na kraj sa troškovima života, trećina stanovnika je siromašna (oko 2,2 miliona građana), 250.000 građana koristi novčanu socijalnu pomoć i oko pola miliona stanovnika nije u mogućnosti da zadovolji svoje osnovne egzistencijalne potrebe, jasno je koja je njihova ciljna grupa za novu šaradu koja bi trebalo da predstavlja praznik demokratije.