Preučen i preplaćen

Ako je samo do formalnosti, gde će država naći boljeg direktora Srbijagasa od onoga koji je na čelu ovog preduzeća već trinaestu godinu. Ima mnogo više godina radnog iskustva no što se traži u nedavno raspisanom konkursu, zamrznuta mu je funkcija potpredsednika Glavnog odbora SPS-a, što se nalaže propisom koji reguliše nespojivost političke sa funkcijom direktora javnog preduzeća, ima i fakultetsku diplomu, a odnedavno i doktorsku... Drugim rečima, ispunjava sve uslove. Ako je i do suštine, pomenuti Bajatović mogao bi biti poslednje rešenje potrebno ovom preduzeću. Najmanje zbog činjenice da je u permanentnom sukobu sa novom-starom ministarkom energetike Zoranom Mihajlović, koja ga redovno u medijima optužuje da neuspešno rukovodi državnim gasnim sistemom, pa se poslednja u nizu optužbi odnosila na trenutnu gasnu krizu i zakasnelu reakciju kada je u pitanju dogovor o isporukama gasa sa Rusijom. Ne bi to bilo ni zbog činjenice da ga bije glas da je ruski čovek, odnosno da njegova smena ne zavisi ni od Mihajlovićeve, ni od SNS-a, već direktno od Kremlja. Ali, moglo bi da bude zbog toga što je u pitanju ubedljivo najplaćeniji direktor jednog javnog preduzeća u Srbiji iza koga nesrazmerno visini zarada stoje traljavi poslovni rezultati preduzeća kojim rukovodi još od 2008. Prema podacima Agencije za sprečavanje korupcije, ažuriranim u oktobru, Dušan Bajatović mesečno zarađuje 3,9 miliona dinara, najpre zahvaljujući funkcijama koje obavlja u Jugorosgasu i Gastransu, preduzećima koja Srbijagas ima zajedno sa ruskim partnerom Gaspromom. Kao član Nadzornog odbora preduzeća Jugorosgas Bajatović mesečno prihoduje 1,4 miliona dinara, a isto toliko dobije i jednom godišnje kao godišnji bonus. Osim toga, kao direktor preduzeća Gastrans, koje se nekada zvalo Južni tok, a osnovano je nakon potpisivanja rusko-srpskog gasnog sporazuma, Bajatović zarađuje 1,7 miliona dinara, kao predsednik Nadzornog odbora Podzemnog skladišta Banatski Dvor gotovo 600.000 dinara, a kao direktor Srbijagasa i narodni poslanik još oko 200.000 dinara. U svojoj imovinskoj karti ovaj poznati političar i još poznatiji direktor, za koga se vezuje izjava da „jeste socijalista, ali ne želi da bude socijalni slučaj“, ima dva automobila, čamac, traktor, kamion, prikolicu... ali i 41 njivu, dva pašnjaka, pet voćnjaka, šest vinograda, tri vikendice... i sve je to stekao kupovinom. Nasuprot njegovom berićetu, preduzeće kojim rukovodi nije toliko uspešno. Doduše, finansijski izveštaji poslednjih godina, računajući i 2020. svedoče o pozitivnom neto finansijskom rezultatu, ali je on posledica povoljnih tržišnih okolnosti, koje bi se mogle već u narednoj godini okrenuti. Fiskalni savet strahuje da bi zbog trenutne gasne krize i eksplozije cene gasa ovo preduzeće već 2022. moglo zabeležiti gubitak od 100 miliona evra, odnosno da bi se ti dugovi mogli preliti na leđa poreskih obveznika. Nije nikakva tajna da i uprkos dobiti koju ostvaruje, Srbijagas kredite od banaka podiže zahvaljujući državnim garancijama, a kao dodatnu finansijsku omču oko svog vrata ima i niz neuspešnih nekadašnjih društvenih preduzeća čije dugove je poslednjih godina konvertovao u svoj kapital, upravo kao jedan od glavnih poslovnih poteza sadašnjeg direktora. A sad da se vratimo na formalnosti. Naime, iako na sajtu Socijalističke partije Srbije piše da je svoju stranačku funkciju potpredsednika Glavnog odbora zamrznuo, jer tako otklanja smetnju da obavlja funkciju direktora javnog preduzeća prema Zakonu o javnim preduzećima, Dušan Bajatović je zapravo istaknuti funkcioner jedne od vladajućih političkih partija. Različita tumačenja zamrzavanja stranačke funkcije, ali i polemike koje su se o toj temi vodile u javnosti, nisu dovele ni do kakvog konkretnog zaključka šta u praksi znači zamrznuti stranačku funkciju. I kako je moguće da neko ko zamrzne stranačku funkciju bude biran za narodnog poslanika, odnosno da aktivno učestvuje u predizbornim kampanjama, mešajući tako svoje stranačke i javne obaveze, kao direktora jednog javnog preduzeća? A Dušan Bajatović, čija stranačka funkcija je formalno zamrznuta, suštinski obavlja stranački posao u punom kapacitetu, od učešća u kampanjama, do učešća na izborima. Narodni je poslanik i u aktuelnom skupštinskom sazivu. I obrazovanje je za Bajatovića, izgleda, samo puka formalnost. Pre samo nekoliko meseci, ovaj iskusni direktor i još iskusniji političar pohvalio se na društvenim mrežama da je doktorirao na Tehničkom fakultetu u Novom Sadu, i to ocenom deset. „Doktorska disertacija odbranjena. Dobar menadžerski alat, za svakog ko hoće da se upozna sa savremenim tokovima energetike i da se bavi predviđanjem cene i potrošnje prirodnog gasa uz pomoć treniranih neuronskih mreža“, napisao je tom prilikom na Tviteru. Naziv Bajatovićeve disertacije je Modeli tranzicije i predviđanja sistema snabdevanja prirodnim gasom, a kako su naveli mediji, uporedo sa doktoratom on je prošle godine objavio i tri naučna rada, kao autor i koautor, i to u prestižnim naučnim časopisima u kojima niti jedan drugi profesor Tehničkog fakulteta u Novom Sadu nije objavio naučni rad. Sticanje doktorske diplome logično je, upućuje na zaključak da je Bajatović prethodno morao steći fakultetsko obrazovanje. Sa druge strane, pojedini mediji optužili su ga svojevremeno da se godinama lažno predstavlja, te da uopšte nema diplomu Ekonomskog fakulteta u Subotici, kao što je sam jednom prilikom ustvrdio. Naime, u Bajatovićevoj biografiji na sajtu preduzeća Srbijagas piše da je on „inženjer elektrotehnike i diplomirani ekonomista“, ali se ne pominje kada je i u kojim visokoobrazovnim ustanovama stekao ova zvanja. Da bi se ta dilema otklonila, na pitanje novinara N1 Bajatović je pre izvesnog vremena odgovorio da su u pitanju Viša elektrotehnička škola u Subotici, kao i Ekonomski fakultet u Subotici, od koga je onda usledio demanti ove tvrdnje. Oni su, naime, izjavili da Bajatović jeste upisao pomenuti fakultet, ali ga nije završio, što upućuje na činjenicu da on zapravo ima samo višu elektrotehničku školu. Sa druge strane, u biografiji na sajtu Bajatovićeve stranke piše da je on diplomirani ekonomista agroekonomije, ali nije sasvim jasno gde je tu agroekonomiju završio, osim ako nije na Fakultetu za menadžment Univerziteta Megatrend u Zaječaru, pošto je vlasnik ovog univerziteta Mića Jovanović medijima potvrdio da je Bajatović bio jedan od njihovih uspešnih studenata, čime on, očigledno, izbegava da se hvali. Zamešateljstvo u vezi sa Bajatovićevim obrazovanjem, kao i optužbe da je zapravo završio samo višu školu, jedva je dočekala resorna ministarka Zorana Mihajlović, koja je umesto smene direktora Srbijagasa, jer ukoliko je informacija tačna on ne ispunjava formalne zakonske uslove da bude na poziciji na kojoj jeste, još jednom odlučila da se sa njim medijski razračunava, ovoga puta uz opasku da je jako razočarana činjenicom da direktor Srbijagasa, pod pretpostavkom da je informacija tačna, ima završenu samo višu školu. NJen sukob sa Bajatovićem nije nikakva nova stvar, ali je zato njen dosadašnji domet isključivog medijskog disciplinovanja neposlušnog direktora upućivao na zaključak da Bajatovićev šef zapravo ne sedi u Beogradu, ni u Nemanjinoj 11, ni na Andrićevom vencu, već u Moskvi. Jer, ako je njegovo formalno obrazovanje i upitno, a zamrznuta stranačka funkcija još upitnija, ono što sigurno stoji kao nesporno u biografiji prvog čoveka Srbijagasa je njegovo učešće u potpisivanju sporazuma i dokumenata proisteklih iz gasno-naftnog sporazuma Srbije i Rusije. Na funkciju direktora Srbijagasa izabran je oktobra 2008, da bi već naredne godine u Sočiju sa predstavnicima ruskog Gasproma potpisao sporazum o saradnji na projektu gasovoda Južni tok, zatim sporazum o formiranju zajedničkog preduzeća registrovanog u Švajcarskoj, ali i preduzeća za Podzemno skladište gasa Banatski Dvor. Pre poslovne, Bajatović je gradio političku karijeru. Osim poslanika u Skupštini Srbije, bio je i poslanik u Skupštini državne zajednice Srbija i Crna Gora i u Skupštini Vojvodine. U njegovoj biografiji stoji i da je osnivač i nekadašnji direktor TV Most iz Novog Sada, ali i da je od 2109. generalni direktor Fudbalskog kluba Vojvodina. Jedno je sigurno. Ko god da odluči da sa njim ukrsti biografije, poslovne ili političke veze u trci za mesto prvog čoveka Srbijagasa, neće mu biti lako.