Život sa inflacijom

Kriza je naša šansa. Koliko puta smo to čuli, ali nekako ta šansa nam uvek proklizi kroz prste, a u rukama nam ostane samo kriza. Kriza je naša šansa i ovaj put. Inflacija od koje strepi čitav svet, poslovnim ljudima iz našeg regiona ne stvara drhtavicu. Umesto panike oni vide priliku. Onu koja će globalne finansije vratiti u normalne tokove pozitivnih kamata, pa i pozitivnog rasta cena, zaboravljene u deceniji koja je pratila globalnu finansijsku krizu. I onu koja će podstaći potrošnju i novac iz slamarica konačno vratiti u privredne tokove. Hoćemo li ovog puta mi iskoristiti krizu ili će ona po starom običaju opet iskoristiti nas? Nebojša Šaponjić, suvlasnik Nelta, najvećeg distributivnog sistema u Srbiji, nema dileme: „Stvar nije toliko katastrofalna koliko se govori. Ja imam malo godina ali sam preživeo mnogo inflacija. Kad sam preživeo naše inflacije, poslom sam otišao u Afriku pa sam tamo preživljavao njihove. Moje iskustvo je da je inflacija izazov, ali i šansa.“ Da vlasnik Nelta nije izuzetak, potvrđuje i njegov kolega Almir Jazvin, direktor Prevent grupacije iz BiH, još uvereniji da će ovaj siloviti rast globalnih cena imati i dobre strane. „Inflatorni pritisci su bili prisutni i pre šest meseci. Samo što se sada time bavi ceo svet i mediji koji nas bombarduju time koliki je gde procenat rasta cena. Pitanje je kako iskoristiti te inflacijske pritiske koji u ovoj regiji stvaraju i ogromne šanse. S jedne strane, potrošnja će biti ugrožena, ali će s druge strane porasti cena radne snage, što će rezultirati većom potrošnjom, a to je za naše ekonomije delimično i dobro, ako ne i poprilično dobro, jer je to ovde i nedostajalo u pojedinim segmentima“, kaže Jazvin. Kako ilustruje na primeru Bosne, činjenice pokazuju dvocifreni rast depozita u poslednjih 15 godina. „LJudi ne investiraju. Ili nemaju gde ili ulažu u nekretnine ili drže novac u bankama i jastucima. Ova inflacija će možda podstaći domaće investicije, što će možda dovesti i do određenih prilika na određenim tržištima, ne samo u potrošnji već i u sistemskim investicijama“, dodaje Jazvin. Kaže da je lično preživeo tri inflacije, i mada „to nisu lepe scene“, uveren je da ako ovaj region postigne stabilnost, onda će i zapadnim tržištima imati šta da ponudi. Međutim, kontrola cena, koju je Vlada Srbije prošle nedelje uvela da bi obezbedila da meso, brašno, ulje i mleko ne poskupe, ipak nije nešto što bi se očekivalo da može naići na odobravanje poslovnih ljudi. „Tu smo gde smo“, pomirljivo kaže Šaponjić. „Da citiram Milojka Arsića, kog veoma cenim, možda je to bilo preuranjeno.“ Tomislav Čizmić, predsednik uprave Merkatora iz Slovenije, koji u Srbiji upravlja i lancima Roda i Idea, jednako je tolerantan. „Ja odluku Vlade Srbije vidim kao socijalnu meru koja može pomoći da se prvi šok oko inflacije spreči, da kupimo nešto vremena i da vidimo kako da se dugoročno postavimo pred tim izazovom. Mi se u Merkatoru bavimo onim čime se možemo baviti. Možemo pomoći da se smanje inflatorni pritisci tako što ćemo optimizirati naše poslovanje, baviti se inovativnim digitalnim promenama“, kaže ovaj biznismen. Ipak, kako primećuje, upravo trgovce prve „odmah pitaju zašto ste digli cene“, iako su oni tek platforma koja povezuje kupce i dobavljače, „samo posrednik u toj igri oko inflacije“. „Mi radimo ono što možemo da se ove stvari prevaziđu, ali naravno da je problem mnogo složeniji. Moramo gledati izvore potencijalne inflacije koji su s jedne strane na troškovima poslovanja, i to je ono čime se mi možemo baviti, ali drugi deo je na strani proizvođača i distributera koji kreiraju našu nabavnu cenu“, kaže Čizmić. Jedan od tih troškova oko kog se svi slažu jeste radna snaga, koja će takođe morati da poskupi. Martina Dalić, predsednica uprave Podravke i bivša ministarka privrede Hrvatske, inflaciju objašnjava pritiscima na strani ponude, porastom cena energije i sirovina, koji se lagano prenose na potrošnu stranu kroz maloprodajne cene. „Može se očekivati da se u jednom trenutku pojave zahtevi radnika, jer će rast cena uticati na standard ljudi i to je proces koji će trajati neki period. Vreme nepostojeće inflacije je iza nas“, kaže Dalić. I Šaponjić iz Nelta razmišlja o istom: „Kakav je efekat inflacije na ljude? Mi ionako razmišljamo o uvozu radne snage sa Filipina, jer radnika ovde nema, a sada ćemo samo još više morati da podižemo plate da bismo zadržali dobre radnike, jer su ljudi ti koji prave posao. Tako da će ljudi biti taj zamajac koji će praviti inflaciju.“ „Trošak radne snage se povećava bez obzira na sve optimizacije“, potvrđuje i Čizmić. „Ako želimo imati neke ljude koji rade u prodavnicama, a želimo, jer naša diferencijacija jeste usluga koju daju naši dućani, onda ćemo naravno imati pritisak na povećanje cena.” Pa ipak, sve je to zapravo, prirodno, kako sa distance jednog makroekonomiste primećuje Martina Dalić. „Mi ulazimo u normalno razdoblje. Ekonomski kontekst u kojem su i kamatne stope i inflacija pozitivni brojevi je normalan. Ono što smo imali u poslednjih deset godina sa negativnim kamatnim stopama i nepostojećom inflacijom, to nije normalan ekonomski kontekst“, zaključuje predsednica uprave Podravke i bivša ministarka privrede Hrvatske.