Božićna poruka

Na Božić ujutru, na Svetoj arhijerejskoj liturgiji u Pećkoj patrijaršiji koju je služio NJegova svetost, oko 7,15, u pratnji od petnaestak ljudi, pojavio se premijer Koštunica. Bilo je to iznenađenje i za one koji su prisustvovali službi, ali i za sve koji su na televiziji pratili direktan prenos.

Ovo je, inače, koliko se zna, prvi put posle Drugog svetskog rata da jedan tako visoki državni funkcioner prisustvuje Božićnoj liturgiji u ovoj, jednoj od najvećih srpskih svetinja! Ali i tek drugi ulazak premijera Srbije u ovu pokrajinu, posle dolaska međunarodnih snaga 1999. godine. Ranije, u leto 2003, posle one teške tragedije sa srpskom decom na Bistrici, u Goraždevcu, dolazio je jedino tadašnji premijer Zoran Živković.

Patrijarh se Gospodu pomolio “da pošalje mir u ove krajeve na Kosovo i Metohiju i u našoj zemlji i celom svetu”, ističući da je mir potreban “u ovim krajevima svima, i nama i Albancima i svima ljudima koji ovde žive”.

Potom je NJegova svetost, pored drugih vernika, pričestio i premijera Koštunicu.

Obraćajući se prisutnim novinarima, premijer je pravoslavnim vernicima čestitao Božić, naglašavajući da se on ovde posebno proslavlja “na potresan način, sa obnovljenom nadom u Pećkoj patrijaršiji, na Kosovu i Metohiji”. Zatim se susreo sa meštanima Brestovika, Goraždevca i metohijskih povratničkih sredina. Oni su se premijeru, kako prenosi Informativna služba Eparhije raško-prizrenske, požalili na loše uslove života. Povratnici iz Belog Polja kod Peći od premijera su zatražili pomoć za izgradnju osnovne škole, “kako bi život počeo normalno da se odvija”. Takođe, i meštani Brestovika izašli su sa istim zahtevom.

Patrijarh i premijer na božićnom ručku iščekivali su i šefa UNMIK-a Sorena Jesena-Petersena, s obzirom da je bio najavljen njegov dolazak. Ali, pošto se on nije pojavljivao, ručak je postavljen za one koji su se tu našli: za patrijarha, premijera i nekoliko desetina vernika i ovde izuzetno cenjenih italijanskih vojnika iz sastava KFOR-a.

Božićnoj liturgiji Petersen je, sa saradnicima, prisustvovao u manastiru Visoki Dečani. Tek posle svečanog ručka, krenuo je u Pećku patrijaršiju, da bi, kako je rekao, patrijarhu Pavlu i vernicima Srpske pravoslavne crkve čestitao božićne praznike.

Mnogi su ubeđeni da je Petersen namerno izbegao susret sa Koštunicom, za čiji je dolazak znao. To se posebno potkrepljuje činjenicom da su pre njegovog dolaska, u Pećku patrijaršiju banula dvojica njegovih saradnika, koji su se kod više prisutnih raspitivali da li je otišao Koštunica, i tek kad su se uverili da je na putu za Beograd, izašli su i ubrzo se ponovo pojavili, sada sa Petersenom.

Zbunjen pitanjima novinara, Petersen je priznao da je prethodne večeri, u 18,45, obavešten o Koštuničinom dolasku, ali je ljutito dobacio da je za njega “uvredljivo” što se sumnja da je namerno izbegao susret sa njim.

Sa srpskim patrijarhom zadržao se nešto više od pola sata.

Predstavnici privremenih albanskih vlasti na Kosovu i Metohiji požurili su da umanje značaj Koštuničine posete, ističući čak kako “Vlada Kosova” to “smatra privatnom posetom stranog državnika”. Portparol privremene Vlade Kosova Arben Ćizeri još je rekao da je Petersen “informisao Ramuša Haradinaja o Koštuničinoj privatnoj poseti Kosovu”. A mediji su objavili i da je portparol UNMIK-a Klarisa Pastori rekla kako Koštunica dolazi u privatnu posetu i da je UNMIK za nju izdao dozvolu posle konsultacija sa KFOR-om, i da povodom toga “snage obezbeđenja nisu pojačane”.

“Ma kakva privatna poseta?! Premijer države nigde ne može da ide privatno. Poruka njegovog prisustva na Božićnoj liturgiji u Patrijaršiji je sasvim jasna, on je tamo boravio kao predsednik vlade”, uzvratio je premijerov savetnik Vladeta Janković.

A kakav odjek je imalo zajedničko prisustvo Crkve i države na Božićnoj liturgiji u Pećkoj patrijaršiji videlo se, odmah potom, i na božićnom prijemu Vlade Republike Srbije, u Domu garde u Topčideru, kojem su prisustvovali najviši predstavnici ove zemlje iz svih oblasti života, i gde su za nedavno formirani državni Fond za Kosovo i Metohiju prikupljena značajna sredstva.

Svoj lični prilog u ovaj fond dao je patrijarh Pavle, potom su to učinili predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica, ali i, što je najvažnije, većina najpoznatijih srpskih firmi.