Arhiva

Evropa nema plan za Evropu

NIN | 20. septembar 2023 | 01:00
Matica srpska proletos je objavila knjigu „Spoljna politika Rusije u godinama jugoslovenske krize“, koja je kako tvrdi autorka, ruska naučnica Jelena Guskova, nastala kao odgovor na česta pitanja koja su joj postavljana u Srbiji - gde je bila Rusija kad smo bili pod sankcijama i bombama. Jelena Guskova nekadašnji je ekspert mirovnih trupa UN u bivšoj Jugoslaviji, a Balkan je bio njeno polje istraživanja i tokom cele akademske karijere. Doktor je istorijskih nauka i rukovodilac Centra za izučavanje savremene balkanske krize pri Institutu za slavistiku Ruske akademije nauka, a u intervjuu koji je urađen u elektronskoj formi, na pitanja o budućnosti odgovara osvrćući se na prošlost. Ne sumnja u ispravnost trenutne politike Moskve, tvrdi da je u Rusiji „sve u redu“ i da je istorija dokaz da Rusija neće izgubiti u ratu koji se vodi u Ukrajini, te da će budućnost evropskih društava biti određena „pogrešnom odlukom“ evropskog rukovodstva u odnosu prema Rusiji. - Evropa već nekoliko vekova pokušava da osvoji Rusiju, da je slomi, raskomada. To nikome nije uspelo - ni Šveđanima, ni Poljacima, ni Napoleonu, ni Hitleru. Posleratna struktura Evrope, posebno uloga Rusije u njoj, dugo je iritirala SAD, Veliku Britaniju, Nemačku. Činilo im se da je lako promeniti svet, da nema ko da se odupre snazi i moći vodećih zemalja. Jugoslavija je bila pokusni kunić. A sad im je Srbija pokvarila planove. Balkan je postao poligon za obezbeđivanje stabilnosti NATO-a, poligon za odobravanje „zakona sile“, prava na upotrebu vojne moći protiv drugih država bez odobrenja UN, za uništavanje postojećeg sistema međunarodnog prava, za testiranje održivosti kontrolisane informacione podrške, testiranje reakcije svih evropskih struktura, pojedinih država, posebno Rusije, na legitimnost agresije, na omalovažavanje uloge UN. U Jugoslaviji je razrađena metodologija za raspad višenacionalnih federacija i ubrzano priznavanje subjekata federacije kao nezavisnih država. Danas je već jasno da je strateški plan SAD, čiji je instrument NATO, usmeren pre svega protiv Rusije. Jugoslavija je mogla biti prepreka na tom putu, jer je bila najveća i najsnažnija država na Balkanu. Trebalo ju je razbiti na male države. Naša vojska danas se ne bori sa ukrajinskom, nego sa NATO, čiji cilj je da slomi Ruse, a Evropu transformiše tako da u njoj niko ne razmišlja nego se samo pokorava. Evropa nema plan za Evropu. I slepa je sve dok god joj je rusofobija pred očima. Ostaje li Rusija u Evropi ili iz nje izlazi?  Rusija je u Evropi i u Aziji. I to joj se ne može oduzeti. A da li će to biti i u neadekvatnim evropskim strukturama, za nju to nije toliko bitno. Kako će evropske organizacije živeti bez naših doprinosa, bez našeg gasa, nafte, naših mudrih naučnika, bez naše kulture? Nove vrednosti su destruktivne, dovode do bolesti i propadanja društva. Dok se to dešava zapadim zemljama, Rusija doživljava preporod. Postaje li Rusija sve zavisnija od Kine?Da li se Evropa sve više dovodi u zavisnost od SAD, u situaciju sličnu 1945. godini? Ne vidim nikakve paralele sa 1945. Tada je Evropa bila podeljena, sada je još uvek ujedinjena. Rusija ne zavisi od Kine, ona je sa njom prijatelj. Mi ne možemo biti poraženi. I oni koji su dobro učili u školi to znaju. Samo onaj ko nije pročitao udžbenik istorije, misli da može lako da pobedi Ruse. Ovo je ozbiljna greška nepismenih političara Evrope i SAD. Kakva će se promene dogoditi na Balkanu? Kakvu ulogu će Balkan imati u međunarodnom poretku u budućnosti? Balkanske zemlje, od kojih su mnoge tek stekle nezavisnosti, suočile su se sa dva puta. Prvi je ne odupreti se, to jeste, prihvatiti saradnju sa NATO, ispuniti sve postavljene zahteve. Zapad u tom slučaju diktira svoju viziju demokratije i federativnih odnosa, daje preporuke za upravljanje državom, upravlja političkim partijama i menja rukovodstva. Ovaj put su izbarale sve države osim SRJ. Drugi je da iskažete svoje interese i pokušate da ih odbranite. Tako se opredelila Srbija, koja je u to vreme verovala u međunarodne organizacije, u moć prava i pravde. Balkanski narodi su se povukli u svoje prostore, ne zaboravljajući zločine i zverstva. I koliko se god Zapad trudio da ujedini Balkan, ništa se ne dešava. Srbi u Srbiji i Srbi u Bosni ponovo govore o nepravdi, o sopstvenim interesima, ne žele da se suprotstave Rusiji. Srpski inat ruši sve planove Zapada, koji ima samo jednu polugu pritiska - primoravanje rukovodstva da ih podrži. Pitanje granica balkanskih zemalja je, naravno, veliki problem. Albanski faktor može imati negativnu ulogu u budućnosti. Želja za ujedinjenjem sa većinom albanskog stanovništva pretvoriće ovo pitanje u praktičnu ravan. A Zapad će podržati stabilnost regiona, odnosno podstaći otcepljenja delova teritorija Srbije, Makedonije i Crne Gore. S kojim se istorijskim periodom vreme u kome živimo može porediti u pogledu društvenih i istorijskih promena? Rukovodstvo Evrope se trudi da ne primeti da je od početka 1990-ih, sa završetkom Hladnog rata, bipolarni svet zamenjen multipolarnim. Ali Evropa ne želi da Rusija svetu prikazuje demokratske ideale. Dakle, donose odluke koje jednostavno uništavaju Evropu. Ona radi protiv sebe. Zaboravljeni su logika, međunarodno pravo, briga za narode, za mir i jednakost. I sve samo da bi se kaznila Rusija. Evropa danas u svom gnevu gubi svoju ekonomsku i političku veličinu, uništava ekonomiju, korača ka ponoru. Da li se u Ukrajini podiže neka nova „gvozdena zavesa“? Teoretski Evropi bi se to dopalo...ali to neće uspeti, jer se svet promenio. Snaga Rusije je očigledna. Preživećemo, a oni će se okretati ka nama, jer svoju volju ne namećemo, nego samo pomažemo. Kako će se menjati savremeno društvo, s obzirom na brojne krize koje represivno utiču na demokratske procese? Narodi Evrope neće dugo trpeti hladnoću, glad, izbeglice, bolesti. Dakle, možemo pretpostaviti promenu rukovodstva Evropske unije ili čak njen kolaps. A EU ćemo posmatrati kao eksperiment.